Ratni logor Staro sajmište – ovo je mesto rođenja Ester Bajer, danas 77-godišnje bake iz beogradskog naselja Sremčica.

Ester je tog 31. januara 1942. iz logora u kutiji cipela napunjenoj vatom, izneo iz logora stric i tako joj spasao život.

„Ja sam jedina živa žrtva.“

Ipak, Ester danas ne govori o iskustvima u Domu za nezbrinutu decu u Zvečanskoj niti kasnijem odrastanju, već o poslednjih 15 godina čekanja – na Memorijalni centar.

„Tužno je i žalosno što nam 15 godina obećavaju muzej na tom mestu gde sam rođena, gde je bio logor na Starom sajmištu.“

• Obeležavanje početka Drugog svetskog rata: Zašto Srbija i Rusija nisu dobile poziv za Poljsku
• Dan pobede – kad je pao fašizam, a rodila se nova Evropa
• Srbija i antifašizam: Šta deca danas uče

Nadležni iz Ministarstva kulture saopštili su sredinom septembra 2019. da bi javna rasprava o Nacrtu zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ trebalo da počne u oktobru 2019.

„Reč preživelog je važna, a kada oni nestaju i zločin se zaboravlja“, kaže za BBC na srpskom Milovan Pisari, istoričar iz Centra za primenjenu istoriju.

„Memorijalni centar je bitan za mlade ljude, đake koji uče o istoriji, ali i za celu naciju. Ne samo da se zločin ne bi zaboravio, već i da se ne bi ponovio, što je posebno bitno za Balkan.“

Mapiranje mesta zločina

Majka Ester Bajer bila je trudna kada je odvedena u logor na Sajmištu. Ester za BBC na srpskom kaže da je „na Sajmištu rođena, ali sam odrastala po tuđim kućama“.

„Značilo bi mi da se sredi taj deo, da imam gde da odem i da se setim porodice koju nisam upoznala“, kaže Ester.

„Mislim da bi značilo i drugima, da zatvore taj događaj u svojim mislima.“

Istraživači Centara za istraživanje i edukaciju o Holokaustu, Saveza jevrejskih opština Srbije i Odseka za kulturalne studije Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Rijeci mapirali su mesta zločina počinjenih tokom prve faze Holokausta u Jugoslaviji, od maja do avgusta 1941. godine.

U to vreme je na 12 lokacija u Srbiji ubijeno oko 7.000 Jevreja i 2.000 Roma, dok je na tri lokacije u Hrvatskoj ubijeno 20.000 Srba i 2.000 Jevreja, kaže Milovan Pisari, istoričar koji je sproveo terensko istraživanje ovih mesta.

„U Srbiji ne postoji memorijal za žrtve sem na lokalnom nivou, na primer – u Kragujevcu i Kraljevu“, kaže Pisari.

„Postoji stara postavka u Muzeju banjičkog logora, ali on je otvoren samo nekoliko puta nedeljno“.

• Sjaj i beda nemačkog ratnog groblja u Smederevu
• Dijana Budisavljević: „Ako nam ona bude uzor, promena je moguća“
• Blajburg: Ljudi u crnom i „vrh hrvatskog ledenog brega“

Spomenik na Starom sajmištu je podignut 1995. godine.

„Spomenik je postavljen u jako teškom periodu za Srbiju zbog novih ratnih godina“, kaže Pisari.

„Nije ni bilo predviđeno da bude tu postavljen, već je urađen za radni logor u Jajincima, ali su ga zbog političke situacije u tom trenutku prebacili na Sajmište“.

Robert Sabadoš iz Saveza jevrejskih opština Srbije kaže za BBC da je njegova zajednica konsultovana oko Nacrta zakona.

„Zaštita lokacije Starog sajmišta postavljena je na granici bivšeg logora. Problem bi mogli da budu brojni objekti koji se tamo nalaze. Država bi morala da uradi eksproprijaciju“, kaže Sabadoš.

„I ako se zakon usvoji, datum za izgradnju memorijala je nepoznanica“.

