Seča stabala u Aleksincu: Za opštinu opravdano, ali ne i za građane

Od informacije o tome da će umesto lipa u centru Aleksinca biti „posađene“ veštačke palme, do prvog posečenog stabla, prošlo je nešto više od mesec dana.

U međuvremenu su stigle informacije o tome da će aleksinačko glavno šetalište ipak dobiti pravo drveće – „školovana“ stabla kanadskog javora, pokrenuta je onlajn peticija protiv seče, ali su se početkom ove nedelje u drvoredu pojavili i prvi panjevi.

To je na gradsko šetalište – Ulicu knjaza Miloša – izvelo građane nezadovoljne sečom.

Testere su zaustavljene, a uskoro bi trebalo da nastave da bruje. Građani od borbe za stari drvored ne odustaju, smatrajući da seča nije opravdana.

S druge strane, opštinski čelnici i Institut za šumarstvo tvrde suprotno, dok ministar za zaštitu životne sredine – uprkos tome što kaže da veruje ovoj instituciji – navodi da na osnovu fotografija koje je video misli „da nisu baš sva stabla bila za seču“.

Seča stabala u Aleksincu nije jedini takav primer, a jedinstven stav o tome kada je „betoniranje“ zelenih površina opravdano ne postoji.

Šta se desilo u Aleksincu?

Aleksinačko glavno gradsko šetalište do početka ove nedelje krasilo je 48 visokih stabala, uglavnom lipovih.

• Beogradska gondola: Seča, da, gradnja – još ne
• Mladić sadi novu šumu u selu kod Čačka da bi „proizvela kiseonik za sve nas“
• I Barani izgubili pluća grada

U sklopu rekonstrukcije ulice, koja je trebalo da počne u ponedeljak 6. maja, planirano je da stabla budu posečena i na njihovom mestu posađene nove sadnice.

Prema studiji koju je uradio Institut za šumarstvo, planirana je seča 45 stabala i zamena novim sadnicama, dok će tri drveta ostati i biti premeštena.

Kako za BBC na srpskom kaže Dalibor Marković, načelnik odeljenja za privredu u Aleksincu, novi drvoredi nalaziće se oko metar bliže sredini ulice sa jedne i druge strane.

„Ovde nije reč o uklanjanju stabala, već o zameni trulih lipa, novim javorovim drvetom.

„Broj stabala će biti isti, ali će drvored biti malo pomeren ka centru“, objašnjava Marković za BBC.

Nova stabla trebalo bi da „niknu“ u roku od sedam meseci – tako je predviđeno projektnom dokumentacijom, ali tim najavama nisu zadovoljni svi Aleksinčani.

Oni koji joj se najviše protive, od ponedeljka protestuju i „brane“ stare lipe, tvrdeći da nisu bile za seču.

Opravdano ili ne?

Ministar za zaštitu životne sredine u Vladi Srbije Goran Trivan kaže da misli da nisu sva stabla bila za seču.

„Nisam bio na terenu, ali na osnovu fotografija koje sam video, mislim da nije trebalo poseći sva planirana stabla“, kaže Trivan za BBC na srpskom.

Ipak, sa druge strane, kaže da veruje Institutu za šumarstvo i njihovoj proceni.

Na osnovu čega je vršena procena koja su stabla za seču, nismo uspeli da saznamo u toj instituciji, pošto su „svi nadležni na terenu“.

Trivan kaže da je ministarstvo reagovalo nezvanično i da su opštinski čelnici obećali da će na mestu starih biti posađene nove takozvane školovane sadnice.

Tražio je, kaže, to i pismeno „da ne ostane sve na rečima“.

Školovane sadnice su stabla stara po nekoliko godina, namenski uzgajana u specijalnim uslovima u rasadnicima, a za njihovu sadnju potrebna je specijalna mehanizacija.

Trivan kaže da se takve sadnice ne uzgajaju u Srbiji i da je sada na opštini „da se snađe“.

Ako se ipak „ne snađe“, kaže Trivan, opština neće snositi nikakve sankcije – jer one ne postoje.

Dalibor Marković tvrdi da obaveza investitora da obezbedi sadnice i zasadi ih u roku od sedam meseci, koliko je predviđeno da traje rekonstrukcija ulice.

I Milica Damnjanović Zantvoort, diplomirana inženjerka pejzažne arhitekture i hortikulture i jedna od organizatorki skupa „Petkom za budućnost u Srbiji“ kaže da seča nije bila opravdana.

„Nisam bila na licu mesta da vidim da li je drveće trulo ili ne, pa tako ne mogu da sudim, ali mi bilo kakvo masovno kasapljenje drveća nije opravdano“, kaže ona za BBC na srpskom.

Kaže i da je Aleksinac upravo zahvaljujući zelenilu lep, pa joj „tolika seča nema mnogo smisla“.

„Razumem da mora da se radi rekontrukcija, ali kao osobi koja se bavi pejzažnom arhitekturom znam da je zaštita biljaka na gradilištu vrlo jednostavan posao. To je praksa svuda i ne zahteva veliki novac.“

Seča stabala u Srbiji i regionu

Stabla u Aleksincu nisu jedina koja su u poslednjih nekoliko meseci građani branili.

Isto se dogodilo u beogradskom parku Ušće i na Kalemegdanu zbog početka gradnje gondole. U međuvremenu, Upravni sud je privremeno zaustavio gradnju, ali je park dobio nekoliko desetina panjeva.

I na crnogorskom primorju građevinski radovi posekli su „pluća“ Bara. Zbog novog vrtića čempresi, stari više od 90 godina, nestali su iz dvorišta gimnazije „Niko Rolović“.

Bez drveća je poslednjih godina ostala i Smederevska Palanka kada je posečena šuma Mikulja zbog toga što niko o njoj nije vodio računa.

Ministar Trivan kaže da mu je svako drvo važno i da mora da postoji opravdanost za bilo kakvu seču.

Podseća na primer seče platana na beogradskom Bulevaru kralja Aleksandra, zbog koje su se pre nekoliko godina građani takođe bunili, ali se ispostavilo da su ta stabla bila toliko stara da su morala da budu posečena. Na njihovom mestu posađene su nove sadnice.

„Ljudi su često emotivno vezani za stabla, pa im treba objasniti kakva je opasnost kada su trula, kao što je to bio slučaj sa platanima.“

Napominje i da pri sadnji treba voditi računa o vrsti drveta – zbog alergena.

Ministarstvo kojim rukovodi nedavno je objavilo konkurs za dodelu sredstava za pošumljavanje u 2019. godini. Za to je izdvojen 41 milion dinara, a rok za prijavu je 17. maj.

Pošumljavanjem se bavi i Stefan Drljača iz okoline Čačka, koji je pre nekoliko godina posadio prve hrastove.

Danas na njegovoj livadi u selu Dučalovići u podnožju planina Ovčar i Kablar, raste buduća hrastova šuma, ali i sadnice borova, breze, lipe i drugog drveća i biljaka.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]