Otvaranje deonice obilaznice — Aleksandar Vučić i ministri na otvaranju deonice obilaznice od petlje Orlovača do tunela Straževica

Višedecenijski san Beograđana o izgradnji obilaznice i rasterećenju saobraćaja u centru glavnog grada Srbije, još nije postao java, a ne zna se ni kada će.

Iako deluje da su mnogi zaboravili kada se počelo sa izgradnjom, bageri su počeli da kopaju krajem 1990. godine.

Vlasti su se menjale u Srbiji, ali ne i tradicija davanja obećanja o završetaku izgradnje, kao i probijanje rokova, dok su samo određene deonice puštane u rad.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 15. juna otvorio još jednu deonicu, od petlje Orlovača do tunela Straževica na jugu Beograda, dugu četiri kilometra.

U pitanju je leva traka auto-puta sa tri mosta i tunelskom cevi ispod brda Straževica dužine 720 metara „moderniji od švajcarskih iz poslednje dve, tri godine„.

Ukupna dužina obilaznice od Batajnice, preko Ostružnice i Bubanj Potoka, do Pančeva trebalo bi da iznese 69 kilometara, dok je u saobraćaj za sada pušteno nešto više od polovine.

„Sada kroz Bulevar Franša D’Eperea idu teški kamioni, šleperi i stranci, umesto da obilaznicom idu teretna vozila, da ne ide kroz centar grada, nigde u svetu toga nema.

„Obilaznica je rađena tako da svako ide sopstvenim putem, obiđe grad i ode tamo gde smera, pre stigne, a nema gradske gužve“, govori Milutin Ignjatović, generalni direktor saobraćajnog instituta CIP, za BBC na srpskom.

Vučić je na otvaranju poslednjeg sektora takođe najavio da će obilaznica do Bubanj Potoka biti završena do kraja marta 2023.

Za poslednji deo obilaznice od Bubanj Potoka ka Pančevu rekao je da je potrebno „između milijardu, milijardu i sto imajući u vidu uvećanje cena“, te da „ne zna kada i kako ćemo moći da nađemo“.

Preko preče, naokolo bliže

Generalni urbanistički plan Beograda iz sredine osamdesetih sadržao je trase glavnih deonica, ali se sa izgradnjom obilaznice počelo tek novembra 1990. uoči raspada Jugoslavije.

Na vlasti u Srbiji bio je Slobodan Milošević, a već na proleće 1990. najavljeno je da će biti završena za pet godina.

Ubrzo je obustavljena zbog ratova, inflacije i sankcija Ujedinjenih nacija, da bi tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije izgrađeni objekti bili uništeni.

Inženjer Ignjatović kaže da je jedan od glavnih razloga višedecenijske gradnje obilaznice to što je „sve zavisilo od države i ministarstva građevine“, pa i stranaka na vlasti koje su se smenjivale.

Ističe da se tokom vlasti Slobodana Miloševića i Socijalističke partije Srbije „na tome nije radilo“, ali ni posle 2000. i njegove smene isprva nije bilo pomaka.

„Prvih pet godina posle Miloševićeve vlasti, nikoga to nije interesovalo“, dodaje Ignjatović.

Ipak, do 2005. u saobraćaj je puštena deonica od Dobanovaca do Ostružnice i popravljen je most preko Save kod ovog naselja.

Manir probijanja rokova, neispunjenih obećanja o završetku ove važne saobraćajnice, kao i svečanih otvaranja pojedinih deonica nije nestao ni posle 2005.

U novembru 2008, tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, gradski i republički čelnici otvorili su deo obilaznice od Ostružnice do Ibarske magistrale od 7,7 kilometara.

I tada je bilo pomeranja rokova, pa je za prvi datum otvaranja dela obilaznice od ostružničke do petlje Orlovača postavljen 15. oktobar.

Tih dana je Dragan Đilas, prema navodima RTS-a, izjavio da će po završetku ovog dela obilaznice „biti nastavljeni radovi na izgradnji ostatka i da bi cela obilaznica mogla biti završena za najviše 18 meseci“.

Do tada je, prema pisanju Radija Slobodna Evropa, u izgradnju obilaznice od 1990. godine uloženo 9,2 milijade evra.

Tadašnji ministar infrastrukture iz redova socijalista Milutin Mrković, u avgustu iste godine rekao je da „krajem 2010. obilaznica mora biti završena“.

Početkom 2010. Mrkonjić je izjavio je da planove „koče dogovori sa Rusijom o kreditu vrednom 800 miliona dolara“.

Do 2010. izgrađen je i takozvani poluauto-put od Dobanovaca do petlje Orlovača i pušten u saobraćaj.

„Kad se tako radi, posle toga je drastično skuplja druga polovina nego da se iz ‘cuga’ radi ceo auto-put“, objašnjava generalni direktor CIP-a Ignjatović.

Zoran Drobnjak, direktor „Puteva Srbije“ koji se i danas nalazi na toj funkciji, krajem 2010. izjavio je da „očekuje da će čitavu obilaznicu od Batajnice do Bubanj potoka završiti za dve godine“.

