Saudijska Arabija i ljudska prava: Pogubljenja se vrše u tajnosti, a porodice ne dobijaju tela za sahranu

Pogubljenja zatvorenika u Saudijskoj Arabiji sprovode se bez obaveštavanja njihovih porodica, rekla je rodbina za BBC. Stopa pogubljenja u zemlji skoro se udvostručila od 2015 – prema novom izveštaju o ljudskim pravima – godine kad su vlast preuzeli kralj Salman i njegov sin Muhamed bin Salman.

Porodica Mustafe Al Kajata nije bila unapred obaveštena da će on biti pogubljen.

Ona još uvek nije dobila njegovo telo da ga sahrani. Nema ni grob koji može da poseti.

Poslednji put kad se čula sa njim bilo je u telefonskom razgovoru iz zatvora, a on se oprostio od njih ovim rečima upućenim majci: „U redu, moram da idem. Drago mi je da ste dobro.“

Ni ona ni on nisu mogli da pretpostave će to biti poslednji put da razgovaraju.

• Amerikanci neće krivično goniti saudijskog princa za ubistvo novinara Kašogija
• Saudijski princ hteo da ubije kralja otrovnim prstenom – tvrdi bivši obaveštajac
• Kako sam kontroverznog princa učio engleski

Mesec dana kasnije, Mustafa je bio mrtav – jedan od 81 zatvorenika ubijenog 12. marta 2022. godine, u najvećem masovnom pogubljenju u novijoj saudijskoj istoriji.

Mustafino ime se nalazi na velikoj i sve većoj listi koju sastavlja grupa aktivista Ripriv – koja, zajedno sa Evropskom saudijskom organizacijom za ljudska prava, podrobno beleži saudijska pogubljenja za novi izveštaj.

Na osnovu podataka sakupljenih od 2010. godine, njihova studija je otkrila:

• Stopa pogubljenja u Saudijskoj Arabiji skoro se udvostručila otkako je kralj Salman preuzeo vlast 2015. godine, postavivši sina Muhameda bin Salmana na ključne položaje
• Smrtna kazna se rutinski koristi da ućutka disidente i demonstrante, protivno međunarodnom humanitarnom pravu, koje navodi da sme da se koristi samo za najteže zločine
• Najmanje 11 ljudi isprva pritvorenih dok su još bili deca pogubljeno je od 2015, uprkos upornim tvrdnjama Saudijske Arabije da je smanjila izvršenje smrtne kazne nad maloletnicima
• Mučenje je „endemsko“ u saudijskim zatvorima, čak i nad zatvorenom decom

Ripriv je dokumentovao 147 pogubljenja u Saudijskoj Arabiji prošle godine, ali kaže da je moglo da ih bude i više.

Iz grupe navode i da je zemlja „neproporcionalno“ vršila smrtnu kaznu nad stranim državljanima – poput kućepaziteljki i sitnijih prestupnika sa drogom.

Skoro godinu dana kasnije, zvaničnici još nisu saopštili Mustafinoj porodici da su on i drugi pogubljeni.

Njegov stariji brat Jaser kaže da je to tragedija za porodice.

„Ne znamo da li su pristojno sahranjeni ili bačeni u pustinju ili more. Nemamo nikakvu predstavu.“

Jaser prvi put govori za javnost.

On danas živi u Nemačkoj, gde je dobio politički azil pošto je pobegao iz Saudijske Arabije 2016, plašeći se iste sudbine koja je zadesila njegovog brata.

Jaser kaže da je njegov brat bio „zabavan, druželjubiv i popularan“.

Od 2011, Mustafa je učestvovao u svakodnevnim demonstracijama protiv saudijske vlade koje je predvodila šiitska manjina u zemlji.

On je pritvoren 2014.

Posle njegove smrti, u zvaničnom saopštenju se kaže da je on, zajedno sa još 30 drugih, pogubljen za isti niz krivičnih prekršaja – među njima i pokušaj ubistva pripadnika snaga bezbednosti, silovanje, pljačka, pravljenje bombi, izazivanje nereda i širenje haosa, kao i trgovina oružjem i drogom.

„Nikad nisu predstavili nikakve dokaze. Ova laž izaziva veliki bol“, objašnjava Jaser, koji kaže da je njegov brat još uvek pokušavao da uloži žalbu na presudu kad su vlasti pogubile njega i još 80 osuđenika.

