Bio je 21. septembar, a Kiril O. ispijao je jutarnju kafu u Moskvi i čekao najavljeno obraćanje predsednika Rusije Vladimira Putina.
Sa velikih, studijskih zvučnika, koje dvadesetšestogodišnji pank muzičar ima u stanu, zagrmele su vesti koje su ga uznemirile.
U Rusiji je objavljena delimična mobilizacija za rat u Ukrajini koja se, kako su navele vlasti, odnosi na pripadnike rezervnog sastava.
Kiril nije rezervista, ali kaže da je u strahu od zatvaranja granica „odmah posegnuo za kompjuterom“ i tako uspeo da kupi avio-kartu već za sutradan.
„Znao sam da moram da odem, jer je rizik ostanka bio mnogo gori od rizika koji sam morao da preuzmem da bih pobegao.
„Uspeo sam da odem iz Rusije i glava mi je na ramenima, a pitanje je da li bih imao još jednu priliku da je nešto krenulo naopako“, priča Kiril za BBC na srpskom.
- Ko su Rusi koji stižu u Beograd dan po objavi o delimičnoj mobilizaciji
- Ko može da bude mobilisan u Rusiji
- Protesti zbog mobilizacije u ruskoj Republici Dagestan
Od kada je proglašena delimična mobilizacija, veliki broj Rusa, uglavnom muškaraca, traži načine da napusti zemlju.
O tome svedoče fotografije i snimci kolona automobila na granicama i gužvi na aerodromima koji se objavljuju na društvenim mrežama.
Iz Kremlja kažu da su navodi o broju vojno sposobnih muškaraca koji pokušavaju da napuste zemlju „preuveličani“.
Gotovo je nemoguće izračunati koliko je ljudi otišlo iz Rusije posle 21. septembra.
Teško je reći i koliko ih se zaputilo u Srbiju u drugom velikom talasu emigracije od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara.
Beograd i Istanbul su među retkim evropskim gradovima koji su zadržali redovne avio-linije sa Rusijom.
Od februara, u Srbiju je stiglo nešto više od 12.000 Rusa, izjavila je premijerka Srbije Ana Brnabić 26. septembra.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na upit BBC-ja koliko je ruskih državljana doputovalo od kada je proglašena delimična mobilizacija.
Naglo prekinut san
Kada se tog jutra probudio, Kiril je imao sasvim drugačije planove.
Prethodnih meseci naporno se pripremao kako bi upisao studije filma na jednom od prestižnih moskovskih univerziteta.
Već ima jedan završen fakultet, iz oblasti marketinga.
Nekoliko godina radi u video produkciji, a paralelno gradi karijeru profesionalnog muzičara.
Film mu je, kaže, „najveća ljubav“.
- „Došli smo da ostanemo“: Zašto ruski IT stručnjaci otvaraju firme u Srbiji
- Dnevnik emigracije: Beograd očima ruskog stripadžije
Kada je 24. februara počela ruska invazija na Ukrajinu, Kiril je već jednom napustio Moskvu i došao u Srbiju.
„Otišao sam sa idejom da izdaleka pratim šta će biti dalje, pa da se vratim ako budem mogao“, priseća se.
Srbija nije bila slučajan izbor – Kiril je Beograd prvi put posetio 2019, kada je imao turneju sa bendom.
„Svidelo mi se, mogao sam da zamislim da tu provedem neko vreme“, dodaje.
Međutim, već u aprilu vratio se u Moskvu, kako bi pokušao da ostvari dugogodišnji san.
Nadao se da će se „rat brzo završiti“.
„Nisam hteo da odustanem, hteo sam barem da probam da se upišem i to je bio glavni razlog što sam se vratio“.
„Bio sam pomalo naivan“, dodaje.
U septembru, rat ne samo da nije blizu kraja, već Rusija mobiliše 300.000 rezervista.
Vlasti te zemlje najavile su da će biti pošteđeni studenti, zaposleni u državnim ustanovama i još neke grupe.
