Misteriozni beli kit proglašen je ruskim špijunom kad se pojavio uz norvešku obalu noseći rusko remenje.
Dve godine kasnije, i dalje se malo toga zna o prošlosti ove životinje, ali sada su aktivisti zabrinuti za budućnost ovog kita.
Grupa aktivista koju predvodi američka rediteljka želi da napravi utočište za kita i poziva Norvešku da ih podrži.
- Dobra vest: Plavi kitovi se vraćaju kući
- Kitovi nadomak istrebljenja – „realna i vrlo ozbiljna“ pretnja
- Kit uspeo da pobegne iz reke pune krokodila
Beluga je prvi put je primećena u Norveškoj krajem aprila 2019. godine, kad je bela mrlja samo bljesnula pored ribara blizu ostrva Ingoja i Rovlsoja.
Ribari su bili iznenađeni, jer se beluge retko viđaju ovoliko daleko na jug od Arktika.
Još čudnije je bilo remenje tesno zategnuto oko kitovog tela.
Činilo se da kit traži pomoć. Zabrinuti ribar Džoar Hesten poslao je slike morskom biologu Odunu Rikardsenu, koji je pomoć zatražio od norveške Direkcije za ribarstvo.
Pomorski inspektor Jorgen Ri Vig poslat je da istraži slučaj.
„Kad sam video kita, pomislio sam, ovo je stvarno nešto posebno“, rekao je Ri Vig za BBC.
„Znao sam da je ta situacija prilično jedinstvena.“
Ribar je obukao odelo za preživljavanje i uskočio u ledenu vodu, oslobodio kita i skinuo mu remenje.
Na njegovo iznenađenje, na njemu je bilo ležište za kameru i kopče sa oznakom „Oprema Sankt Peterburg“.
Norveška obaveštajna služba je pokrenula istragu.
„Velika je verovatnoća da je kit bio sastavni ruskog istraživačkog programa“, izjavili su za BBC predstavnici ove službe.
Rusija već dugo obučava morske sisare poput delfini u vojne svrhe, a sajt Barenc Obzerver je identifikovao kaveze za kitove na tri različite lokacije blizu mornaričkih baza u severozapadnoj oblasti Murmanska.
Ruska vojska nikad nije zvanično objasnila svrhu tih kaveza, niti poreklo ovog kita.
Penzionisani ruski pukovnik Viktor Baranec rekao je za novinsku agenciju Rojters da je obavešten kako naučnici na severu Rusije „koriste beluge za zadatke sakupljanja civilnih informacija, a ne vojnih zadataka.“
Dramatično spasavanje kita je na Norvežane ostavilo snažan utisak.
Zbog sumnje na špijunsku ulogu, kit je dobio ironično ime – Hvaldimir – hval na norveškom znači kit, a drugi deo imena je asocijacija na ruskog predsednika Vladimira Putina.
Svega nekoliko dana posle spasavanja, kit se nastanio u luci Hamerfesta, obalskog gradića sa oko 11.000 stanovnika.
Prvih nekoliko nedelja, Hvaldimir je jedva nalazio hranu.
Da bi ga održali u životu, norveška direkcija za ribarstvo odobrila je program nadzora i prehranjivanja Hvaldimira.
Kit se oporavio, napustio luku u Hamerfestu i počeo sam da se hrani.
Od 19. jula 2019. godine, zvanično je kit „koji slobodno pliva“, prema Norveškom institutu za kitove orke, koji je vodio program prehranjivanja.
Američka rediteljka Redžina Krozbi, koja delom boravi u Norveškoj, videla je filmski potencijal u ovoj priči.
Odlučila je da snimi kratki film, ali još uvek čeka na srećan kraj.
„Ništa nije onako kako sam mislila“, rekla je ona za BBC.
„Mislila sam da će to biti vesela priča o kitu koji je pobegao od ruske vojske i da će biti snimljena za nedelju dana.
„Ali kako je vreme prolazilo, niko ništa nije činio za tog kita.“
Odlučila je da pokrene kampanju za njegov spas.
Za jednu tako društvenu životinju koja želi interakciju sa ljudima, opasnosti su brojne, a Krozbi smatra da je Hvaldimiru potrebna zaštita.
Među najvećim pretnjama su brodski propeleri, ribarske mreže i turisti.
Njena kampanja započela je krajem 2019. godine, a kad su joj se pridružili drugi, formirana je aktivistička grupa Van Vejl.
Protiveći se držanju kita u zatočeništvu, odlučili su da motre na Hvaldimira i, ukoliko je moguće, vrate ga u prirodnu sredinu.
Krozbi je zatražila stručni savet od američkog aktiviste Rika O’Berija.
Bivši trener delfina je proveo decenije zalažući se protiv zatočeništva mordkih sisara. O tome je govorio u u filmu Uvala, Oskarom ovenčanom dokumentarcu o ubijanju delfina u Taiđiju, u Japanu.
„Kad god je delfin ili kit u nevolji, meni zazvoni telefon“, rekao je O’Beri za BBC.
Posle poziva Redžine Krozbi, otputovao je u Norvešku u julu 2020. godine.
Kad je stigao, Hvaldimir je upravo zadobio ružnu posekotinu po čitavoj širini tela, koju mu je očigledno naneo brod.
O’Beri je zaključio da mora hitno da se nađe rešenje za njegovu budućnost.
„Moja ideja je bila da ga navedemo da upliva u fjord“, jedan od mnogih duž norveške obale, rekao je on.
Fjordovi su dugi, uski kanali koji zadiru iz mora duboko u kopno.
Možda bi neki mogao da se zatvori i pretvori u bezbedno utočište, smatrao je O’Beri.
Sad je Krozbi samo trebalo u to da ubedi norvešku vladu – zemlju sa dugim istorijatom lova na kitove.
Udruženje Van Vejl je mesecima pregovaralo sa vladinim agencijama o pravljenju utočišta za Hvaldimira i druge ranjene morske životinje u fjordu koji se više ne koristi.
Ideja grupe bila je da se napravi „ogromni morski rezervat za divlje životinje na otvorenoj vodi“ u fjordu koji je najmanje dva kilometra dug i jedan kilometar širok.
Ulaz u fjord bio bi zatvoren podvodnom mrežom i postojala bi kabina s opremom za život za osoblje.
Iz Van Vejla kažu da su dve zajednice u severnoj Norveškoj izrazile ozbiljno interesovanje i da su odobrene za proučavanje uticaja utočišta.
„U ovom trenutku to je praktično zeleno svetlo“, kaže Krozbi.
Nisu svi saglasni sa tom idejom.
Rikardsen, morski biolog, rekao je da kit izgleda kao da je dobrog zdravlja dok se hrani na različitim ribljim farmama.
„Što se Norveške tiče, on je kit koji živi slobodno“, rekao je Ri Vig, posmatrač iz Severnoatlantske komisije za morske sisare.
„Mislim da je trenutna situacija najbolja.“
Za njega držanje životinje u zatvorenom fjordu nije „dužnost Norveške“.
„Ali ako neko može da me ubedi u suprotno, ja sam otvoren za sve opcije.
„Ako postoji dobar plan, mislim da će ga vlada uzeti u razmatranje.“
Brojne vladine agencije moraju da daju odobrenje, a iz Norveške direkcije za ribarstvo rečeno je za BBC da se raspravljalo o ideji sa predstavnicima Van Vejla.
Smatra se da bi Hvaldimir „trebalo da bude ostavljen na miru i da mu se omogući da živi kao slobodna životinja“ ako se ne nalazi u neposrednoj opasnosti, rekli su iz direkcije.
O’Beri se plaši da bi takva sloboda mogla da znači da je Hvaldimir osuđen na usamljenički život i tvrdi da je nega u utočištu „možda najbolje što možemo da uradimo“.
On navodi primer utočišta za delfine koje je osnovao u Indoneziji, kod ostrva Bali, gde se životinje koje su nekad bile u zatočeništvu procenjuju da li su sposobne za život u prirodi.
Ako nisu, ostaju u utočištu do kraja života.
Za sada, Hvaldimir jede i spava na farmi riba, gde gladni kit nije posebno dobrodošao.
Slobodno luta, povremeno tražeći ljude kako bi zadovoljio potrebu za društvom.
Čini se da ispoljava naklonost prema ljudima koja je jednako opasna kao što je simpatična, zbog očiglednog zatočeništva u kom je bio.
S vremena na vreme se na društvenim mrežama pojave snimci na kojim se igra sa turistima, što samo pojačava zabrinutost za njegovu dobrobit.
Njegovi samoproglašeni čuvari ga i dalje posećuju kad god mogu.
Krozbi je opisala kako je kit nedavno jurio njen brod dok je odlazila.
Hvaldimir je lagano nestajao u daljini, bela mrlja ispod zalaska sunca.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