Šta znamo o Nacrtu zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“

• „Predstavljen je koncept budućeg memorijalnog centra, kao ustanove kulture na republičkom nivou, koja bi bila posvećena kulturi sećanja na žrtve i istorijske događaje koji su se desili na prostoru kulturnog dobra ‘Staro sajmište’, odnosno prostoru nacističkog logora ‘Jevrejski logor Zemun’ i ‘Prihvatnog logora Zemun'“
• Osnovna delatnost tog memorijalnog centra biće prikupljanje, čuvanje, izlaganje, istraživanje i prezentovanje arhivske, filmske i muzejske dokumentacije i građe koja je vezana za žrtve i te istorijske događaje
• Planirano je da se budući Centar bavi i istraživačko-edukativnom delatnošću ali i organizacijom manifestacija kojima se neguje sećanje na žrtve ‘Jevrejskog logora Zemun’ i ‘Prihvatnog logora Zemun’ i ‘Jevrejski prolazni logor Beograd-Topovske šupe’

*Izvor: Ministarstvo kulture

Koliko se čeka Memorijalni centar

• 2014. – osnovana Komisija za igradnju Memorijala Staro sajmište
• 2016. – predstavljena radna verzija Zakona o Ustanovi spomen-žrtve, koja je predviđala proglašavanje spomen kompleksa na području nekadašnjeg Starog sajmišta u Beogradu i imala za cilj trajno sećanje na žtrve genocida, okupacije i ratnih zločina
• 2017. – Nacrt zakona o budućem memorijalnom centru na Starom sajmištu biće završen do kraja januara 2017. godine, najavio je vladika Jovan Ćulibrk, predsednik Komisije za utvrđivanje programskih sadržaja i davanje predloga modela upravljanja ovim memorijalnim kompleksom

Logor Topovske šupe je bio jedan od prvih logora za Jevreje i Rome u okupiranoj Evropi, a nalazi se u blizini Autokomande u Beogradu.

„Po raspoloživim procenama, kroz njega je prošlo oko 5.000 Jevreja i 1.500 Roma. O Topovskim šupama se i dan danas, nažalost, vrlo malo zna“, kaže Pisari.

„Danas se na tom mestu nalaze dve zgrade od kojih je jedna u privatnom vlasništvu Delte.“

• Holokaust: Zašto se potomci preživelih Jevreja vraćaju u Nemačku
• Izvinjenje Norveške „nemačkim devojkama“
• Čovek koji je preživeo pet nacističkih logora smrti

Situacija je, dodaje on, u Hrvatskoj potencijalno još gora jer se „ignorišu Jasenovac, Jadovno i Stara Gradiška, odnosno mesta gde nisu stradali Hrvati“.

„Problem koji bi Srbija mogla da ima sa Jasenovcem jeste tačno određivanje broja žrtava. Jer se zemlje međusobno ne slažu oko broja žrtava.“

U tekstu nacrta zakona, kaže za BBC na srpskom Sabadoš, stoji da će se voditi računa o memorijalu Topovske šupe.

Manje poznata mesta stradanja i sećanja u Beogradu:

• Jajinci – U podnožju Avale, nalazi se najveće stratište u Srbiji u kojem su nemačke vlasti streljale nekoliko desetina hiljada ljudi. U Jajince su dovedeni i svi Jevreji sa logora na Sajmištu, uglavnom žene i deca, ubijeni između marta i maja 1942. godine upotrebom gas-kamiona (dušegupke). Prvo spomen-obeležje postavljeno je 1951. godine povodom desetogodišnjice od izbijanja ustanka u Jugoslaviji. Prostor oko obeležja je uređen 1964, da bi kasnije definitivno postao spomen park i dobio 1988. godine poznati spomenik autora Vojina Stojića. Stratište u Jajincima kod Beograda je jedno od retkih mesta za koje se i danas ne zna ni približan broj žrtava
• Ledine – Na mestu poznatom kao Trostruki Surduk, nemačke jedinice su streljale 240 talaca sa Banjičkog logora, od kojih 187 muških Jevreja i 53 komunista. U prvoj polovini 1945. godine, poseban ogranak jugoslovenske Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača, odnosno Anketna komisija za logor na Sajmištu, izvršila je ekshumaciju tela iz masovne grobnice na Trostrukom Surduku. Lokacija je pronađena zahvaljujući svedočenjima meštana, koji su detaljno opisali streljanje. Tek 19 godina kasnije, SUBNOR-a Opštine Novi Beograd će obeležiti lokaciju i postaviti komemorativnu ploču pogrešnog sadržaja.

Izvor: Centar za primenjenu istoriju

Kome je bitno sećanje

U beogradskom naselju Bežanija, gde su ubijeni Jevreji, spomen-ploča je slomljena, a lokacija je teško dostupna.

Ploča ispred Topovskih šupa bila ukradena, ali je u maju ove godine postavljena nova.

„Jako je bitno da žrtve Drugog svetskog rata ne budu zaboravljene, a Memorijal bi to zapravo i omogućio“, kaže Sabadoš.

„Značiće potomcima preživelih, ali i državi u političkom smislu.

„Jer, ako se Drugi svetski rat poima kao samo trenutak stradanja Jevreja – to nije istina. Suočavanje sa prošlošću podrazumeva i prihvatanje svih žrtava“.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]