Dolazak Rusa u Srbiju: „Šta da radim tamo, ni ne umem da pucam“
‘Najviše sam strahovao od zatvaranja granica’
Kiril kaže da nije služio vojni rok, jer ima status privremene onesposobljenosti.
„Nisam se toliko bojao poziva u vojsku, koliko scenarija zatvaranja granica za sve muškarce – onda više ne bih imao izbora“, objašnjava.
Za sada nije doneta odluka o zatvaranju granica, rekao je 27. septembra Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.
Zbog nepoverenja prema vlastima, Kiril nije mogao da odbaci mogućnost da će biti pozvan u vojsku.
„S obzirom na okolnosti, brinuo sam da me nekim čudom slučajno ne pozovu“, dodaje.
Guverneri ruskih administrativnih oblasti i prokremljevski blogeri optužuju vojne komesare da u vojnu službu pozivaju i ljude koji nisu u rezervi, piše BBC na ruskom.
„Izgleda da neki misle da je važnija brzina nego kvalitet obavljanja važnog državnog zadatka, ovakve greške su apsolutno neprihvatljive“, izjavila je 24. septembra Valentina Matvijenko, predsednica Saveta federacije, gornjeg doma skupštine.
Posle vesti o delimičnoj mobilizaciji, karte za avio-letove iz Rusije brzo su rasprodate.
Kiril je kupio karte na relaciji Antalija-Istanbul-Beograd, ali kaže da su cene „istog dana skočile“.
Put do Beograda koštao ga je oko 165.000 rubalja, što je po trenutnom kursu 2.900 evra.
„Kada sam krajem februara leteo direktno iz Moskve za Beograd, karta je koštala 35.000 rubalja (620 evra), tada mi se činilo skupo, ali ispada da to bila sitna para“, kaže sa prizvukom ironije.
A onda se bacio na traženje stana u Beogradu – iznajmio je „prvi koji sam video na oglasima“.
Požurio je da se oprosti sa roditeljima.
„Nisam mogao ni da sanjam šta me dalje čeka“, kaže.
Aerodrom Vnukovo: Muškarci ‘na ivici nervnog sloma’
Sa koferima u koje je, kaže, spakovao ceo život, Kiril je 22. septembra oko 10 uveče stigao na aerodrom Vnukovo – jedan od najvećih u Moskvi.
Zatekao je „kolaps“ – hiljade vidno nervoznih ljudi tiskale su se hodnicima.
Stvari su krenule naopako već na prvom šalteru.
„Rekli su mi da je došlo do greške, prodato je više karata nego što u avionu ima mesta i da ne mogu da se ukrcam“, kaže.
Otišao je u poslovnicu avio-kompanije, a tamo su mu pronašli zamenski let – avion je kretao za sat vremena.
„Službenik mi je rekao da trčim, i ja sam potrčao“, kaže.
Kada je stigao na pasošku kontrolu, policijska službenica oduzela mu je pasoš i kartu i rekla mu da sačeka na poslednjem šalteru.
„Kada sam stao u taj red, bilo mi jasno šta sledi – tamo su već stajale desetine muškaraca“, priseća se.
Dodaje da se, od silne napetosti, ljudi u redu nisu gledali u oči.
„Neko je promrljao kako će na licu mesta da nam razdele vojne pozive i delovalo je da svi brinu da će zakasniti na avion, ako uopšte uspeju da prođu“.
„Bili smo izbezumljeni – gomila muškaraca na ivici nervnog sloma“, kaže.
Još jednom je imao sreće – druga uniformisana službenica ubrzo je prozvala njegovo ime.
Kiril kaže da nije ni pomišljao da može da se nađe na ispitivanju.
„Niti sam imao vremena da mislim o tome, niti sam o tome čuo bilo šta na vestima.
„Prvo me je pitala zašto nisam u vojsci.
