„Odrastao sam govoreći ruski, Rus sam po rođenju, ali se ne identifikujem sa Rusijom ili ruskim svetom“, kaže Anatolij Derjugin, major u letonskoj vojsci.
Anatolij (43) spada među svakog trećeg Letonca kojem je maternji jezik ruski.
Oni su se sada zbog ruskog rata u Ukrajini našli pod pritiskom da dokažu lojalnost državi.
Rođen i odrastao u Letoniji, proveo je više od polovine života u vojsci te zemlje.
Njegovoj majci, koja je poreklom iz Letonije, takođe je maternji jezik ruski, dok je njegov otac poreklom iz istočne Ukrajine.
- Estonija sklanja spomenike iz sovjetskog vremena
- Da li je Rusija bila kolonijalna sila
- Rusija preti Letoniji zbog jezika
Kad bi major Derjugin morao da brani sopstvenu zemlju, on bi se borio za Letoniju, čak i ako bi se sa druge strane fronta našli Rusi poput njega.
„Ako provalnik ili ubica upadne u vašu kuću, bez obzira kog je porekla, govorio on ruski ili ne, vama nije bitno odakle dolazi.
„On više nije brat ili prijatelj.“
Ali većina građana Letonije čiji je maternji jezik ruski proveli su čitav život gledajući rusku državnu televiziju zbog nedostatka sadržaja na ruskom jeziku u vlastitoj zemlji.
I zbog toga mnogi od njih posmatraju svet kroz zvaničnu verziju čija je osnovna ideja ujedinjeni ruski svet sa Kremljom u središtu.
Sve do pada Sovjetskog Saveza 1991, ruske i ukrajinske porodice slate su u Letoniju u sklopu programa prisilnog preseljenja radne snage.
Drugi su potomci Rusa koji su se naselili u Letoniji pre više vekova, a neki od njih su beloruskog ili jevrejskog porekla.
Letonske i međunarodne lidere brinu planovi Vladimira Putina za baltičke republike.
Njegovo opravdanje za invaziju na Ukrajinu bilo je da je istočni region Donbasa dom građana čiji je maternji jezik ruski i kojima je bila potrebna zaštita Kremlja.
Letonija se plaši da bi on mogao da primeni istu logiku i ovde.
NATO je odgovorio tako što je udvostručio snage u Letoniji, a trebalo bi da ih stigne još, dok vlada u Rigi čak razmatra regrutaciju.
Ruski medijski kanali su zabranjeni, a svaka javna podrška ratu u Ukrajini ili ruskoj agresiji sada mogu da dovedu do krivičnog gonjenja.
Spomenici za koje se smatra da veličaju stari Sovjetski Savez biće uklonjeni. Visoko na tom spisku nalazi se velelepni spomenik Pobedi u jednom parku u Rigi.
Letoncima nije dozvoljeno da imaju dvojno rusko državljanstvo.
A sada je život postao komplikovan čak i za ruske državljane koji žive u Letoniji, pošto je predsednik Egils Levic izjavio da će oni koji podržavaju ruski rat izgubiti boravišnu dozvolu.
„Patriotizam i stav prema odbrani nečije zemlje nemaju veze sa jezikom koji govorite“, tvrdi major Derjugin.
On komanduje 34. pešadijskim bataljonom letonske dobrovoljačke nacionalne garde Zemesardze, sa sedištem nadomak istočnog grada Daugavpilsa, 30 kilometara od beloruske granice.
U ovom regionu, 90 odsto populacije govori ruskim jezikom, baš kao i mnogi od regruta.
Za letonske vlasti lojalnost njenih građana jednako je važna kao tenkovi i vojnici koje može da obezbedi.
Pitanje o kom se raspravlja iza zatvorenih vrata jeste kome letonski Rusi stvarno veruju: letonskim, zapadnim i ukrajinskim liderima – ili ruskoj propagandi, koja je u letonskom etru dozvoljavana 30 godina.
Od početka rata u Ukrajini, kompanija za istraživanje javnog mnjenja SKDS anketirala je raspoloženje lokalnog stanovništva čiji je maternji jezik ruski.
U martu je 22 odsto njih podržavalo Ukrajinu posle ruske invazije, ali je do juna ta cifra narasla na 40 odsto.
Zabrana ruskih medija očigledno je načinila razliku, ali potrebno je više da bi se promenili stavovi.
Do 2017. godine, letonska socijalemokratska partija Harmonija, koja zastupa interese ruske manjine, naširoko je doživljavana kao pro-ruska i imala je veze sa vladajućom strankom Ujedinjena Rusija u Moskvi.
Ali Harmonija je osudila rusku invaziju na Ukrajinu i jedan od njenih poslanika Boris Cilevič govori o tome kako je potpuno razočaran ekspanzionističkom ideologijom Kremlja.
„Savremena Rusija je apsolutno analogna sa politikom nacističke Nemačke – jedina šansa za normalizaciju je vojni poraz Rusije.“
Njegovi roditelji su profesori ruskog jezika, tako da su ruska književnost i kultura važni za čitavu njegovu porodicu.
Ali od invazije na Ukrajinu on kaže da mu je teško da voli vlastito rusko nasleđe.
„Agresija na Ukrajinu potpuno je diskreditovala sve to i učinila sve što ima veze sa rečju ‘ruski’ toksičnim“, kaže on.
„Ali za mnoge koji govore ruski u Letoniji ruski identitet je veoma važan. Za mnoge od njih priznati da je Rusija agresor veoma je teško, to je veliki psihološki lom.“
Aleksandar (19) je uhapšen pošto je 10. maja mahao ruskom zastavom i držao govor ispred ogromnog sovjetskog ratnog spomenika u Rigi.
On je prisustvovao nezvaničnom okupljanju u čast Dana pobede, godišnjeg praznika koji slavi sovjetsku pobedu na nacističkom Nemačkom.
Zvanične proslave bile su zabranjene jer su doživljene kao veličanje Rusije, što je dovelo do protesta kao što je onaj kom je prisustvovao Aleksandar.
„Zastavu sam shvatio kao simbol jedinstva, smatram Dan pobede danom jedinstva. Atmosfera je bila neverovatna, takav osećaj zajedništva davno nisam video u Letoniji“ rekao je on za BBC.
Letonska policija se prema akciji odnosila kao prema podršci ruskoj agresiji na Ukrajinu, sa čim se Aleksandar i njegova porodica ne slažu.
On je optužen prema zakonu koji zabranjuje glorifikaciju genocida i ratnih zločina, i sada čeka presudu.
Najveća zaprećena kazna za njegov prestup je pet godina zatvora.
„Moj deda se borio u ratu… Mi smatramo da je to uspomena koja mora da se obeleži i poštuje“, kaže njegova majka Svetlana koja je bila sa njim kad je uhapšen.
Oboje su od tada dobili pretnje smrću na društvenim mrežama.
„Primorani smo da nas bude sramota, da se patimo zato što smo Rusi, što je takođe pogrešno.“
Za većinu Letonaca čiji je maternji jezik ruski, Dan pobede je oduvek bio važan, čak i ako mnogi od njih osuđuju rusku agresiju i smatraju sebe letonskim patriotama.
Ali što se više od njih bude tražilo da se odreknu identiteta zarad lojalnosti Zapadu, to bi podeljenije letonsko društvo moglo da postane.
Letonska vlada, u međuvremenu, smatra da mora da počne da se priprema za potencijalnu vojnu agresiju njenog najvećeg suseda.
Rušenje statue prijateljstva Rusije i Ukrajine u Kijevu
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
