Sve do devedesetih, niko zapravo nije prebrojao ružičaste delfine koji žive uz obalu Hongkonga.
Izgradnja novog gradskog međunarodnog aerodroma Ček Lap Kok bila je gotovo dovršena, ali je u tom procesu delfinima oduzeto važno stanište u korist pista i terminalskih zgrada.
Zvaničnici Hongkonga odlučili su da provere kako je delfinima. Prebrojali su 250 jedinki.
Danas ih je ostalo svega 32.
- Upoznajte životinje koje moramo da sačuvamo
- Ljudska potreba za hranom uništava milione vrsta
- Kako vi možete pomoći ugroženim životinjama Srbije
Jedinstvena vrsta
Hongkonški ružičasti delfini zapravo su indopacifički grbavi delfini ili kineski beli delfini. I njihova koža nije ružičasta; ove životinje žive u mutnoj vodi sa vrlo malo mogućnosti proboja sunčevog svetla tako da prosto nemaju pigmenata.
Njihova topla krv koja struji kroz sudove blizu površine kože daje delfinima izgled nalik žvakaćoj gumi.
Prvi put je zabeleženo pominjanje ovih neobičnih životinja kod Britanca Pitera Mandija 1637. godine. Mandi, trgovac koji je pomogao da se čaj donese u Veliku Britaniju, opisao je delfine kao „sabljarke“, ne shvativši da su sisari.
On je u dnevniku zapisao: „Pliskavice su ovde bele kao mleko, neke od njih čak rumene.“
Hongkonški ribari su znali za ova stvorenja vekovima. Oni dolfine zovu Hak Kei (crni tabu) ili Pak Kei (beli tabu). „Jednom kad dođu, sve ribe nestanu!“, kaže ujka Vai, ribar iz Tai O-a, velikog ribarskog sela na zapadnom obodu teritorije.
„Ribarski brodići obično ne idu onamo kuda su oni krenuli. Mi ribari ih uglavnom mrzimo.“
Redak prizor
Spaziti ih nije lako, ali ture za posmatranje delfina postale su popularne među turistima. Kad ih ljudi vide prvi put, lica im se ozare od čiste sreće.
„Imala sam nekih upečatljivih momenata“, kaže Dženet Voker, stariji vodič za turu u organizaciji DolfinVoča. „Znate, fantastični snimci iz vazduha… ili delfine koji vam dođu i plivaju ispod nogu! Ili vas pogledaju u oči!“
Ali Dženet je zabrinuta. Ona je zapazila da delfini nestaju. „I dalje vidimo ponekog mladunca, ali ne mnogo njih, a brojke su i dalje u strmoglavom opadanju.“
„Mislim da smo veoma privilegovani što možemo da ih vidimo. Jer uz svu gradnju koja se vrši oko Hong Konga, naročito na štetu mora, mislim da će pre ili kasnije nestati“, kaže mi britanski turista po imenu Kris.
Van turističke i ribarske industrije, ružičasti delfini ne predstavljaju deo svakodnevnog života za 7,4 miliona ljudi koji žive u prometnoj i živoj luci Hongkonga.
„Da budem iskren, kao i mnogi stanovnici Hong Konga, znao sam vrlo malo o delfinima pre nego što sam dobio ovaj posao“, kaže Tajson Čeng, predsednik Hongkonškog društva za očuvanje delfina.
„I u tome je glavni problem. Mnogi od nas su znali za njih, ali smo znali samo površne stvari. Moramo da poznajemo probleme sa kojima se oni suočavaju pre nego što možemo da ih sačuvamo.“
- Kako vi možete pomoći ugroženim životinjama Srbije
- Okeani dom za stotine hiljada virusa
- Biljke nestaju dva puta brže od životinja
Populacija je 2017. godine izgledala kao da je niska, ali da se stabilizovala. Kad je prošlog leta objavljena najnovija brojka od 32 delfina, pad od 32 odsto u odnosu na period 2017-2018, bio je to šok za konzervacioniste kao što je Čeng.
„Znali smo da će brojka opadati, ali nikad nismo pomislili da će spasti na svega 32.“
Kineski beli delfini mogu da se nađu uz zapadnu obalu Tajvana, kao i u Vijetnamu, oko Tajlanda i čak kod Jave u Indoneziji na jugu i u Tamil Naduu u Indiji na zapadu, prema Međunarodnoj uniji za očuvanje prirode (IUCN).
Iako ovo objašnjava zašto čitava vrsta još nije klasifikovana kao ugrožena, očigledno je da je njihovo stanište uz kinesku obalu počelo rapidno da se smanjuje kako je ogromni infrastrukturni projekti preuzimaju, a obližnje vode postaju prometne i zagađene.
Populacija kao ona u Hongkongu može da nestane u okviru samo jedne generacije.
Delfin WL212
Priča o delfinu WL212 tragičan je primer pretnje koju prometan morski saobraćaj predstavlja po ružičaste delfine.
On je pronađen 2015. godine sa toliko dubokim posekotinama da mu je rep bio skoro skroz odsečen. Smatralo se da je mladog šestogodišnjeg mužjaka udarila elisa brodske turbine.
Hong Kong je jedna od najprometnijih luka na svetu. Za ružičaste delfine ne samo da je sve manje mesta, već je dostupno stanište 24 časa dnevno ispresecano hiljadama brodova.
Tajson Čeng je radio sa Dafni Vong, rediteljkom rođenom u Hongkongu , da zabeleži šta se desilo sa delfinima. On joj je obezbedio video snimke poslednjih dana delfina WL212.
„Onomad ga je naša ekipa pratila tri nedelje. Videli smo da je dao sve od sebe da preživi uprkos teškim ranama, trudio se da se prehrani“, priseća se Čeng.
