Sve što je bilo potrebno je malo belog sirćeta, gumica i kesa za zamrzivač.

U roku od 25 minuta, kamenac koji se nahvatao na metalnu slavinu u kupatilu toliko je smekšao da je mogao lako da se skine četkicom za zube.

Ovaj trik deo je viralnog trenda na društvenim mrežama – #CleanTok – u čijem sklopu internet gurui dele jednostavne savete kako da se ukloni prljavština i ukažu svetlucave površine ispod nje.

Ali iako u slobodnoj prodaji postoje hiljade sredstava za čišćenje, mnogi influenseri biraju da koriste upravo sirće.

Od odmašćivanja prozora preko pranja jagoda do transformisanja toaleta, čini se da nema onoga što ovaj klasični sastojak domaćinstva ne može da uradi.

Dodaje se u mašine za pranje posuđa, veš mašine, a koriste ga čak i naučnici za dezinfekciju laboratorija.

Ali šta ga čini toliko raznovrsnim?

Sirće nastaje tokom procesa fermentacije u dva koraka.

Prvo se ugljeni hidrati bilo koje vrste dodaju ćelijama kvasca, koji njihove šećere pretvaraju u alkohol i ugljen dioksid.

Potom, taj alkohol se ponovo izlaže kiseoniku i fermentaciji, ovaj put uz pomoć bakterije acetobakterija umesto kvasca i voala! – alkoholna tečnost pretvara se u mešavinu vode i sirćetne kiseline.

To je isti fenomen koji proizvodi kiselkasti ukus vina kad se slučajno ostavi otvoreno preko noći.

Kad je u pitanju čišćenje, najkorisnije svojstvo sirćeta verovatno je njegova kiselost – dovoljno blaga da ne ošteti tkaninu i površine, ali dovoljno snažna da otkloni tvrdoglave mrlje i naslage.

Pogledajte video: Kako je bazendžija postao hit na društvenim mrežama

Kako je Bazendžija postao hit na TikToku

Ovaj klasični sastojak domaćinstva može da ima pH vrednost od svega 2,2 – oko 10 puta kiseliju od prosečnog gaziranog soka.

Komercijalno sirće obično se nalazi na kraćem kraju tog spektra, dok verzije iz domaće radinosti obično imaju pH vrednost od oko 3.

Kad se sirće doda na mrlje, naročito one nastale od mineralnih naslaga kao što je kamenac – kredasti sloj koji se sastoji uglavnom od kalcijum karbonata – kiselina pomaže da se one razgrade.

Reakcija proizvodi so – kalcijum acetat, koji se lako rastvara u vodi – i ugljen dioksid.

Druga prednost sirćeta su njegova antimikropska svojstva.

I dok neke izuzetno specijalizovane bakterije mogu da opstanu u kiselim okruženjima, većini svakodnevnih teško je da prežive i razmnožavaju se u tim uslovima.

Tu na scenu stupa kiseljenje, drevni metod očuvanja hrane stvaranjem neprijateljskog okruženja uz pomoć soli i sirćeta.

Čišćenje uz pomoć sirćeta zasniva se na istoj logici, a istraživanja su pokazala da može da ubije širok dijapazon patogena, pa i e. koli.

Ispostavilo se da je ovaj proizvod koristan za širok dijapazon namena, od čišćenja zubnih proteza do dezinfekcije voća i povrća.

Još jedan popularni savet za čišćenje je da se sirće sipa na površinu koja želi da se očisti, potom poprska sa malo sode bikarbone i gleda kako kreće da peni – isti trik koji se koristi za pravljenje „lave“ za vulkane u školi.

U ovom slučaju, reakcija proizvodi mehuriće vode i ugljen dioksida, koji u interakciji pomažu da se fizički razgradi prljavština.

Kao „baza“, supstanca koja reaguje sa kiselinom, soda bikarbona je takođe korisna za izvlačenje masnoće i mrlja tečnim sredstvom za čišćenje – on čini organske molekule u njima rastvorljivim u vodi.

Međutim, postoji jedna situacija u kojoj sirće ne sme da se koristi: za određenu vrstu kamenja.

Dodavanjem sirćeta na podove od krečnjaka, travertina ili oniksa, radne površine ili pločice ponoviće reakciju sode bikarbone – ta kamenja sadrže kalcijum karbonat, koji je takođe baza.

Kad sirćetna kiselina u sirćetu bude počela da radi, završićete sa predivno čistim površinama – ali i sa rupama u njima.

Pogledajte video: „Ja sam najbolja čistačica na svetu“ – TikTok influenserka besplatno čisti kuće

„Ja sam najbolja čistačica na svetu“ – TikTok influenserka besplatno čisti kuće

Da li sirće može da se koristi za čišćenje elektronike?

Sirće se ne preporučuje za čišćenje unutrašnjosti elektronskih uređaja zato što je to kisela tečnost od koje mogu da korodiraju metalni delovi.

Spoljašnjost laptopa i kompjuterske opreme neuključene u struju, međutim, može bezbedno da se prebriše mešavinom destilovane vode i sirćeta poprskanom po krpi od mikrofibera – poprskajte krpu a ne elektronski uređaj i ne uključujete ga nazad u struju dok se sve dobro ne osuši.

Čak i laptopovi i tačkskrinovi telefona – za koje se obično strogo zabranjuju jača sredstva od alkohola – mogu da se očiste ovim pristupom.

Ali nečistoće u sirćetu, koje se uglavnom sastoji od nedestilovane vode, mogu da predstavljaju problem ako se koristi na strujnim kolima.

Međutim, postoji jedna oblast u kojoj je sirće nezamenjivo – popravka analognih foto-aparata.

Aparati koji se odlože na duži vremenski period sa baterijama u sebi često pretrpe katastrofalna curenja iz baterija koja mogu da onemoguće rad samog aparata.

Ispostavlja se da je rešenje sirće, kaže tokijski prodavac foto-aparata Belami Hant iz „Japanskog lovca na kamere“.

„Ne treba vam mnogo, samo štapić za uši i strpljenje“, kaže on.

„I osećanje čuda neviđenog kad kiselina nežno ukloni koroziju, obojivši štapić za uši u plavo-zeleno. Nauka na delu.

„Za baterijski segment ne postoji bolja ili jeftinija alternativa. Sem ukoliko, naravno, u bašti nemate limunovo drvo.“

Australijski serviser foto-aparata Bret Rodžers kaže da ono ima i drugu upotrebnu vrednost.

„Dobro je i za uklanjanje neprijatnih mirisa iz veoma prljave opreme, kao što je oprema koja je godinama stajala u kući pušača. To ume da bude grozno.

„Obično volim da napadnem spoljašnju prljavštinu krpom i sa malo izopropila. Ali ako je nešto stvarno grozno, na scenu stupa sirće.

„Koristio sam ga i na nekoliko sočiva koja su bila ozbiljno zamućena. To nije moje prvo pribežište. Ali ako imam problematičan slučaj i sočivo je u toliko lošem stanju da nemam šta da izgubim, isprobaću aceton ili sirće.“

Sirće je veoma efikasan ubica buđi a unutrašnjost sočiva foto-aparata lako može da bude napadnuto u vlažnim vremenskim uslovima.

Rodžers upozorava da čak i razblaženo sirće ume da bude prejako za neke spoljne slojeve sočiva, tako da ga više koristi na savremenijoj optici.

Pogledajte video: Kako da sami očistite telefon sapunom i vodom

Korona virus: Kako očistiti telefon sapunom i vodom

Da li sirće može da ukloni neprijatne mirise?

Sirćetna kiselina sama po sebi ima veoma oštar miris i nije svakome po ukusu.

Ona je zajednička komponenta neprijatnih telesnih mirisa, na primer.

Ali kao blaga kiselina, dobro će da reaguje sa mirišljavim alkalnim hemikalijama (bazama) kao što je amonijak, što daje jak miris u koncentrisanom urinu i trimetilaminu, koji odaje prepoznatljivo riblji miris.

Neki stručnjaci za čišćenje preporučuju da se prokuva lonac sirćeta za odstranjivanje jakih mirisa pretvaranjem sirćetne kiseline u paru koja bi mogla bolje da reaguje sa agresivnijim bazama u prostoriji.

Ali isparenja koncentrisane sirćetne kiseline mogu i da iritiraju disajne puteve i oči.

A tu je i miris sirćeta koji će se zadržati u čitavoj kući.

Alternativa bi mogla biti da se umesto toga problematične površine samo prebrišu sirćetom.

Jaki mirisi koje ostavlja riba, na primer, mogu se neutralisati pranjem blagom kiselinom kao što je sirće.

Ono reaguje sa aminima u ribljem ulju i formira soli koje mogu da se prenesu vazduhom i da smetaju nosu.

Ali limunov sok – koji sadrži limunsku kiselinu umesto sirćetne – često se preporučuje kao prijatnija alternativa, naročito kad je u pitanju uklanjanje ribljeg mirisa sa ruku.

Neke vrste sirćeta – kao što je sirće od drveta (piroligna kiselina), koje je mnogo oštrijeg mirisa od uobičajenog sirćeta od slada i vinskog sirćeta iz domaćinstva – pokazale su se efikasnim u neutralisanju oštrih neprijatnih mirisa iz svinjaca.

Sirće, dakle, može da ima široki dijapazon upotrebe u domaćinstvu, mada ima nekih situacija u kojima je možda bolje odlučiti se za komercijalnu alternativu.

I šta god da uradite, ne koristite balzamiko sirće – sem ukoliko ne želite da provedete sate ribajući i tu mrlju.

Pogledajte video: U vašem toaletu se nalazi blago za koje ne znate