Rusija, Ukrajina i Srbije: Vučić o Putinu i optužbama za ratne zločine – „To nije mudra odluka, Srbija ima pametnija posla“

Srbija je jedna od 123 zemlje koje su se obavezale na saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom (MKS) koji je pre dva dana izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina.

Kao jedna od zemalja koja se još 2009. godine zakonski obavezala na saradnju sa MKS, Srbija bi trebalo da postupi po tom nalogu, ako Putin kroči na njeno tlo.

Hoće li?

„Pitanje hapšenja je, ne ljutite se, bezveze pitanje, jer vam je jasno da dok traju ratni sukobi Putin nema kuda ni da dođe do Srbije.

„Ja pod supenom (vrsta sudske naredbe) nisam hapsio one koje je tražio ad hok tribunal, to nije MKS.

„Imate vi ove stručnjake što su sve Srbe u vreće trpali i slali u Hag, mogu dobrovoljno da se prijave da pomognu… Što se mene i Srbije tiče, imamo pametnija posla u ovom trenutku“, odgovorio je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, na pitanje na konferenciji za novinare u Beogradu u nedelju, 19. marta.

• Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina zbog navodnih ratnih zločina, šta to za njega znači
• Za koje ratne zločine u Ukrajini je optužena ruska vojska
• Šta je ratni zločin
• Ko je Vladimir Putin

Međunarodni krivični sud tereti Putina da je odgovoran za ratne zločine, među kojima je i nezakonita deportacija dece iz Ukrajine u Rusiju, navode iz suda.

Zločini su počinjeni od 24. februara 2022. godine i kasnije, kada je počela ruska invazija na Ukrajinu, dodaje sud.

Dok lideri zapadnih zemalja, poput američkog predsednika Džozefa Bajdena koji kaže da je potez suda „opravdan“, a ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ga naziva „istorijskim“, iz Moskve kategorički odbacuju tvrdnje MKS nazivajući ih „nečuvenim“.

Rusija nije potpisnica sporazuma o saradnji sa MKS i stoga ovo nema nikakav pravni značaj, rekla je Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

Dok lideri u svetu reaguju na odluku MKS, Putin obilazi delove Ukrajine koje je Rusija anektirala, poput poluostrva Krim, ili mesta koje je zauzela tokom invazije koja traje više od godinu dana.

Tako je u nedelju posetio Marijupolj, lučki grad na jugu Ukrajine, koji su ruske snage zauzele posle velikih borbi sredinom prošle godine.

Uz Belorusiju, Srbija je jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji, iako se jeste pridružila osudi ruske invazije na Ukrajinu.

Šta je rekao Vučić o odluci Međunarodnog krivičnog suda?

Da nije mudra, da će doprineti eskalaciji sukoba i da pokazuje veliku nespremnost da se razgovara o miru, primirju, čuvanju ljudskih života.

„Pošto sam video da Bajden, nemački kancelar Olaf Šolc i svi drugi daju komentare, ja predstavljam suverenu državu pa imam i ja pravo na stav.

„Ovo je odluka koja će, da ne ulazim u pravne stvari, koja će imati loše posledice.

„Moje pitanje je – super, evo sad ste ga optužili za ratne zločine, a s kim ćete sada da razgovarte (o miru)? Ili možda nećete da razgovarate? Ili možda nećete da pravite mir, nego svi čekate poraz, koliko još godina treba da godina da čekamo? Zar stvarno mislite da je Rusiju moguće poraziti za tri meseca, šest meseci ili godinu dana?“.

Bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije Slobodan Milošević bio je izručen Međunarodnom sudu u Hagu, gde je odgovarao za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.

• Sve što je obeležilo suđenje Slobodanu Miloševiću i zašto je danas važno
• Slobodan Milošević: Misterija mozga

Putin je jedan od nekolicine svetskih državnika u istoriji za kojim je izdat nalog za hapšenje po optužbama za ratne zločine.

Vučić kaže da se nikako ne mogu uporediti slučajevi Miloševića i Putina, jer je Milošević bio lider male zemlje, a Putin velike.

„Nisam siguran da je ovo bilo dovoljno mudra odluka i pametno sračunata.

„Nesumnjivo je da je cilj onih koji su to uradili da predsedniku Rusije otežaju komunikaciju, da svako ko razgovara sa njim da ima u glavi da razgovara sa nekim ko je optužen za najteže ratne zločine, da dodatno oteža ekonomsku poziciju Rusije, da napravi od nje svetsku pariju. I te političke razloge bih mogao da razumem.

„Ali politički razlozi čuvanja života i uspostavljanja mira su mnogo važniji od ovih političkih razloga“, rekao je Vučić.

Pročitajte još tekstova o odnosima Srbije i Rusije u kontekstu rata u Ukrajini:

• Kako je prva godina rata u Ukrajini promenila Srbiju
• Kakve ekonomske posledice čekaju Srbiju ako uvede sankcije Rusiji
• Protiv sankcija Rusiji, ali za selidbu u Zapadnu Evropu – kako razmišlja prosečan mladi čovek u Srbiji
• Ivica Dačić za BBC na srpskom: „Sankcije Rusiji zavise od interesa Srbije“
• Manuel Zaracin: „Pitanje je za Srbiju šta će biti sa njom ako ostane na pogrešnoj strani“ oko uvođenja sankcija Rusiji

Pogledajte video o poseti Putina Srbiji 2019. godine:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]