Posle medijske halabuke, Oušn Park, morski park u vlasništvu vlade, uhvatio je nesrećnog delfina da bi ga lečio. Dali su mu ime „Houp“.
Ali posle četiri dana u zatočeništvu, Houp je uginuo od posledica povreda.
Incident je ostavio trajni utisak na Čenga.
„Uporno sam razmišljao, zašto je taj delfin bio toliko gadno povređen? Jesmo li mi nešto pogrešno uradili? Mnogo sam razmišljao o tome. Kako možemo da ih zaštitimo? Kako da ih očuvamo?“
„Montirala sam film i bila spremna da zaplačem“, kaže Dafni.
„Dugujemo to delfinima. Mi ljudi svesno uništavamo okean.“
Stanište žrtva megaprojekata
Mega projekti kao što je izgradnja Međunarodnog aerodroma u Hongkongu devedesetih je uništila delove delfinskog staništa, a u poslednjoj deceniji izgrađen je most koji povezuje Hong Kong sa Makaom, i nadalje sa Kinom, koji direktno preseca preostali prostor.
Brojke govore za sebe. Gradnja mosta otpočela je 2009. godine, kada je delfinska populacija brojala 88 jedinki. Po završetku prve godine gradnje, bilo je mrtvo 13 delfina – smanjenje od 15 odsto u odnosu na veličinu populacije.
„Održali smo naše obećanje: ‘Most se otvorio i nijedan delfin više neće morati da se seli'“, tvrdio je promotivni članak objavljen na sajtu Uprave mosta u novembru 2018. godine.
Vlasti su kritikovane zbog odsustva transparentnosti, industrijske nesreće su detaljno analizirane, a mnogi su smatrali da je most simbol sve većeg stiska Kine nad Hongkongom.
Uprava mosta Hong Kong-Žuhai-Makao, agencija koju su zajednički otvorile vlade pokrajina Hong Kong, Makao i Guangdong da bi izgradili most i upravljali njime, tvrdi da je u periodu 2017-2018. u široj oblasti ušća reke Perl u Hongkongu živelo 945 kineskih belih delfina.
Ali Anđela Lem, viša službenica pri WWF-Hongkong, kaže da nisu mogli da dođu do kopije kompletnog izveštaja da bi procenili koliko je on pouzdan.
„Teško je tamošnjim akademicima da rade svoj posao. Hoće li im vlada ikada dopustiti da saopšte prave, opadajuće brojke?“, pita se Tajson Čeng.
BBC je zatražio od Uprave mosta kopiju izveštaja, ali je ona odbila da je izda.
Korak bliže istrebljenju
„Umnogome vlada stav ‘delfini će otići negde drugde!’ Ne mogu!“, kaže Dženet Voker iz DolfinVoča.
„Nemaju gde drugde da odu. I mislim da mnogi ljudi to ne prihvataju ili ne razumeju.“
Za delfine, voda na severu je neslana, a voda na jugu preslana.
„Zbog onoga što jedu, osuđeni su na oblast u kojoj se slatka voda meša sa slanom, a to znači rečna ušća“, objašnjava Čeng. „Ne bi napustili rečna ušća i otišli na pučinu. Isto važe za sve grbave delfine širom sveta.“
„Kako se životna sredina pogoršava zbog gradnje, i sve drugo se pogoršava. Nestajaće hrana. Biće manje životnog prostora. Zagađenje će se pojačati.“
Ali nove pretnje poslednjim ružičastim delfinima Hongkonga samo pristižu.
Započeli su radovi na gradnji treće piste hongkonškog aerodroma.
„Upravo su završili gradnju mosta Hongkong-Žuhai-Makauo, pa šta?“, glasio je emotivni post na društvenim mrežama člana Hongkonškog društva za očuvanje delfina.
„Radovi na trećoj pisti su u punom jeku. Je li ostalo imalo prostora za bele delfine da dišu?“
Aerodromske vlasti su 2014. godine tvrdile da delfini imaju „od 39 do 339 kvadratnih kilometara“ staništa u kojima mogu slobodno da se kreću između obale Hongkonga i kopna. To zvuči kao velika površina, ali od tada se taj prostor samo značajno smanjio.
Planirana pista će u startu oduzeti 6,5 kvadratnih kilometara obalskog staništa.
„Uprava hongkonškog aerodroma nastavila je da prati broj, kretanje i ponašanje kineskih belih delfina od početka izgradnje projekta Sistem tri piste“, rekla je aerodromska uprava za BBC, „da bi bila sigurna da radovi na izgradnji Projekta 3RS nemaju neprihvatljive, štetne posledice po delfine tokom različitih faza radova.“
Aerodromska uprava tvrdi da su usvojene mere kao što su izbegavanje perkusionog bušenja tokom gradnje i ograničenje brzine za brze trajkete koji voze za aerodrom da bi se zaštitili delfini.
Ali prema njihovim brojakama, u Hongkongu je 2018. godine živelo 77 ružičastih delfina – više nego dvostruko više od 32 delfina, što je rezultat istraživanja sprovedenog po nalogu vlade i objavljenog u avgustu.
A Oušn Park je 2019. pronašao šest mrtvih ružičastih delfina u vodama Hongkonga, dva na samoj lokaciji gradilišta treće piste ili blizu nje.
Uz preostale 32 jedinke, sa svakom novom smrću hongkonška populacija bliža je istrebljenju.
„Nalazimo se na raskršću“, kaže Tajson. On se pita da li je ljudima uopšte stalo. „Situacija je trenutno veoma loša. Hoće li vlada ili makar Hongkonžani uopšte biti dovoljno rešeni da zaštite svega nekoliko desetina kineskih belih delfina?“
„Ovu bitku je teško voditi, i ona je veoma duga, ali mi moramo da je nastavimo.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