„Zanimalo ju je zašto sam kupio kartu pre sat vremena, pa sam morao da objašnjavam da je zamenjena. Vrtela je ista pitanja nekoliko puta u krug, a onda me je pustila“, priča.
Do poletanja je ostajalo još petnaestak minuta, a Kiril je još jednom potrčao i – uspeo da se ukrca.
Kaže da se opustio „tek kada je sleteo u Tursku“.
Naredna dva dana protekla su u čekanju leta za Srbiju.
„U iznajmljeni stan u Beogradu stigao sam oko 10 uveče 24. septembra – može se reći da sam putovao cela dva dana“, kaže.
‘Moskva više nije isti grad’
Kiril oseća da mu je nedavna odluka da ode iz Rusije pala „mnogo lakše nego u februaru“.
„Moskva se promenila – to više nije isti grad“, kaže pokunjeno.
Kada je otišao krajem februara, Masterkard i Viza platne kartice su još radile, a nije bilo ni ograničenja internet usluga.
Zapadne zemlje su tih dana isključile niz ruskih banaka iz Swift-a, međunarodnog sistema plaćanja koji koriste hiljade finansijskih institucija.
U pitanju je globalna bankarska finansijska mreža koja omogućava brz transfer novca.
Američka kompanija Epl (Apple) je u znak protesta protiv invazije blokirala platni sistem Epl pej (Apple Pay) i niz drugih usluga.
- Rusi koji rizikuju slobodu da bi protestovali zbog Putinove invazije
- Cena istine u Rusiji: Život u strahu ili zatvoru
„Kada sam se aprila vratio u Moskvu, shvatio sam da više nemam pristup raznim stvarima – mnoge aplikacije koje koristim više ne rade“, kaže Kiril.
Razne prehrambene proizvode, koji su se uvozili sa Zapada, više nije moguće pronaći na policama ruskih supermarketa.
„Na rafovima su se pojavile nove marke, ali to ne može ni da se jede, ni da se pije“, dodaje.
Zbog sankcija koje su uvele Evropska unija i Amerika, u Rusiju se više ne izvoze pojedine sirovine i mnogi drugi proizvodi.
A promenio se i duh grada.
„Ljudi su postali mnogo obazriviji šta pričaju, i to ne samo na ulici, nego i u stanu.
„Vesti volim da slušam na mojim zvučnicima, ali kad krene nešto o Ukrajini, naročito na nekom opozicionom mediju, odmah ustajem i utišavam, da ne čuju komšije“.
Kiril je stekao utisak da se ljudi „generalno boje“ da ih ne prijave susedi ili da ih policija ne zaustavi na ulici.
„Ranije smo na ulici slobodno pričali o svemu, normalnim tonom.
„A sada, ako hoću da o Ukrajini pričam sa prijateljima, gledam da to ne radim na ulici, da nas policija ne bi zaustavljala“, kaže.
Ponovo u Srbiji
Dok sedimo na klupi u beogradskom parku Tašmajdan, Kiril u rukama prevrće ključeve.
„Nedostajaće mi stan, ali prijatelji neće – oni dolaze“, kaže.
Dodaje da „nije bilo potrebe da ih ubeđuje, svima je jasno da je to ispravna odluka“.
Na pitanje o roditeljima, njegov izraz lica poprima snužden izgled.
„Žive u malom gradu blizu Moskve i podržali su me, ali su stariji ljudi i ne planiraju nigde da idu“, navodi.
Smatra da je, s obzirom na godine njegovog oca, „malo verovatno da će ga zvati u vojsku“.
U Srbiji planira da ostane barem godinu dana.
Na taj period je potpisao i ugovor za najam stana.
„Potrudiću se da mi život bude što normalniji“, kaže.
Nada se da će se jednog dana vratiti u Moskvu, ali kaže da ne sumnja u odluku koju je brzo morao da donese.
„Rusija trenutno nije zemlja u kakvoj želim da živim“, zaključuje Kiril.
Istorijat neslaganja Ukrajine i Rusije
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
