Masnice na telu zatočenika iz Šri Lanke

BBC
Ravija su mučili 16 dana

Upozorenje: Ova priča sadrži pojedinosti o nasilju, među kojima je seksualno nasilje, što za neke čitaoce može biti uznemirujuće. Ime jednog od sagovornika – Ravija – promenjeno je radi zaštite njegovog identiteta.

„Skinuli su mi odeću, naterali da sednem na stolicu i dobio sam elektro-šokove u nogu. Pomislio sam da je to kraj“.

Ravi je otišao na Tajland zbog posla u IT sektoru, ali umesto da sedi u visokoj poslovnoj zgradi u Bangkoku, 24-godišnjak iz Šri Lanke je završio zatočen u logoru u Mjanmaru.

Otet je i prokrijumčaren preko reke u blizini tajlandskog pograničnog grada Mae Sota.

Tamo je, kaže, prodat jednom od mnogih radnih logora koje vode bande čiji članovi govore kineski jezik i bave se internet prevarama.

Oni prisiljavaju žrtve trgovine ljudima kao što je Ravi da, koristeći lažne internet identitete, predstavljajući se kao žene, varaju usamljene muškarce u Sjedinjenim Državama (SAD) i Evropi.

Mete prevara se zatim ubeđuju da ulože velike sume novca u lažne platforme za e-trgovinu koje obećavaju brzu dobit.

Radni logor za internet prevare u kojem je bio Ravi, skriven je u džungli u Majavadiju, oblasti koja nije pod neposrednom kontrolom vojne vlade u Mjanmaru.

Hiljade mladića i devojaka iz Azije, istočne Afrike, Južne Amerike, i zapadne Evrope namamljuju se u ove logore koje vode sajber kriminalci obećanjima da će zapravo raditi na računarskim poslovima, objavio je Interpol.

Odbijanje naređenja kažnjava se batinjanjem, mučenjem ili silovanjem.

„Strpali su me 16 dana u ćelijy jer nisam bio poslušan.

„Davali su mi da pijem samo vodu pomešanu sa pikavcima cigareta i pepelom“, kaže Ravi za BBC.

„Tokom petog ili šestog dana, u obližnju ćeliju su doveli dve devojke.

„Silovalo ih je 17 muškaraca pred mojim očima“, dodaje on.

„Jedna je bila Filipinka.

„Ne znam koje nacionalnosti je bila druga žrtva“.

trgovina ljudima, centri za trgovinu ljudima

BBC

Ko su žrtve trgovine ljudima?

U avgustu 2023. godine, Ujedinjene nacije (UN) su procenile da je više od 120.000 ljudi u Mjanmaru i još 100.000 u Kambodži prinuđeno da se bave ovakvim i raznim drugim prevarama na internetu – od nezakonitog kockanja do prevara sa kriptovalutama.

U prošlogodišnjem izveštaju Interpola navodi se da su novi centri za internet prevare otkriveni u Laosu, Maleziji, na Filipinima i Tajlandu i, u manjoj meri, u Vijetnamu.

Portparol Interpola rekao je za BBC da je ovaj trend od regionalnog pitanja prerastao u globalnu pretnju bezbednosti, a da su uključene i mnoge druge države – kao centri prevara, tranzitne rute ili kao zemlje iz kojih su žrtve trgovine ljudima.

Indijska vlada je početkom aprila objavila da je do sada spasila ukupno 250 njenih državljana koji su prokrijumčareni u Kambodžu, a Kina je u martu vratila stotine iz centara za prevare u Mjanmaru.

Peking takođe povećava pritisak i na vojnu vladu u Mjanmaru i na oružane grupe da zatvore ove centre.

Vlasti Šri Lanke znaju da je najmanje 56 njenih građana zarobljeno na četiri različita mesta u Mjanmaru.

Međutim, ambasador Šri Lanke u Mjanmaru Janaka Bandara rekao je za BBC da je njih osam nedavno spaseno uz pomoć vlasti Mjanmara.

Oni koji upravljaju ovim logorima imaju stalno dobijaju radnike migranate koji su im ciljna grupa.

trgovina ljudima

BBC

Svake godine stotine hiljada inženjera, lekara, medicinskih sestara, i IT stručnjaka iz južne Azije napuštaju zemlje u potrazi za poslom u inostranstvu.

Ravi, IT stručnjak, očajnički je pokušavao da napusti Šri Lanku, kada je saznao za lokalnog posrednika koji nudi posao unosa podataka u Bangkoku.

