Aleksandar Predke ima 29 godina, Aleksej Sarana 23 i svetske su šahovske zvezde, a od nedavno pored njihovih imena na takmičenjima stoji zastava Srbije.

Ruski velemajstori dobili su srpske pasoše, čime su postali dvojica najbolje rangiranih srpskih šahista u svetu i predstavljaju veliko pojačanje za reprezentaciju Srbije.

„U martu 2022. sam došao u Srbiju na turnir i mislio da nije bezbedno da se vraćam u Rusiju, tako da sam odlučio da ostanem i u martu 2023. sam promenio šahovski savez“, kaže Aleksej Sarana, šampion Evrope u pojedinačnoj konkurenciji, u razgovoru za BBC na srpskom.

Zbog rata koji je u februaru 2022. počela u Ukrajini, Rusiji su uvedene brojne sankcije, a pojedine se odnose i na sportiste.

Šahistima je na pojedinačnim takmičenjima onemogućeno da se takmiče pod ruskom zastavom, na ekipnim ne mogu da učestvuju, dok je Šahovski savez Rusije od proleća prešao u Azijsku šahovsku federaciju.

Međunarodna šahovska federacija (FIDE) je zato u februaru 2023. ruskim šahistima omogućila da bez ograničenja i troškova promene savez, što su mnogi iskoristili.

„Došlo je do promena širom sveta – Srbija je dobila velika pojačanja, ali su ih dobili i drugi“, objašnjava Alisa Marić, jedno od najvećih šahovskih imena sa ovog prostora, selektorka ženske reprezentacije Srbije i nekadašnja ministarka sporta.

Ljubitelji šaha u Srbiji, željni nekog novog Svetozara Gligorića, Bore Kostića, Borislava Ivkova i drugih velikih imena iz doba Jugoslavije, kada je šah bio mnogo cenjeniji nego danas, svakako su oduševljeni dolaskom ruskih velemajstora.

„Recimo da Crvena zvezda nema takvog igrača u fudbalu kao što su Sarana i Predke u šahu – svetska imena“, kaže Nebojša Babić iz Šahovskog saveza Srbije za BBC na srpskom.

Sarana je 45. šahista sveta, a Predke 85, prema rejtingu FIDA.

Poređenja radi, Aleksandar Inđić, aktuelni šampion Srbije, trenutno je na 178. poziciji.

Miodrag Perunović, selektor šahovske reprezentacije Srbije, smatra da bi dolazak Sarane i Predkea mogao u velikoj meri da poboljša sliku šahovske Srbije u svetu.

„I sa aktuelnom ekipom na prošlogodišnjim takmičenjima, Evropskom prvenstvu u Sloveniji i Olimpijadi u indijskom Čenaju, bili smo u najužem krugu za medalju“, ističe on za BBC.

„Tek sa njima dvojicom očekujemo procvat, napredak i bolje rezultate, pa i da druge ekipe strahuju kada budu igrale sa nama.“

Sarana i Predke za to vreme u Beogradu žive nekim običnim životom i spremaju se za izazove, među kojima je i Evropsko prvenstvo u Budvi od 10. do 23. novembra.

„Imamo jak tim i možemo da pobedimo bilo koga“, kaže Predke za BBC na srpskom.

O kibicerima i reprezentativcima

Dok septembarsko sunce polako zalazi za novobeogradskim soliterima, pet sedih glava zamišljeno sedi oko 64 crno-belih polja.

Partija je u toku i dugo niko ne progovara.

„Uh, mnogo teško… Neviđeno teška situacija“, zabrinuto kaže muškarac u teget košulji, dok mu oči lete preko figura, mozak radi punom parom, a prsti traže cigaretu i upaljač.

Na drugoj strani kamene table, pune fleka i ogrebotina, poput ožiljaka od raznih bitaka, nalazi se njegov komšija u zelenoj majici, čija noga sve vreme nervozno igra ispod stola.

„Šta ja sada da radim, kao veliki igrač moram nešto da igram“, razmišlja naglas 67-godišnji Toplica Milosavljević, paleći cigaretu.

Vrhovima prstiju nežno pomera jednog piona.

„Loši su ovo igrači, druga liga“, dobacuje jedan od kibicera.

„Dobri su momci, ali što se tiče igre, ne treba ni gledati“, dodaje uz namig.

Akteri bitke ne odgovaraju na te provokacije, ali imaju šta da kažu na pitanja BBC-ja na srpskom.

„Kako da ne znam za Saranu i Predkea… A kad su došli?“, kaže Milosavljević između analize prethodne partije i postavljanja figura za novu.

„Pa to je fenomenalno, ne može bolje… Hvala bogu da smo dočekali da se jednom udružimo sa Rusima u šahu“, oduševljeno dodaje.

Rusija i nekadašnji Sovjetski Savez su kroz istoriju imali neka od najvećih šahovskih imena – Anatolij Karpov, Gari Kasparov, Boris Spaski i Mihail Talj samo su deo nekadašnjih šampiona iz doba posle Drugog svetskog rata.

„Šah se uči“, objašnjava Milosavljević koji minut kasnije, dok lovcem pokušava da odbrani položaj trupa.

„Otišli su Gliga i ostali, nemaš od koga da naučiš – sigurno nećeš od nas, a to je za razvoj šaha izuzetno važno, da ljudi imaju protiv koga da igraju.“

Isto smatra i Perunović, selektor šahovske reprezentacije Srbije.

„Lepo je da su tu za reprezentativne obaveze, bićemo svakako bolji, ali će biti i dobro videti ih u srpskoj ligi, da se drugi odmere protiv njih i na taj način podignu nivo igre.

„Sada je samo bitno da vidimo kako će oni da se uklope u ekipu i atmosferu u reprezentaciji, ona nas je krasila prethodnih godina.“

Reprezentaciju će u novembru na Evropskom prvenstvu, pored Sarane i Predkea, činiti još Robert Markuš, Aleksandar Inđić i Velimir Ivić.

U ženskoj reprezentaciji su 23-godišnja Teodora Injac, najbolja šahistkinja Srbije, kao i Marina Gajčin, Tijana Mandura, Jovana Erić i Adela Velikić.

„Sarana ima tvrd stil, teško probojan, belim figurama izrazito jak, klasičan je predstavnik mlađe generacije i neverovatno dobar teoretičar“, kaže Perunović.

„Predke je pre svega dobar praktičar, a svakako se radi se o dva zaista fina, kulturna i dobra momka.“

I jedan i drugi su šahom počeli da se bave kao deca, a omiljeni šahista im je Gari Kasparov, koji je svetski broj jedan bio od sredine 1980-ih do prvih godina 21. veka.

Upoznajte srpske Elizabet Harmon

O novom životu u Srbiji

Tokom proleća 1970. godine, Beograd je bio šahovski centar sveta, pozornica duela „SSSR protiv ostatka sveta“.

Sovjetski Savez je predvodio tada aktuelni prvak sveta Boris Spaski, dok je sa druge strane bio slavni Amerikanac Bobi Fišer, koji će dve godine kasnije pobediti u njihovom meču za svetsku titulu.

Mečevi su igrani u beogradskom Domu sindikata, a šahisti su bili smešteni u hotelu Metropol, u koji je više od pola veka kasnije ušao i Predke.

„Igrao sam 2020. tamo na turniru samo zato što sam mi je bilo poznato mesto gde se održava. Želeo sam da dodirnem tu šahovsku istoriju“, kaže ruski velemajstor uz osmeh.

Nije ni slutio da će koju godinu kasnije postati Beograđanin.

„Želeo sam da igram u Evropi, a i svideo nam se Beograd“, navodi kratko, dok sa devojkom Marijom Severinom, takođe ruskom šahistkinjom, ispija kafu po prijatnom letnjem danu.