„Ne samo da su im oduzeli živote, već su ih namerno oblatili i optužili za stvari koje nisu počinili.“

Posle dolaska na vlast, prestolonaslednik Muhamed bin Salman, de fakto vladar Saudijske Arabije, obećao je da će modernizovati Kraljevstvo i sugerisao u intervjuu iz 2018. da će njegova zemlja, ključni saveznik Zapada, pokušati da „minimizuje“ izvršenje smrtne kazne.

Ali skoro pet godina kasnije, Saudijska Arabija je i dalje jedna od zemalja sa najvećim brojem pogubljenja na svetu, uprkos zatišju koje se poklopilo sa predsedavanjem Saudijske Arabije nad G20 i početkom pandemije kovida.

• Žena iz Saudijske Arabije osuđena na 45 godina zatvora zbog objava na društvenim mrežama
• Saudijska reperka pred hapšenjem zbog spota o ženama iz Meke
• Padaju neke, ali ostaju mnoge zabrane: Šta mogu žene u Saudijskoj Arabiji

Prestolonaslednik, poznat kao MBS, „učinio je upravo suprotno od onoga što je obećao“, kaže direktorka Ripriva Maja Foa, iz njene kancelarije u istočnom Londonu.

„On je nadgledao ogroman broj pogubljenja i brutalnih gušenja pro-demokratskih protesta.“

Štaviše, dodaje ona, smrtna kazna je obavijena velom tajnovitosti, objasnivši da u mnogim slučajevima kojima se bavio Ripriv niko nije ni znao da su ti ljudi osuđeni na smrtnu kaznu.

„Članovi njihove porodice nisu znali. Imali ste, dakle, ljude koji su uhapšeni, završili na sudu, osuđeni su na smrt, a potom pogubljeni u tajnosti.“

Neke porodice su otkrile samo preko društvenih mreža da su njihovi najmiliji ubijeni, kaže Foa, opisavši to odsustvo zvaničnih informacija kao „jedan od najsurovijih i najneprijatnijih“ aspekata svakog slučaja.

Tradicionalno je glavni metod pogubljenja u Saudijskoj Arabiji bilo obezglavljivanje.

Ta pogubljenja su se izvršavala u javnosti, sa imenima ubijenih i optužbama iznetim na njihov račun, objavljenim na vladinim internet stranicama.

Ali aktivisti za ljudska prava kažu da je izvršenje smrtne kazne postalo mnogo manje transparentno.

Niko sa kim sam pričala nije znao kako se tačno sada vrše pogubljenja, mada se veruje da se upotrebljavaju i streljački vodovi.

Smrtna kazna je deo saudijskoj pravnog sistema koji je „nepravedan u samoj svojoj suštini“, kaže Ali Adubisi, direktor Evropske saudijske organizacije za ljudska prava sa sedištem u Berlinu.

„Nijedna vrsta nezavisnog građanskog društva ili grupe za zaštitu ljudskih prava ne može tamo da opstane. Da ne skrećemo pažnju na pogubljenja, ljudi bi bili ubijani u potpunoj tišini.“

Hjuman rajts voč je saopštio da je 41 od 81 pogubljenog muškarca u martu poticalo iz šiitske manjine i da „nesmanjene i sistemske zloupotrebe u krivičnom pravosudnom sistemu Saudijske Arabije govore da je malo verovatno da je bilo ko od njih dobio pošteno suđenje.“

Mogu da se čuju i izveštaji o mučenjima.

Kad je Jaseru prvi put dozvoljeno da poseti Mustafu, 12 meseci posle njegovog hapšenja 2014. godine, on je bio šokiran onim što je video.

„Iako je prošlo godinu dana otkako smo ga poslednji put videli, on nije mogao ni da ustane da nas pozdravi.“

„Preturio bi se čim bi pokušao, a kad smo ga pitali zašto, rekao je da je to zbog mučenja.“

„Videli smo mu modrice po čitavom telu, a rekao nam je da je dobijao i elektroškove.“

Sestra drugog zatvorenika rekla mi je da je njen brat takođe bio surovo mučen.

„Ispričao je da su ga obesili za stopala i tukli. Nije mogao da zamisli da će priznanje pod prinudom biti prihvaćeno na njegovom suđenju“, kaže Zainab Abu Al Kair, čiji je brat Husein u zatvoru od 2014. godine.

Husein, jordanski šofer koji je radio za bogatu saudijsku porodicu, uhapšen je sa drogom u kolima na jordansko-saudijskoj granici.

Zainab je uverena da ta droga nije bila njegova.

Govoreći iz njenog doma u Kanadi, ona objašnjava kako Huseinova porodica jedva sastavlja kraj s krajem od njegovog hapšenja.

On ima sina sa invaliditetom, a pošto je zatvoren, njegova četrnaestogodišnja ćerka je „prodata kao nevesta“ u Jordanu.

U novembru prošle godine, Saudijska Arabija je ukinula nezvanični moratorijum na smrtnu kaznu za prekršaje u vezi sa drogom, potez koji je Kancelarija za ljudska prava Ujedinjenih nacija opisala kao „krajnje neprihvatljiv“.

U roku od dve nedelje, za takve prekršaje je pogubljeno 17 muškaraca, saopštile su UN.

Zainab kaže da su od tada ljudi iz Huseinove ćelije odvođeni i više se nikad nisu vratili.

I Husein i Zainab su prestrašeni time.

„Ne mogu ni da pričam o njemu a da srce ne počne da mi lupa“, rekla mi je ona.

„Razmišljam o njemu čitav dan i noć, imam košmare. Sama pomisao na to da bi mogli da mu odrube glavu – to je čist varvarizam“.

„Ne možete ni da zamislite koliko je teško. Ponekad samo sedim sama i plačem, plačem, plačem.“

Bes koji oseća delom je usmeren prema drugim zemljama zato što su dozvolile da Saudijska Arabija „radi te stvari nekažnjeno“.

U martu prošle godine, četiri dana posle masovnog pogubljenja 81 muškarca, tadašnji britanski premijer Boris Džonson sastao se sa Muhamedom bin Salmanom u pokušaju da ga ubedi da im pošalje više nafte kao zamenu za uvoz ruskog goriva.

Dauning strit je saopštio da je Džonson potegao pitanje stalnih problema sa ljudskim pravima u Saudijskoj Arabiji.

Otkako je došao na vlast, MBS je sprovodio socijalne i ekonomske reforme, na primer dozvolu ženama da voze, ali njih je pratila pojačana politička represija.

Poslednji izveštaj Hjuman rajts voča opisuje istorijat sa ljudskim pravima Saudijske Arabije kao „žalostan“, što je mrlja na njenoj reputaciji, koju ona uporno pokušava da „opere“ putem sporta i razonode.

BBC je poslao tri mejla Saudijskom odboru za ljudska prava, organizaciji saudijske vlade, tražeći da razgovara sa nekim zvaničnikom, ali nije dobio nikakav odgovor.

Saopštenje upućeno BBC-ju iz saudijske ambasade u Londonu ističe da mnoge druge zemlje širom sveta imaju smrtnu kaznu i da različite zemlje imaju drugačije viđenje koje kazne su primerene.

Rečeno je: „Kao što mi poštujemo njihov pravo da određuju vlastite zakone i običaje, tako se nadamo da će i oni poštovati naše suvereno pravo da sledimo vlastite pravosudne i zakonodavne izbore.“

Ali u saopštenju nije komentarisan nagli skok broja pogubljenja pod prestolonaslednikom ili način na koji se smrtna kazna koristi protivno međunarodnim normama.

Kancelarija za ljudska prava UN-a rekla je za BBC da je „duboko zabrinuta zbog porasta izvršenja smrtne kazne u Saudijskoj Arabiji.“

„Posebno smo zabrinuti zbog porasta broja izrečenih i potvrđenih smrtnih presuda, poput onih protiv maloletnih optuženika, koje ne ispunjavaju kriterijum praga ‘najtežih zločina’ iz međunarodnog prava, kao što su prekršaji vezani za droge“, kaže se.

Za one čiji su najmiliji u zatvoru, ovo vreme ispunjeno je neizdrživom neizvesnošću.

Huseinova sestra budno motri na porodičnu čet grupu.

„Ovakav život pun stresa se jedva podnosi“, kaže ona.

„Svako jutro, svako veče, moramo da proveravamo da li je još živ.“

Dodatno izveštavanje: Elanor Montegju

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]