Saobraćaj i Beograd: Tri glavna razloga zašto je dobijanje taksija nemoguća misija

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Evo resenja! Taxi poskupi 30%. Pozovete udruzenje. Umesto vase adrese,dobijete adresu taksiste, ponesete lopatu, ocistite sneg,prebrisete coveku auto i sacekate ga da se spremi za voznju i odveze vas na posao. Eto resenja!

2. Previše vozila…policije nema godinama ne sankcionišu žutu traku niko ne vozi po propisima…

3. Svi znaju da su taksisti veštački izazvali krizu od juna 2021. kada su krenuli u tihi štrajk kako bi iznudili povećanje cene vožnje. Često ih zovem u vreme tzv. špica i vidim ih na taksi stanici kako stoje i ne odgovaraju na pozive.

4. Zasto nigde nije napisano da se od decembra prosle godine svaki dinar cekanja pri pozivu taxija naplacuje nesto vise od 9 dinara? Nije se verovatno setio predsednik udruzenja da to kaze (kao ni moj mobilni operater da me o tome obavesti, slucajno sam saznao). Mozda je to razlog predugog cekanja na javljanje operatera? Objasnjenje da su guzve problem jednostavno nema veze sa istinom. Prica da je taxi jeftin je bezobrazna. Zasto me operater skoro svakog udruzenja pita do gde idem i ne zele da voze na kratke distance? Iz razgovora sa jednim taksistom sam saznao da je zapravo sasvim isplativo voziti krace distance jer ubrzo dobija nove musterije, pa mi to sto vecina radi drugacije bas nije jasno. Sto se tice vremena potrosenog na cekanje musterija – vi to ozbiljno?

5. Suština problema je u karakteru taksista. Ni trunke osećaja odgovornosti, rade samo kada procene da im se isplati, biraju relacije. Nijedna druga profesija nema tako nizak nivo odgovornosti prema korisniku. Petnaest godina sam taksi koristio 5 do 15 puta nedeljno, ali sam odustao pre nekoliko godina i sad se desi da ne sednem i po dva meseca. I kad idem taksijem, uvek pre izadjem na ulicu, nego da zovem, a dok sam koristio redovno i sa ulice sam radije zvao onog koji je na redu.