„Bio sam u mnogo zemalja i Srbija je nešto najbliže Rusiji – osećaj je kao kod kuće, iako ima dosta razlika.“

U Srbiji se, smatra, šah voli podjednako kao u Rusiji, što navodi kao još jedan od razloga prebacivanja života u Beograd.

„Jedan moj prijatelj je igrao na Kalemegdanu i oko njega se okupilo 30 ljudi da gleda – to je bilo baš kul, šahovska kultura ovde je dobra“, dodaje Sarana.

Kao jednu od glavnih razlika ističu to da je Beograd manji od Moskve i da je u njemu „sve tu negde“, za razliku od ogromne ruske prestonice i njenih 11 miliona stanovnika.

„Istraživali smo grad da vidimo gde da živimo i živeli bismo u gotovo svakom delu grada“, kaže Severina uz osmeh.

„Ne želim da se mešamo u politiku, ali se ovde osećamo i slobodnije, možemo da radimo šta god želimo, pišemo šta god hoćemo na društvenim mrežama i da se ne plašimo.“

O političkoj situaciji u Rusiji i ratu u Ukrajini za BBC nisu želeli da pričaju ni Sarana, ni Predke.

Kada se ne bave šahom, vreme provode u šetnji Beogradom.

Hrana im se posebno sviđa – „jeftinija je, a ukusnija nego u drugim zemljama“ – a plan im je da istraže i ostatak Srbije, što ne stižu zbog šaha.

„Beograd je dobar grad, klima i ljudi su sjajni, svi su veoma prijateljski nastrojeni i dosta ljudi mi je pomoglo kad sam došao“, kaže Predke.

U slobodno vreme vozi bicikl uz obalu Save i Dunava i pliva na bazenu.

Nedostaje li im Rusija?

„Da, ali odemo tamo s vremena na vreme“, kaže Severina.

Ruski šahisti i rat u Ukrajini

Sarana i Predke nisu jedini ruski velemajstori koji su poslednjih meseci napustili Rusiju.

Nikita Vitugov je postao najbolji šahista Engleske, Kiril Aleksenko broj jedan Austrije, Maksim Čigajev je prešao u Španiju, Aleksandra Kostenik će se ubuduće takmičiti za Švajcarsku, a nekoliko velemajstora je stalo i pod zastavu Rumunije.

Vladimir Fedosejev, 53. šahista sveta prema FIDE rejtingu, nedavno je uzeo državljanstvo Slovenije.

Otvoreno pismo ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, protiveći se ratu u Ukrajini, u aprilu 2020. potpisalo je 44 ruskih šahista.

Predke i Sarana nisu među njima, ali jedan od onih koji jesu je Jan Nepomnjašči, šesti šahista sveta i trenutno najveće ime ruskog šaha, koji je i dalje deo Šahovskog saveza Rusije.

„Rusi i Ukrajinci su braća, a ne neprijatelji. Zaustavite rat“, izjavio je ranije Vitugov., takođe jedan od potpisnika, a inače 25. šahista sveta.

Međutim, 12. šahista sveta Sergej Karjakin, koji se 2016. za titulu prvaka sveta takmičio sa Magnusom Karlsenom, prema mnogima najboljim šahistom u istoriji, otvoreno je podržao Putina i invaziju.

Isto je uradio i Anatolij Karpov, nekadašnji prvak sveta, koji je od 2011. poslanik ruskog parlamenta.

„Mnogo momaka je otišlo, moramo da obratimo pažnju na ovaj problem, jer to umanjuje ukupni šahovski potencijal u zemlji“, naveo je nedavno Karjakin, ističući odlazak Vitugova kao „ozbiljan problem“.

Gari Kasparov za to vreme živi u Njujorku – Putinu se protivio još početkom dvehiljaditih, kada je nameravao i da se kandiduje za predsednika države.

Rusiju je iz straha napustio 2013. godine, a godinu dana kasnije uzeo je hrvatsko državljanstvo.

Pogledajte video:

Igra se odvija pod vodom na potopljenoj tabli i sa magnetnim figurama.

O popularnosti šaha u Srbiji

Te 1970. deo duela „SSSR protiv ostatka sveta“ bili su jugoslovenski velikani Gligorić, najbolji šahista Srbije i Jugoslavije svih vremena, Ivkov i Milan Matulović.

Jugoslavija je, u vreme dominacije Sovjetskog Saveza, važila za jednu od svetskih sila.

Na šahovskoj Olimpijadi 1950. osvojeno je zlato, kasnije niz srebrnih i bronzanih medalja, a šahisti su imali status sportskih zvezda.

„U ovom trenutku, posle epidemije korona virusa i serije Damin gambit, popularnost šaha na globalnom nivou je neverovatna“, kaže Perunović.

A kakva je situacija u Srbiji?

„Dosta bolja nego pre“, odgovara.

„Interes ne samo dece, već i roditelja koji bi da upute decu u šah je veći, što se vidi po školskim takmičenjima, školama šaha i masovnosti šampionata za decu.“

Alisa Marić, jedno od poslednjih šire poznatih šahovskih imena u Srbiji, smatra da je „šah uvek bio popularan, pa i danas, ali da ga nema u medijima kao nekada“.

„Druga su vremena, sada je šah na internetu i to se neće promeniti“, kaže Marić, koja je sa šahovskih Olimpijada 1988. i 1998. donela bronze, a srebro sa Evropskog prvenstva 1999.

„U sali nećete videti ljude, ali su oni u kućama, za kompjuterima i telefonima, prate sve što se dešava.“

I pored svega, kako kaže, u Srbiji i dalje postoji „šahovska kultura“.

„Ne moraju svi da znaju da igraju, ali svi znaju neko ime iz prošlosti poput Fišera, Karpova, Kasparova… Toga nema u drugim zemljama.“

Nebojša Babić iz šahovskog saveza Srbiju čak naziva „šahovskom zemljom“, koja se „trudi da se vrati gde pripada“.

„Došlo je novo rukovodstvo u savez, pojavljuje se i više sponzora, a u protekle dve godine smo organizovali i dva izuzetno velika i značajna svetska šahovska događaja – Gran pri u martu 2022. i Olimpijadu za osobe sa invaliditetom u januaru 2023.

„Teodora Injac jako napreduje na svetskoj listi, ona i Sarana su na nedavnom Svetskom kupu u azerbejdžanskom Bakuu ušli među 16 najboljih, a petoro naše dece je u šansi za medalju na Evropskom prvenstvu za decu, što se nije desilo u poslednjih 20 godina.“

Sarana je u junu, na prvom takmičenju po dobijanju srpskog državljanstva, osvojio zlato na e-sport Olimpijadi u Singapuru, gde je šah bio samo jedna od disciplina, mahom zasnovanih na digitalnom svetu i video igrama.

Međutim, da bi Srbija napravila novog Gligorića, smatra Babić, potrebna je veća pomoć države i sponzora, kao i formiranje Kuće srpskog šaha, gde bi šahisti mogli da treniraju.

„Imamo kadar, volimo šah, šahovska smo zemlja, to je u nama, a sada imamo i aktuelnog prvaka Evrope, što želimo da potvrdi i sa srpskom zastavom.

„Igraće se šah ovde i dalje i to dobar šah.“

Predke i Sarana su spremni za Evropsko prvenstvo.

„Zaista želim da se pokažem na timskom takmičenju, ranije sam često igrao za svoju zemlju i nedostajalo mi je to – nadam se da ćemo uspeti da donesemo medalju“, kaže Sarana.

„Možda u budućnosti Sarana i ja pomognemo napredak šaha ovde, motivišemo neke mlade igrače da se bave njime… Bilo bi to dobro i za Srbiju i za Alekseja i za mene“, dodaje Predke.