Posrednik i njegov saradnik u Dubaiju su ga uverili da će mu kompanija davati osnovnu platu od oko 1.200 dolara.

Ravi i njegova supruga, koji su se nedavno venčali, verovali su da bi im novi posao omogućio da izgrade kuću, pa su podigli kredite da bi platili uslugu lokalnom posredniku.

Od Tajlanda do Mjanmara

Početkom 2023. godine, Ravi je sa grupom drugih ljudi iz Šri Lanke poslat prvo u Bangkok, a zatim u Mae Sot, grad na zapadu Tajlanda.

„Odvedeni smo u hotel, ali smo ubrzo predati dvojici naoružanih ljudi.

„Odveli su nas u Mjanmar, preko reke“, kaže Ravi.

Zatim su prebačeni u logor koji vode bande čiji članovi govore kineski, i izričito im je naređeno da ne fotografišu.

„Bili smo prestravljeni.

„Oko četrdeset mladića i devojaka, među kojima su bili državljani Šri Lanke, Pakistana, Indije, Bangladeša i afričkih zemalja, nasilno je zatočeno u logoru“, rekao je.

Laukaing, grad na granici Mjanmara sa Kinom, septembar 2009.

Getty Images
Laukaing, grad na granici Mjanmara sa Kinom, postao je centar za kockanje, krijumčarenje droge i druge prevare

Ravi kaže da je bekstvo bilo nemoguće, jer je logor opasan visokim zidovima i bodljikavom žicom, a naoružani stražari motre na ulaze danonoćno.

Ravi naglašaa da su svi bili primorani da rade do 22 sata dnevno i da su imali samo jedan slobodan dan mesečno.

Od njih se očekivalo da svakog dana pronađu najmanje tri muške mete.

Oni koji nisu slušali naređenja su batinjani i mučeni, osim osoba koje su platile slobodu.

Čovek koji je upravo to učinio je Nil Vidžej, 21-godišnjak iz zapadne savezne indijske države Maharaštre, koji je zajedno sa drugih pet Indijaca i dve Filipinke prokrijumčaren u Mjanmar u avgustu 2022. godine.

Za BBC je rekao da mu je majčin prijatelj iz detinjstva obećao posao u korisničkom centru u Bangkoku i da im je za tu uslugu naplatio 1.800 dolara.

„Bilo je nekoliko kompanija koje vode ljudi koji govore kineski jezik.

„Svi su bili prevaranti.

„Mi smo prodati tim kompanijama“, kaže Nil.

„Kada smo stigli na to mesto, izgubio sam svaku nadu.

„Da im moja majka nije platila otkup, bio bih mučen kao i ostali“.

Pošto je odbio da bude umešan u prevare, Nilova porodica platila je bandi 7.190 dolara da ga oslobodi, ali je u logoru bio dovoljno dugo da svedoči brutalnom kažnjavanju ljudi koji ili nisu ispunili zadate ciljeve, ili nisu mogli da priušte da plate otkup.

Nakon što je oslobođen, tajlandske vlasti su mu pomogle da se vrati u Indiju, gde je njegova porodica podnela tužbu protiv lokalnih posrednika.

Indijac, koji je bio žrtva trgovine ljudima u Mjanmaru, sa pasošem

Nopporn Wichachat
Nil je uspeo da se brati u Indiju za manje od dve nedelje zahvaljujući vlastima Tajlanda

Tajlandski zvaničnici sarađuju sa drugim zemljama da pomognu žrtvama da se vrate u njihove zemlje.

Međutim, viši zvaničnik Ministarstva pravde Tajlanda rekao je za BBC da je u poređenju sa brojem ljudi koji su prisilno zatočeni u logorima u susednim zemljama, broj spasenih veoma mali.

„Moramo da uspostavimo bolju komunikaciju sa svetom, da obavestimo ljude o ovim kriminalnim bandama kako ne bi postali žrtve“, rekao je zamenik generalnog direktora Odeljenja za specijalne istrage Tajlanda, Pija Raksakul.

Trgovci ljudima često koriste Bangkok kao turističko čvorište u regionu, kaže on, jer ljudi iz mnogih zemalja, među kojima su Indija i Šri Lanka, na Tajland putuju uz vize koje se izdaju na ulasku u zemlju.

„Dakle, ti kriminalci koriste i krijumčare ljude da rade za njih“, dodaje.

Kako se varaju ljudi?

Mete su bogati muškarci, posebno u zapadnim zemljama, sa kojima se uspostavljaju ljubavni odnosi preko tuđih, ukradenih brojeva telefona, naloga na društvenim mrežama i platformi za razmenu poruka, kaže Ravi.

Zatočenici su neposredno uspostavljali vezu sa žrtvama, obično ih navodeći da poveruju da je prva poruka – često samo „zdravo“ – poslata greškom.

Neki su ignorisali poruke, ali usamljeni ljudi ili oni koji traže seks često bi se upecali, objašnjava Ravi.

Kada bi uspostavili vezu, grupa mladih žena u logoru bila bi primorana da napravi eksplicitne snimke i tako dodatno uvuče metu u prevaru.

Fotografija spasavanja žrtava krijumčarenja ljudi

Nopporn Wichachat
Tajlandske vlasti su spasile Nila i prebacile ga na sigurno, preko reke

Posle razmene stotina poruka u samo nekoliko dana, prevaranti bi zadobili poverenje njihovih meta i ubedili ih da ulože velike sume novca u lažne platforme za e-trgovinu.

Lažne aplikacije zatim prikazuju lažne podatke o ulaganju i dobiti.

„Ako neko uplati 100.000 dolara, mi mu vratimo 50.000 dolara, predstavljajući to kao njegov profit.

„Tako se čini da sada imaju 150.000 dolara, ali u stvarnosti dobijaju samo polovinu njihovog početnog ulaganja od 100.000 dolara, a druga polovina ostaje nama“, objašnjava Ravi.

Kada prevaranti uzmu onoliko novca koliko mogu od žrtava, nalozi za razmenu poruka i profili na društvenim mrežama se brišu.

Teško je proceniti obim ovakvih prevara, ali u izveštaju o internet kriminalu za 2023. godinu Federalni istražni biro (FBI – kriminalističko-istražna i obaveštajna agencija SAD-a) navodi da je u Americi bilo više od 17.000 pritužbi o povredi poverljivosti podataka i prevarama na sajtovima za upoznavanje, a gubici su iznosili 652 miliona dolara.

Psihološki i fizički ožiljci

Posle mesec dana u zatočeništvu, Ravi kaže da je prodat drugoj bandi, jer je „kompanija“ za koju je prvobitno radio „bankrotirala“.

Tokom šest meseci zarobljeništva u Mjanmaru, prinudno je radio za ukupno tri bande.

Novoj bandi je rekao da ne može više da obmanjuje ljude i molio ih je da ga puste da se vrati u Šri Lanku.

Jednog dana se sukobio i potukao sa vođom tima, posle čega su ga odveli u ćeliju i mučili 16 dana.

Na kraju je „kineski šef“ došao da vidi Ravija i dao mu je „poslednju šansu“ da ponovo radi – zbog njegovog poznavanja softvera.

„Nisam imao izbora, pola tela mi je već bilo paralisano“, kaže Ravi.

Automobil na jednom od puteva kroz kukuruzišta u Mjanmaru

Nopporn Wichachat
Jedan od preživelih iz radnog logora u Mjanmaru fotografisao je put ka granici

Sledeća četiri meseca Ravi je vodio naloge na Fejsbuku koji su otvoreni pomoću virtuelne privatne mreže (VPN), aplikacija veštačke inteligencije i 3D video kamera.

U međuvremenu, Ravi je molio da mu se dozvoli da poseti bolesnu majku u Šri Lanki.

Vođa bande je pristao da ga pusti ako plati otkup od 2.000 dolara i dodatnih 650 dolara za prelazak reke i ulazak na Tajland.

Novac je dobio od roditelja koji su založili njihovu kuću, i Ravi je prebačen u Mej Sot.

Zbog kazne od 550 dolara koju je morao da plati na aerodromu jer nije imao vizu, Ravijevi roditelji su podigli još jedan kredit.

„Kada sam stigao u Šri Lanku imao sam dug od 6.100 dolara“, kaže on.

Vratio se kući, ali jedva viđa suprugu sa kojom se nedavno venčao.

„Radim danonoćno u garaži da otplatim dug.

„Založili smo obe burme da platimo kamatu“, kaže Ravi ogorčeno.


Pogledajte i ovaj video:

BBC Oko istraga: Ko seksualno napastvuje i snima žene u Istočnoj Aziji
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Sajber robovlasništvo: Kako se zatočenici radnog logora u Mjanmaru primoravaju da varaju ljude na internetu 1

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari