Sava centar i Beograd: Zašto je važno sačuvati „staklenu palatu na obali Save“

U Ulici Milentija Popovića broj devet, tik uz auto-put kroz Beograd, više od 40 godina smerno stoji jedan od simbola ne samo prestonice, već i nekadašnje države i sistema.

Hram socijalizma – kako ga naziva prvi direktor Miloje Popović – Sava centar više od četiri decenije predstavlja pojam za arhitekturu ondašnjeg, ali i današnjeg Beograda.

Sava centar ima i glavnu ulogu u filmu Centar autora Ivana Markovića u kom se smenjuju kadrovi i ljudi koji svakodnevno u njemu borave i održavaju zdanje.

Kroz staklene prozore koji se protežu od krova do temelja pomalo oronule građevine, poslednjih meseci zbog pandemije korona virusa ne gledaju posetioci inače brojnih događaja, hodnike ne obasipaju mase na putu ka salama, a vrata mnogih lokala u prostranim holovima su zaključana.

Poslednjih dana, životno delo arhitekte Stojana Maksimovića nije u središtu pažnje zbog gostovanja neke svetske zvezde ili filmske premijere, već zato što su gradske vlasti Beograda odlučile da ga prodaju.

• Kako je Beograđanka postala teret Beograda
• Kako su arhitekte iz Jugoslavije gradile Afriku
• U jednom lusteru se krije sudbina cele Jugoslavije

Da li će Sava centar naći novog vlasnika i ko će to biti, znaće se 21. avgusta, za kada je zakazano otvaranje ponuda.

Početna cena za kupovinu kongresnog centra je 27,4 miliona evra, a istog dana će se znati i da li je Sava centar dobio novog vlasnika.

Gradske vlasti najavljuju da će novi vlasnik u objekat morati da uloži 50 miliona evra i da neće smeti da mu menja namenu.

Zbog najavljene prodaje nisu baš svi srećni.

Briga zbog nebrige

Projektant Sava centra Stojan Maksimović za BBC na srpskom kaže da ne može da se meša u odluku o prodaji, ali smatra da se o samom objektu do sada nije dovoljno vodilo računa.

„On umire već skoro 50 godina. Taj objekat propada bez ikakve pažnje i bez odnosa prema njemu.

„Mislim da je on Beogradu služio vrlo korektno i vrlo istrajno“, priča Maksimović koji već decenijama živi u Americi.

Maksimović smatra da je besmisleno govoriti da će onaj ko ga kupi da održi namenu.

„On je ili imao namenu koja je dobra ili nije, pa se svet mučio da ga održava da ne padne, što se, ja mislim, nije desilo.“

Stojanova supruga Mirjana, takođe arhitekta, kaže da Sava centar mnogo znači Beograđanima koji i danas „pune salu i bez obzira na užasno stanje u kojem je objekat, ljudi dolaze i vole tu kuću“.

„Prodajom će ona biti uništena, kao što je i Interkontinental na neki način uništen, izgubio je duh, šarm, ono što je on predstavljao.

„To ne sme da se dogodi sa Sava centrom“, kaže Mirjana u telefonskom razgovoru za BBC, ne uspevajući da zadrži suze.

Dodaje da je Sava centar simbol preokreta u građevinskoj arhitekturi Jugoslavije tog vremena, da ga ljudi doživljavaju na poseban način i da ga treba sačuvati za Beograd.

Pogledajte i video o arhitekturi Novog Beograda

I Miloje Popović, prvi generalni direktor Sava centra, priča za BBC na srpskom da je važno da namena objekta, koji ima status kulturnog dobra pod prethodnom zaštitom u Zavodu za zaštitu spomenika kulture, ostane ista.

Upravo bi taj status mogao da osigura da se namena i izgled objekta ne menjaju.

Jelica Jovanović iz nacionalne sekcije Međunarodne radne grupe za dokumentaciju i zaštitu građevina, mesta i celina modernog pokreta do.ko,mo.mo_Srbija kaže za BBC na srpskom da važeći zakoni Republike Srbije ne prave razliku između javnog ili privatnog vlasništva kada je reč o kulturnim dobrima.

„Ko god da je vlasnik, zakupac, korisnik ili staratelj kulturnog dobra, dužan je da se prema njemu odnosi i da ga koristi tako da ne nastupi oštećenje.

„Dužan je da objekat održava u skladu sa preporukama nadležnog zavoda, a za svaku intervenciju koju eventualno bude preduzimao, potrebno je tražiti saglasnost nadležnog zavoda“, kaže Jovanović.

Ukoliko bi novi vlasnik želeo nešto da menja, s tim u vezi bi morao da konsultuje projektanta, saglasni su stručnjaci.

Hram socijalizma

Popović kaže da su ovo zdanje i Beograđanka „hramovi socijalizma i tog doba u kom su građeni“.

„Moramo biti svesni da svako vreme nosi svoj pečat i nova ostvarenja, ali ona neminovno, u hodu istorije i događaja, bivaju posle izvesnog vremena istorijska kategorija.

„Pojavljuju se nove vrednosti i ostvarenja, a ona iz tvog vremena padaju neminovno u zasenak“, priča Popović, koji je na funkciji generalnog direktora Sava centra bio od 1978. do 1986. godine.

Istorija Sava centra počela je nekoliko godina ranije – kada se predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josip Broz Tito vratio iz Helsinkija sa Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji s obavezom da će narednu konferenciju organizovati u Beogradu.

Prestonica Jugoslavije tada nije imala kongresni centar koji bi mogao da ugosti brojne delegacije, pa je doneta odluka da se takav objekat napravi.

Pred Stojanom Maksimovićem se te 1976. godine našao jasan zadatak i – reklo bi se – ne baš mnogo vremena za ispunjenje.

Pred graditeljima je bio kratak rok od oko godinu dana od početka gradnje do otvaranja konferencije – 15. juna 1977.

„Može se reći da je to bilo kratko vreme, ali ja nisam imao šansu da ga produžavam ili odlažem“, priča Maksimović.

„Imao sam šansu da napravim objekat. U tome sam uspeo jer sam – na moju sreću ili na sreću drugih – znao šta hoću i šta mogu da uradim.

„Niko nije mogao da se meša, jer kada bi se mešao, rok bi morao da se odloži, a to bi bilo vrlo opasno za njega u odnosu na vrhovnog komandanta.

Maksimović kaže da nije imao nikakvih „komentara, primedaba i želja za promenu“.

„Imao sam tu čast da mi grad dozvoli da uzmem koga želim, da radim sa najboljim stručnjacima. I uzeo sam ljude koje sam želeo.

„Skup svih tih okolnosti stvorio je to delo. Kad je niklo i otvorilo se, oni koji su ga poručili, bili su prezadovoljni.“

Mesec dana pre početka događaja – 14. maja 1977. godine – konferencijski deo Sava centra svečano je otvoren.

Objekat je svečano otvorio Tito, a na ulazu u Sava centar i danas stoji spomen ploča s ugraviranim rečima koje je napisao.

„Srdačno čestitam graditeljima ovog lijepog objekta, koji će našoj zajednici korisno služiti, a želimo i da međunarodni skupovi kojiće se ovdje održati doprinesu miru i saradnji u svijetu.“

Tako je Beograd bio spreman za Konferenciju o evropskoj bezbednosti i saradnji.

Tu, ipak, nije završena gradnja celokupnog objekta.

Druga faza – zgrada Velike dvorane – završena je u junu 1978, a 13 meseci kasnije otvoren je i treći deo celine – hotel Beograd-Interkontinental.

Tako je 1979. završen čitav kompleks.

• Sedam stvari koje možda niste znali o zgradi Vlade Srbije
• Kako je Jugoslavija slušala rokenrol
• Studio B proslavio 50. rođendan: „Čast je biti deo toga“

„Modernim dizajnom i tehnološkim rešenjima, on je pre ličio na neki veliki stakleni, čak i misteriozni dvorac, koji je nagoveštavao novu eru u razvoju Beograda i Jugoslavije. To je bio, još za vreme vladavine Josipa Broza, najveći civilizacijski iskorak, koji je nagoveštavao i obećavao nove dane i modernu budućnost toj zemlji“, priča Popović.

Hotel je u međuvremenu promenio ime i vlasnika, a sadašnji, kompanija Delta – pominje se i kao potencijalni novi vlasnik Sava centra.

Lična karta Sava centra

• datum rođenja: 1976-1979.
• glavni projektant: arhitekta Stojan Maksimović
• izvođač radova: KMG Trudbenik sa podizvođačima
• korisna površina: 69.720 kvadrata
• ukupna površina: 100.000 kvadrata

Kulturno dobro

Dok je za Popovića Sava centar „spomenik socijalizma“, on je trenutno u fazi dobijanja statusa kulturnog dobra u Zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Od decembra 2017. godine u statusu je kulturnog dobra pod prethodnom zaštitom.

I u registru je do.ko,mo.mo_Srbija, grupe osnovane u okviru Društva arhitekata Beograda koja se bave modernim pokretom u arhitekturi i urbanizmu Srbije.

Jelica Jovanović iz ove grupe kaže da je Sava centar najveći i najreprezentativniji objekat hibridne kongresno-kulturno-poslovno-hotelske tipologije u Beogradu i Srbiji.

„Samim tim, predstavlja najreprezentativniji objekat svoje vrste u zemlji i od izuzetnog je značaja za struku, jer naprosto u zemlji nemamo više takvih objekata, te veličine i tog značaja“, objašnjava Jovanović.

Stručnjaci kažu da „posle skoro pedeset godina od izgradnje, Sava centar i hotel Interkontinental imaju posebno mesto u graditeljskoj istoriji i slici grada“.

„Izgradnja Centra je označila raskid sa arhitekturom prošlosti, a za političke elite u Jugoslaviji prozor u socijalističku budućnost od međunarodnog značaja.

„Sedamdesete godine se mogu smatrati zlatnim periodom izgradnje jugoslovenske prestonice čiji je jedan od najboljih primera kongresni Sava centar i hotel Interkontinental“, navedeno je u dokumentu o ovom objektu u registru.

Kako se navodi, Sava centar je „izvanredno uklopljen u prirodnu konfiguraciju i pejzaž neposrednog okruženja, između starog i novog grada“.

Jovanović objašnjava da u smislu integracije kompletnog procesa projektovanja i izvođenja jednog javnog kompleksa ove veličine i same brzine realizacije „od ideje do ključa u ruke“, izgradnja Sava centra sa hotelom Interkotinental „predstavlja jedinstven poduhvat, koji na ovim prostorima do sada, nažalost, nije ponovljen.“

„Veliko je pitanje kada će se ekvivalent Sava centra dogoditi domaćoj arhitektonskoj sceni“, kaže ona.

Gradnja ovog kompleksa dala je i novo svetlo dotadašnjoj arhitekturi i otvorila je put slobodoumlju u ovoj oblasti, smatra istoričarka arhitekture Mare Janakova Grujić.

„Stvoren je potpuno novi koncept za to doba. Postalo je značajno da delo ima pečat i potpis, da arhitektura ne treba da bude štancovana, kako se do tada radilo, već da delo može da bude jedno jedino, autorsko.

„Kao takvo, ono se nameće kao kulturološki vrednije u ambijentu.“

Maksimovićev rad bilo je prvo autorsko delo na Novom Beogradu, delo koje je smelo i u konstrukciji i u upotrebi materijala, u formi i kompoziciji, objašnjava Janakova Grujić.

„Sava centar je nametnuo i dalji tok gradnje u tom prostoru. On je bio signal budućim arhitektima da grade autorski, s potpisom, da grade ne prepisujući okolnu arhitekturu, već da budu originalni i izađu iz šablona i do tada viđenih stvari i na terenu i šire.

„Više nije reč o četvrtastim formama, upotrebljava se staklo, a forma se prilagođava terenu.“

Sam objekat je, smatra Janakova Grujić, prevazišao ono za šta je građen, a upravo ga unutrašnje uređenje, dugi hodnici s nizom sadržaja. čine posebnim.

Maksimović je za ovaj rad dobio brojne domaće i inostrane nagrade, a smatra ga i svojim životnim delom.

„Mnogo toga sam uradio posle toga, već imam i dosta godina i sigurno za života neću imati prilike da napravim nešto veće i bolje“, kaže Maksimović kroz osmeh.

Istorija Jugoslavije na četiri točka

Između sistema i modernih potreba

Iza izgradnje Sava centra stala je država i partija na čelu sa Titom, kaže Popović.

„Jedna stvar je neosporna: Sava centar je podignut i napravljen zahvaljujući Titu i njegovoj inicijativi, odnosno obećanju koje je dao na Konferenciji evropskih država u Helsinkiju.

„Titov autoritet i njegov zahtev je imao neprikosnovenu vrednost – to se nije moglo izbeći i samo zahvaljujući tome se moglo za dve-tri godine postići tako gigantsko zdanje koje savršeno funkcioniše“, priča Popović.

Priča o liftu i Titu

U nizu zanimljivih priča i događaja iz prvih godina Sava centra, Popović izdvaja jednu:

„U Velikoj dvorani, gde se u junu 1978. spremao kongres Saveza komunista, postojao je mali lift, koji je bio projektovan specijalno za neke viđenije i starije goste, kako ne bi morali da koriste dvadesetak stepenica.

„Tim liftom je planirano i da se Tito popne do platoa gde je govornica i da održi referat. Ali, postavljalo se pitanje – šta ako se pokvari taj mali lift i on ostane zaglavljen. Bila bi to propast.

„Što je sigurno-sigurno je: drugovi iz obezbeđenja i državne bezbednosti, koji su brinuli o njemu, vežbali su dva dana ručnu manipulaciju lifta u tom slučaju, kako se ne bi ni osetilo da je lift stao ili nestalo pogona. Oni su dežurali u kućici iznad, ali srećom to se nije dogodilo, pa su mogli da odahnu.“

Opterećenje za Grad?

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je da gubitak Sava centra u 2019. i 2020. iznosi 528 miliona dinara, odnosno oko četiri i po miliona evra.

„Od 2010. godine do danas, iz budžeta Grada dato je Sava centru više od 22 miliona evra kako bi se pokrili gubici. Osim toga, Sava centar duguje Gradu 903 miliona dinara, na ime poreza na imovinu.

„To znači da je poslednjih deset godina bačeno kroz prozor skoro 30 miliona evra koji pripadaju građanima, kako bi se pokrivao manjak Sava centra“, rekao je Vesić gostujući na Studiju B, a prenosi Beoinfo.

Vesić kaže da je, pored toga, cilj prodaje da Sava centar bude motor razvoja kongresnog turizma.

Komentarišući najavu prodaje Sava centra, Popović navodi: „Kaže se da onaj ko nije gradio kuću – lako nju proda, a onaj koji zna šta znači napraviti i najobičniji objekat – na to se teško odlučuje“.

„Na Sava centar je utrošeno mnogo novca i napora, desetine hiljada ruku je danonoćno radilo da se on napravi i on je u jednom periodu ispunio svoju funkciju, posebno prvih desetak godina.“

Već početkom devedesetih, priča Popović, „kada se Jugoslavija počela rastakati, počela je druga priča i niko više nije imao vremena da se bavi staklenom palatom na obali Save“.

„Ponekad se malo investiralo, ali više nije i doteralo se do današnjeg stanja.“

U više od četrdeset godina dugom životnom veku Sava centra, ovo je prvi put da grad pokušava da ga proda.

Prethodno je dvaput bezuspešno pokušano da se sklopi privatno partnerstvo za Centar.

I tada se kao potencijalni partner pominjala kompanija Delta holding.

Kako mediji prenose, ova kompanija je i dalje zainteresovan za kupovinu Sava centra.

Jugoslavija i dalje živi – u Palati Srbija

Centar o Centru

Prva pominjanja moguće prodaje Sava centra pre nekoliko godina, bila su razlog da reditelj Ivan Marković počne realizaciju ideje o kojoj je dugo razmišljao.

Na sebi svojstven način je, kroz objektiv kamere i foto aparata, ovekovečio zdanje i napravio film Centar.

„Sava centar mi je oduvek delovao kao svet za sebe, neograničen i nedokučiv. Želeo sam da ga zabeležim pre nego što se nestane ili se izmeni – dok je njegova pojavnost, iako izbledela, i dalje autentična“, priča za BBC na srpskom Marković.

Tokom pripreme za realizaciju zamisli, razgovarao je i sa arhitektom Maksimovićem i shvatio da ne želi da se u filmu bavi istorijatom Sava centra, već da predstavi njegovu pojavnost u trenutnom stanju, u kojem se ogledaju koliko društveno-političke okolnosti u kojima je nastao, toliko i današnje.

„Arhitektura Sava centra i dalje odražava nekadašnju ideju budućnosti, dok površine i trošni materijali zgrade svedoče o napuštanju i odustajanju od te ideje.

„Prostor je portretisan isključivo u enterijeru, u vremenskom i prostornom vakuumu, kao živa ruina u kojoj su jedini prikazani ljudi radnici koji brinu o održavanju zgrade“, kaže Marković.

Marković na ekranu prikazuje vezu radnika i građevine, a „tokom filma postaje jasno da prostor od njih zavisi, što je idejno jedna od najbitnijih stvari koje sam hteo da prenesem“.

„Radnici i prostor postaju kao veliki organizam koji pokušava da bude samoodrživ, a za koji je spoljni svet predstavlja pretnju.“

Film Centar prikazan je na brojnim festivalima u mnogo zemalja, a Markoviću je najznačajnije što je imao dobre reakcije publike u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu.

„Posmatranje ovog prostora kroz vreme, u formi filma, pruža mogućnost da se prikaže njegova nepomičnost, ali i promene koje se u njemu dešavaju.

„Kao takav, film može da komunicira i van naših okvira jer je posmatranje zgrade i njenih radnika suštinski bazirano na intuitivnom i emotivnom odnosu, pre nego na didaktičkoj analizi“, kaže Marković.

Neki od događaja održanih u Sava centru

• Konferencija o Evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS)
• Generalna Skupštinu Svetske banke i Međunarodnog Monetarnog Fonda
• Generalna Skupština Uneska 1980.
• Samit nesvrstanih zemalja
• Skupština EBRD
• Svetski kongresi rudara, ortopeda, stomatologa, hirurga…
• FEST
• BEMUS
• BITEF
• Beogradski festival igre
• koncerti mnogih domaćih i stranih muzičara – Lučana Pavarotija, Plasida Dominga, Monserat Kabalje, Majlsa Dejvisa, Henrika Šeringa, B. B. Kinga…

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]