Nekoliko dana pred opšte izbore u maju 2012. otvorena je deonica od petlje Orlovača do izlaska iz tunela Straževica – obe u vrednosti od 115 miliona evra.

Komplikacije i značaj obilaznice

Inženjer Ignjatović kaže da se poslednjih desetak godina intenzivirao rad na obilaznici i da su obezbeđena sredstva, dok se ranije „mrcvarilo polako“.

Međutim, smatra da je napravljena greška što se nije prvo radilo na deonici od Bubanj Potoka do Pančeva, gde bi se paralelno gradila i železnička pruga.

Ta pruga bi, kaže, danas bila višestruko korisna usled izmeštanja železničkog saobraćaja zbog projekta „Beograd na vodi“.

„Sada vozovi sa opasnim eksplozivnim materijama idu kroz stanicu ‘Vukov spomenik’ i zato je železnica trebalo da traži da prva deonica bude od Bubanj Potoka do Pančeva.

„Tako bi se pančevačka rafinerija, Azotara i Petrohemija snabdevale vozom, odnosno otvorenom železnicom“, objašnjava Ignjatović.

On kaže da bi i tu deonicu dugačku nešto više od 20 kilometara trebalo izgraditi kako bi se „okončala cela obilaznica“, jer ako se „ne završi cela, ništa nije završeno“.

„Paralelno i železnica i auto-put i onda od Pančeva za Vršac, pa za Rumuniju.

„To rasterećenje je ogromno jer zašto bi išla vozila preko Pančevačkog mosta za Pančevo pa za Rumuniju kad mogu obilaznicom direktno“, dodaje inženjer.

Saobraćaj bi se obilznicom, pored Pančevačkog mosta, rasteretilo i centralno gradsko jezgro, od svakodnevnih zagušenja.

„Kud ćete veće pogodnosti od te kad vidite da u četiri sata ne možete za Novi Beograd auto-putem, Gazelom, Brankovim mostom, svi su putevi zakrčeni.“

Na sajtu javnog preduzeća „Putevi Srbije“ kao pogodnosti izgradnje obilaznice ističe se i „skraćenje vremena putovanja za tranzitne tokove, kao početno-završne tokove“ koji bi je koristili Obilaznicu

Njen značaj se, dodaju, ogleda i u tome što će smanjiti „broj saobraćajnih nezgoda, troškovi eksploatacije vozila, emisija štetnih gasova i buke od vozila na užem gradskom području i drugo“.

Mic po mic, a kraja nigde

Radovi na deonici od Dobanovaca do Ostružnice završeni su 2016. godine.

Iste godine je tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović potpisala ugovor sa kineskom kompanijom „Power Construction Corporation of China“ za nastavak radova deonici dugoj 20,4 kilometara, od novog mosta na Savi kod Ostružnice do Bubanj Potoka.

Vrednost radova je 207 miliona evra, od čega se 85 procenata finansira od kredita kineske Eksim banke, a 15 odsto iz budžeta Srbije.

Zorana Mihajlović je početkom 2018. rekla „da bi po planu obilaznica trebalo da bude završena 2020″.

Jula 2018. ozvaničen je početak radova na izgradnji deonice od Ostružnice do Bubanj Potoka kada je predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić izjavio da „ćemo u 2021. imati obilaznicu“.

Slično obećanje ministarka Mihajlović je ponovila u proleće 2020, kada je prema ranijim najavama obilaznica trebalo da bude završena, rekavši da će gradnja obilaznice do Bubanj Potoka biti gotova „za malo manje od dve godine“.

„Što se tiče ove obilaznice, bilo je problema i u projektno-tehničkoj dokumentaciji i ima još uvek nekih nereših stavri u oblasti eksprorijacije, ali to su tehničke stvari koje ćemo kao i do sada uspesti da rešimo“, rekla je Mihajlović tada.

Aprila 2021. godine u saobraćaj je pušteno 7,7 kilometara na deonici od mosta na Savi kod Ostružnice do petlje Orlovača i Petlovo brdo, odnosno leva traka auto-puta, dva tunela i tri mosta.

Tada je Vučić rekao da će obilaznica do Bubanj Potoka biti zaršena „za nešto više od godinu dana“.

Na sajtu Vlade Srbije pisalo je i da je naveo da će „onda biti izmešteni kamioni iz centra grada i da će građani imati veliku korist od obilaznice“, ujedno najavivši gradnju ostatka obilaznice do Pančeva, preko Leštana i Vinče, sa novim mostom na Dunavu.

Poslednje u niz svečano otvaranje deonice obilaznice oko Beograda, od petlje Orlovača do tunela Straževice, dogodilo se 15. juna.

U saobraćaj je tako pušteno četiri kilometara leve trake auto-puta, na kojoj se nalaze tri mosta i tunelska cev ispod brda Straževica dužine 760 metara.

Vučić je na otvaranju najavio je da će kompletna obilaznica od Ostružnice do Bubanj Potoka, nešto manje od 10 kilometara, biti završena do kraja marta iduće godine.

Do sada je izgrađeno skoro 40 kilometara obilaznice, što je nešto malo više od polovine planirane dužine saobraćajnice.

Zašto zaselak u Leskovcu vredi koliko stan u Beogradu: