Rusija, Ukrajina i Moldavije: Postoji li opravdan strah da bi prorusko Pridnjestrovlje moglo da bude novi Donbas

Od svih zemalja koje se graniče sa Ukrajinom ispostavilo se da je posle rukse invazije najranjivija Moldavija.

To je jedina zemlja od svih zemalja sa kojima se graniči Ukrajina, a koja nije članica Evropske unije niti NATO saveza.

Njena slaba privredna situacija ne može da se izbori sa prilivom hiljade izbeglica, ali ono što je najvažnije za Moldaviju je njena „Ahilova peta“ – proruski orijentisano Pridnjestrovlje.

Ovo je prvi samoproglašeni entitet na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza, sa pretežno ruskim govornim stanovništvom i izraženim proruskim osećanjima.

• Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
• Zašto je Marijupolj toliko važan za Rusiju
• Šta kaže istorija – kako je nastala Ukrajina i koje su veze sa Rusijom

Za više od 30 godina postojanja Pridnjestrovske Moldavske Republike (Kišinjev kategorički ne priznaje ovo ime), Rusija nije priznala njenu nezavisnost, ali se većina stanovnika regiona tome i dalje nada.

Već su imali dovoljno razloga da se nadaju: Moskva je priznala Abhaziju, zatim Južnu Osetiju (2008), pripojila je Krim (2014), da bi 2022. godine priznala nezavisnost otcepljenih ukrajinskih regiona Donjeck i Lugansk.

Ali ako su do sada stručnjaci razumno ukazivali da Pridnjestrovlje ne može da bude u rangu sa svim prethodno navedenim regionima zbog nepostojanja zajedničke granice sa Rusijom, sada kada su ruske trupe u blizini Odese, mnogi se pitaju gde će se Vladimir Putin zaustaviti?

Vlasti Pridnjestrovlja kritikovale su moldavsku molbu za članstvo u EU, nazvale je poslednjom tačkom u pokušajima da se reši sukob i zatražile međunarodno priznanje nezavisnosti regiona.

Koliko je realna pretnja Moldaviji i na šta se spremaju vlasti u zemlji?

Odakle se pojavila teorija iz „Besarabijske operacije“?

Savetnik Kancelarije ukrajinskog predsednika, Aleksej Arestovič, 6. marta, komentarišući situaciju u Ukrajini u jednoj emisiji, skrenuo je pažnju na to kako se događaji razvijaju u južnom pravcu.

U to vreme su već bile u toku teške borbe za Nikolajev.

Prema rečima Arestoviča, tada je ruska vojska računala da će započeti napredovanje ka Odesi, najvećoj ukrajinskoj luci na Crnom moru, a potom, moguće, ka Pridnjestrovlju, u okviru takozvane „Besarabijske operacije“.

U ovom trenutku nije jasno odakle se ovaj termin primenjuje na aktuelni rat, ali je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko dao podsticaj stvaranju ovakvih teorija.

Lukašenko je 1. marta na sednici Saveta bezbednosti Belorusije predstavio svojim potčinjenima kartu vojnih operacija na teritoriji Ukrajine, a jedna od strelica na njoj vodila je od Odeske oblasti do moldavske granice, u Pridnjestrovlje.

Sledećeg dana beloruski ambasador Anatolij Kalinjin je pozvan u moldavsko Ministarstvo inostranih poslova kao bi dao objašnjenje.

Morao je da se izvini i pravda se nemarom beloruskog Ministarstva odbrane prilikom sastavljanja karte.

Incident je prošao, ali je za mnoge stanovnike Moldavije ostavio gorak ukus u ustima.

Podsećaju da je u Pridnjestrovlju stacioniran ruski vojni kontingent koji, ako se ukaže prilika, može, kako kažu, da otvori vrata iznutra.

Međutim, zvanični Kišinjev ne deli ove strahove.

„Rusko vojno prisustvo u Pridnjestrovskom regionu čini hiljadu i po vojnog osoblja, koji, sa izuzetkom nekoliko desetina ljudi najvišeg komandnog sastava, predstavljaju lokalno stanovništvo, poreklom iz Moldavije sa ruskim pasošima, angažovano po ugovoru.

„Oni imaju porodice, domove, živote i razumljivo je da ti ljudi ne žele rat“, rekao je Aleksandru Flenčeja, bivši zamenik premijera Moldavije za pregovarački proces sa Pridnjestrovljem i suosnivač Asocijacije „Inicijativa za mir“.

• Proevropska kandidatkinja pobedila na predsedničkim izborima u Moldaviji
• Klub iz „krijumčarskog raja“ u Ligi šampiona

Raspoloženja u Pridnjestrovlju

Posle aneksije Krima 2014. godine, većina Pridnjestrovljana počela je da se nada da će Rusija imati isti plan i za njih.

Video tim ruskog servisa BBC-ja tada je posetio region, a većina sagovornika je rekla da budućnost vidi samo sa Moskvom.

Sada je, prema rečima Nikolaja Kuzmina, novinara i politikologa iz Pridnjestrovlja, situacija nešto drugačija.

Ljudi koji su godinama navikli da dobijaju informacije sa ruskih federalnih tv kanala, prvi put su se suočili sa činjenicom da prijatelji i rođaci dolaze sa ukrajinske strane i potpuno demantuju ono što se čuje na televiziji.

„Prema mom osećanju, dobra četvrtina stanovništva u našoj zemlji uopšte ne razume šta se dešava.

„Jedna moja sagovornica je nedavno plakala iz sažaljenja prema Ukrajincima koji se suočavaju sa takvim strahotama i odmah pohvalila Rusiju što je došla da ih spase“, objašnjava politikolog situaciju u društvu.

Postoji i jasna razlika u godinama: ljudi do 35 godina su uglavnom protiv rata, svi stariji uglavnom podržavaju akcije Rusije.

Tokom ratnih dejstava, mladi Pridnjestrovljani su u Tiraspolju organizovali nekoliko pojedinačnih protesta, držeći plakate „Ne ratu“ i „Ja sam za mir“.

Jedna od učesnica je rekla da joj je za vreme njene akcije prišlo oko 35 ljudi, od kojih je četvoro bilo veoma agresivno nastrojeno.

U međuvremenu, prema različitim procenama, u akciji podrške Rusiji, koju su pokrenuli komunisti Pridnjestrovlja, učestvovalo je oko 100 ljudi.

Zvanično, akcija se smatrala nedoslednom, ali je, kako kažu očevici, niko nije prekinuo.

Generalno gledano, odnos pristalica i protivnika delovanja Rusije je na strani prvih, ali ne sa tako apsolutnom prednošću kao ranije.

Što se tiče vlasti Pridnjestrovlja, one su, prema rečima Nikolaja Kuzmina, za mnoge neočekivano zauzele prilično neutralnu poziciju.

Jednako marljivo izbegavaju reči „rat“ i „specijalna operacija“, nazivajući ono što se dešava u Ukrajini „situacijom“ i „testom“.

„Sve do 2020. godine, poruka ‘pridnjestrovski političar koji se odriče proruskog kursa je mrtav političar’ vredno je radila. Ali posle ovih događaja nisam siguran da će to važiti i dalje“, smatra Kuzmin.

„Imamo vrlo specifičan region, koji je stisnut između Moldavije i Ukrajine, naš izvoz je orijentisan ka Moldaviji i EU. Naša poslovna elita ima nekretnine van Pridnjestrovlja, koje takođe mogu biti predmet sankcija.“

Prema mišljenju politikologa, pridnjestrovske vlasti su se našle u veoma teškoj situaciji kada su morale da biraju između nastavka tradicionalno proruskog kursa u politici i ozbiljnih ekonomskih posledica za sebe i region.

Drugi pridnjestrovski politikolog i bivši savetnik predsednika Vrhovnog saveta Pridnjestrovlja, Sergej Širokov, smatra da je svaki scenario moguć.

„Granica između Rusije i Zapada očas posla može da se pruži duž reke Dnjestar. Pitanje je samo, da li će to biti granica sa gvozdenom zavesom ili sa slobodnim prelazom“, rekao je on za Njujork Tajms.

Bez obzira kako se događaji dalje razvijaju, sada se oseća višegodišnje blisko prijateljstvo sa Moskvom.

Prema rečima Nikolaja Kuzmina, ukrajinske izbeglice radije idu bilo gde, samo ne u Pridnjestrovlje.

Došli su uglavnom oni koji su imali nekretnine ili bliske rođake u nepriznatoj republici, ili kojima je bilo najzgodnije da dođu do ove granice, takvih je bilo nekoliko stotina.

A ostale odbija naročito prisustvo ruske vojske i potencionalna mogućnost da vojna dejstva mogu da dođu i ovde.

• Putin je prekrojio svet – ali ne onako kako je želeo
• Putin na obeležavanju aneksije Krima: Vojnici su heroji, Rusija je jedinstvena
• Može li svet opstati bez ruske nafte i gasa

Kakva je raspoloženje u Kišinjevu

Šef službe spoljnih poslova EU Žozep Borelj i američki državni sekretar Entoni Blinken posetili su nedavno Kišinjev.

Između ove dve posete, moldavska predsednica Maja Sandu je, posle Ukrajine i Gruzije, potpisala zahtev za pristupanje te zemlje EU.

Takva aktivnost navela je mnoge ljude da misle da su moldavske vlasti spremne na najnepovoljniji razvoj događaja.

U jednom od nedavnih komentara, predsednica Maja Sandu je priznala da se Moldavija ne oseća bezbedno.

„Od svih evropskih zemalja, Moldavija je najbliža pozornici vojnih dejstava. Eksplozije u blizini Odese mogle su da se čuju na periferiji Kišinjeva.

„Naravno da je napetost među ljudima bila velika. Međutim, panika sada jenjava“, kaže u intervjuu za BBC Aleksandru Flenčeja, bivši zamenik premijera Moldavije i suosnivač Asocijacije „Inicijativa za mir“.

Geografska ranjivost zemlje izaziva ozbiljnu zabrinutost u Kišinjevu i na Zapadu, a tome mnogi pripisuju krajnje uzdržan ton izjava moldavskih vlasti od izbijanja neprijateljstava.

Osim toga, kaže Aleksandru Flenčeja, ne treba zaboraviti da je Moldavija energetska potpuno zavisna od Moskve.

„Moldavske vlasti su, očigledno, donele odluku da budu oprezne u formulacijama, ali ne i u procenama.

„Procene su nedvosmislene: svedoci smo agresije na Ukrajinu i Moldavija poziva na hitan mir. Međutim, vlada i predsednik zemlje pokušavaju da se uzdrže od oštrih izjava“, objašnjava stručnjak.

U ovom trenutku, Kišinjev kaže da još ne vidi direktne pretnje od ruske invazije na teritoriju Moldavije.

Veoma je umeren i stav moldavskih vlasti o Pridnjestrovlju. Kišinjev ne veruje da odatle dolazi bilo kakva pretnja.

Istovremeno, Maja Sandu je nedavno još jednom naglasila da je prisustvo ruske vojske de jure na teritoriji Moldavije nezakonito.

„Pridnjestrovci neće raspoređivati ruske tenkove, ali neće ni učestvovati u ratu. Pridnjestrovlje je veoma mali region koji zavisi i od Moldavije i od Ukrajine. Svaki Pridnjestrovac ima rođake ovde ili tamo“, komentariše Aleksandru Flenčija.

Šta kaže Zapad

Pored rata u Ukrajini, zapadni partneri su u Kišinjevu razmatrali još dva goruća pitanja za Moldaviju – privredu i energetsku zavisnosti od Rusije.

Od svih zemalja koje trenutno primaju ukrajinske izbeglice, Moldavija ima najviše po glavi stanovnika, a privredni potencijal zemlje je veoma ograničen.

Ali ako se ovaj problem može rešiti jednokratnom finansijskom pomoći, onda će energetsko pitanje, prema rečima Entonija Blinkena, zahtevati pristup koji bi se odvijao po fazama.

Moldavija je skoro sto odsto zavisna od isporuke prirodnog gasa iz Rusije – 80 odsto električne energije dolazi iz Pridnjestrovlja i takođe se proizvodi korišćenjem ruskih sirovina.

„Energetska nezavisnost i bezbednost je od ključnog značaja za očuvanje suvereniteta i nezavisnosti“, izjavio je američki državni sekretar.

SAD su se obavezale da će Moldaviji obezbediti 18 miliona dolara tokom nekoliko narednih godina za razvoj raznovrsnijeg energetskog sektora.

„Moldavija je više puta bivala moneta za pregovaranje između Zapada i Istoka. […] Ove godine očekujemo ozbiljnu reorganizaciju evropskog bezbednosnog sistema.

„A sada treba da razmislimo o tome kako će se Moldavija integrisati u posleratnu sliku sveta“, smatra političar i javni aktivista Aleksandru Flenčija.

Pogledajte video: Zašto bi rat u Ukrajini mogao dovesti do rasta cena hrane

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]