Rusija, Ukrajina i Vatikan: Šta su rekli jedan drugom patrijarh Kiril i papa Franja

Dvojica najvažnijih verskih vođa na svetu su bila uključena u razmenu reči i napetosti retko viđenih u novijoj istoriji hrišćanstva.

Razlog? Rat u Ukrajini.

Papa Franja je u intervjuu italijanskom listu Korijere dela Sera govorio o 40-minutnom onlajn razgovoru sa ruskim patrijarhom Kirilom 16. marta preko aplikacije Zum.

Poglavar Rimokatoličke crkve je rekao da je najpre „slušao dvadesetominutno predavanje poglavara Ruske pravoslavne crkve o razlozima ruske invazije na Ukrajinu“, da bi patrijarhu Kirilu poručio da „ne sme da bude Putinov šegrt“, davanjem podrške Kremlju u invaziji na susednu zemlju.

Ruska Patrijaršija je reagovala u sredu, 4. maja, nazivajući papinu interpretaciju razgovora „pogrešnom“ i objavila detaljno pojašnjenje u kojem se pominje i „kršenje obećanje NATO-a“ da se neće približavati ruskim granicama i ugrožavati Rusiju.

• Šta je NATO i zašto mu Rusija ne veruje
• Verzija o Ukrajini koju Zapad nema priliku da čuje
• Šta kaže istorija – kako je nastala Ukrajina i koje su veze sa Rusijom

Šta je rekao papa?

Od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, poglavar Rimokatoličke crkve poziva na mir.

U intervjuu je rekao da je već prvog dana rata nazvao ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.

Papa nije kontaktirao ruskog predsednika Vladimira Putina, ali je preko kardinala Pjetra Parolina, dvadesetog dana rata, poslao poruku da je spreman da dođe u Moskvu.

Najavio je i posetu Ukrajini, ali nisu navedeni konkretni datumi.

Mediji su preneli da je papa tri puta tražio od Putina da obezbedi humanitarni koridor za evakuaciju civilnog stanovništva iz strateški važnog lučkog grada Marijupolja, među kojima je i brod koji bi plovio pod zastavom Vatikana, ali nije dobio pozitivan odgovor.

U saopštenju od 16. marta na sajtu Patrijaršije se navodi da je „došlo do detaljne rasprave o situaciji na ukrajinskom tlu“.

„Posebna pažnja posvećena je humanitarnim aspektima trenutne krize“.

Strane su, navedeno je u saopštenju, istakle značaj pregovora i izrazile nadu u „pravedni mir“.

Ali mesec i po kasnije, u intervjuu za najpopularniji italijanski list, papa Franja je rekao da je razgovor počeo dvadesetominutnim predavanjem patrijarha Kirila o uzrocima rata.

„Sa lista papira je iščitao sva opravdanja za rusku invaziju. Slušao sam ga i odgovorio: ‘Ne razumem ništa od ovoga. Brate, mi nismo državni službenici, moramo govoriti ne jezikom politike, već Hristovim jezikom’.

„[… ] Dakle, moramo da tražimo put do mira, moramo da zaustavimo rat. Patrijarh ne sme da se spusti na nivo Putinovog šegrta“, rekao je papa Franja.

Papa je rekao i da ne zna da li je NATO isprovocirao Putina i priznao da je „lajanje NATO-a pred kapijama Rusije“ moglo da da se shvati kao provokacija.

Stručnjaci za crkvena pitanja kažu da su Franjine reči do sada bile najveća poznata raskrsnica između ovih verskih vođa.

• Koga sluša Vladimir Putin
• Da li Rusi podržavaju rat u Ukrajini? Zavisi koga i kako pitate
• Šta Rusi mogu da vide i čuju o ratu u Ukrajini

Šta je rekao ruski patrijarh?

Iz pres službe patrijaršije Ruske crkve u sredu, 4. maja odgovoreno je na papin intervju sa podužim „pojašnjenjem“.

U saopštenju je izraženo žaljenje što je „papa Franja, mesec i po dana posle razgovora sa patrijarhom Kirilom, odabrao pogrešan ton da prenese sadržaj ovog razgovora“ i dodala da takvi izjave ne doprinose verskom jedinstvu.

„Ovakve izjave ne doprinose uspostavljanju konstruktivnog dijaloga Katoličke crkve i Ruske pravoslavne crkve, što je posebno neophodno u ovom trenutku“, navodi se.

U saopštenju patrijaršije objašnjen je i prvi deo razgovora za koji je papa rekao da je slušao „opravdanja za rusku invaziju“.

Patrijarh je, prema obrazloženju, rekao papi da „zapadni mediji nisu izveštavali ili nisu tačno izveštavali o nekim činjenicama na koje bih želeo da vam skrenem pažnju“.

Kiril je u razgovoru krenuo od 2014. godine – demonstracija na trgu Majdan u Kijevu, sa posebnim osvrtom na majske događaje u Odesi.

„Sve smo ovo pratili na televiziji skoro uživo. Ova stravična lekcija iz Odese uticala je na odluku stanovnika u jugoistočnoj Ukrajini da brane vlastita prava“.

Zatim je patrijarh, kako navodi pres-služba, prešao na podsećanje kako je „na kraju sovjetske ere Rusija dobila uveravanje da se NATO neće pomeriti ni za pedalj na istok“.

On je rekao da je navodno obećanje „prekršeno“ i nazvao „najopasnijom situacijom“ ulazak u NATO „bivših sovjetskih baltičkih republika“.

Ruski patrijarh je ukazao papi da „rakete mogu za samo nekoliko minuta“ da dolete do Sankt Peterburga.

„Ako bi Ukrajina bila primljena u NATO, onda bi i let raketa do Moskve trajao samo nekoliko minuta“.

Patrijarh ruski je rekao da Rusija nije mogla da dozvoli da se tako nešto dogodi.

Deo saopštenja posvećen je humanitarnom aspektu.

Patrijarh je naveo da oseća veliku bol „zbog cele situacije“.

„Moja pastva je sa obe strane sukoba, to su uglavnom pravoslavci“, citira ga pres-služba.

Patrijarh Kiril se zapitao kako Ruska pravoslavna i Rimokatolička crkva mogu „da postignu da dođe do mira i pravde“.

Odgovori na ova pitanja nisu data u saopštenju.

• Zašto Ukrajina želi da se pridruži EU
• Zapad je zasad ujedinjen, ali rat u Ukrajini može da izazove podele
• „Najbolji period u istoriji zemlje“: Zašto Rusi žale za SSSR-om

Sastanak pape i patrijarha otkazan, Kiril možda pod sankcijama EU

Patrijarh Kiril i papa Franja sastali su se 2016. godine na Kubi.

Do susreta je došlo posle dugih i temeljnih priprema.

Tada je Kiril rekao da mu „rezultati ovog razgovora daju priliku da kaže da danas dve Crkve mogu aktivno da rade zajedno na zaštiti hrišćana širom sveta, rade zajedno sa punom odgovornošću da ne dođe do rata“.

Bio je planiran novi susret dvojice verskih poglavara, za 14. jun u Jerusalimu, ali je papa otkrio da je zamolio ruskog patrijarha da otkažu sastanak.

„Bio bi to naš drugi susret i nije imao nikakve veze sa ratom. Ali smo ga otkazali – saglasili smo da bismo svetu dali pogrešan signal od onog koji nam je potreban“, rekao je papa Franja u intervjuu Korijere dela Sera.

U saopštenju ruske Patrijaršije se ništa ne navodi o mogućnosti novog susreta.

Nekoliko zapadnih medija javilo je u sredu da će Kiril biti među ljudima koje će Evropska unija uključiti u novi paket sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini.

Iako sankcije još nisu usvojene i moguće su izmene, bilo bi to prvi put da se najvažniji verski lider Rusije suoči sa sankcijama evropskog bloka.

U izjavi ruskoj državnoj agenciji TASS, portparol Ruske pravoslavne crkve Vladimir Legoida ocenio je da su takve mere EU suprotne „zdravom razumu“.

„Što su sankcije neselektivnije, to više gube smisao i teže je postići mir, za koji se sveštenici Ruske pravoslavne crkva svakodnevno mole na svakoj službi uz blagoslov Njegove svetosti patrijarha.

„Samo oni koji su potpuno neupućeni u istoriju naše Crkve mogu da pokušaju da uplaše njeno sveštenstvo i vernike“, dodao je on.

Od početka rata u Ukrajini 24. februara, Kiril je bio naklonjen vojnoj operaciji i čak je blagoslovio trupe i oružje koje je Kremlj slao u susednu zemlju.

Patrijarh je u martu rekao da je sukob „produženje fundamentalnog sukoba kulture između šireg ruskog sveta i zapadnih liberalnih vrednosti“, citirajući neke ranije Putinove rečenice.

Ruski patrijarh je u televizijskim emisijama rekao da je blagoslovio trupe i da je rat u Kremlju neophodan za budućnost hrišćanstva.

„Ono što se danas dešava mnogo je važnije od politike. Govorimo o ljudskom spasenju, kuda ide čovečanstvo, na kojoj je strani u odnosu na Boga Spasitelja“, rekao je on.

Pravoslavna religija, zabranjena tokom sovjetske ere, stekla je široku popularnost tokom Putinove vladavine, a nekoliko stručnjaka za verska pitanja kaže da ruski predsednik nastoji da joj prida isti značaj kao u doba carske Rusije.

Pravoslavlje je jedna od najvećih hrišćanskih religija na svetu, posle katolicizma i protestantske crkve.

Ima oko 260 miliona sledbenika, uglavnom u Evropi, Rusiji i drugim zemljama koje su bile deo bivšeg Sovjetskog Saveza.

Međutim, Kirilova podrška Putinu i ratu izazvala je raskol među pojedinim pravoslavnim crkavama.

Mnogi ukrajinski sveštenici odlučili su da prestanu da slede Rusku crkvu posle početka invazije.

Prema izveštajima, mnogi pravoslavni sveštenici i vernici su prestali da se mole za patrijarha tokom bogosluženja, što se smatra najvećim znakom neposlušnosti u pravoslavnoj religiji.

Podaci Kijevske bogoslovske akademije sugerišu da je više od polovine od 12.000 parohija Moskovske patrijaršije u Ukrajini najavilo da želi da se odvoji.

Pogledajte video: Istorijat neslaganja Rusije i Ukrajine

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]