Seks i Jugoslavija: „Muška voda – ženska radost“, navodni afrodizijak koji je i svetske putnike dovodio u Kladanj

Marketing ne prodaje robu, prodaje iluziju koju ona nosi.

Tako je, pre tačno pola veka, reklamni slogan „Muška voda, ženska radost“ ponukao stotine muškaraca iz cele Jugoslavije i inostranstva da krenu u pohod na Kladanj, gradić u istočnoj Bosni i Hercegovini.

Nedaleko odatle, u srcu Konjuh planine, okružen visokim četinarima i gustom šumom, nalazi se izvor bistre vode za koju se od davnina verovalo da je lekovita.

A onda su joj šezdesetih godina 20. veka pripisali i gotovo magične moći za mušku potenciju, jer su navodno pojedini meštani dobijali decu u poznim godinama.

„Taj period su zvali kladanjski bum, dolazili su i Arapi i stranci iz čitave Evrope.

„Odjednom su svi mediji o tome pisali: sve ostale prednosti vode su bile sporedne, ali je muška vitalnost privlačila ljude“, opisuje Nedžad Ahmetspahić, menadžer kladanjskog hotela „Muška voda“ za BBC na srpskom.

Reklama je krenula u pravo vreme.

Te 1968, dok je svet drmala seksualna i hipi revolucija, a studenti u Beogradu tražili demokratizaciju društva, mnogi Jugosloveni su jednostavno priželjkivali da budu što bolji u krevetu.

• Opasne pilule za lilule
• Marijana o seksu: Blogerka koja želi otvoren razgovor o našim telima
• Kako je Titov govor zaustavio junska gibanja 1968. u Jugoslaviji

Seksualna groznica

Iako se nigde nije naučno tvrdilo da ima afrodizijačka dejstva, mediji su Kladanj nazivali Seksivilom, a vodu sa 700 metara nadmorske visine seksvaser ili akva vita Kazanova za strana tržišta.

Dolazili su mladi, stari, spremni za ženidbu i oni pred razvodom, čitavi autobusi muškaraca su pristizali na Konjuh, zabeležila je revolucionarne 1968. godine tadašnja Televizija Beograd.

Donosili bi plastične balone, flaše uvijene u pruće, neki čak i sa cisternom, kako bi kući poneli „bosansku vijagru“.

„Poželeću uvijek da je pijem ja, kad mi ona vraća osjećanja sva„, deo je i prigodne pesme koja je spevana Muškoj vodi.

Posle medicinskih analiza, odlučeno je da se Muška voda pakuje u zelene četvrtaste boce od pola litra, skoro nalik na rakijske, i da tako brendirana stigne u domove širom zemlje i sveta.

Hemijski sastav mineralne vode bio je odštampan na nalepnici svake flaše.

Na pitanje zna li da li je nekom muškarcu stvarno pomogla u erotskim bravurama, Ahmetspahić odgovara diplomatski, dok me vodi do izvora.

„Znate, muškarci ne pričaju mnogo na tu temu.

„Ako hoćete da povredite muškarca, samo mu dve stvari možete reći: da je loš vozač ili da je loš ljubavnik, treća ne postoji, tu su sujetni“, kaže smejući se.

• Da li hrana može da poboljša vaš seksualni život
• Povećanje seksualnog nagona: Ispituje se hormon kispeptin za libido
• Verujete li u monogamiju

Kako stići do vode?

Od Kladnja se do hotela „Muška voda“, koji je na 11 kilometara od centra, ide uskim putem pravljenim za železnicu uskog koloseka u vreme kada je Austrougarska monarhija upravljala Bosnom.

U dva tunela, čije su zidine od oštrih belih stena, neobrađenih, ni danas ne mogu da se mimoiđu automobili, a deo kolovoza je pod makadamom.

Posle zaravni hotelskog kompleksa, ide teži i nepristupačniji put kroz šumu, sa tek ponekim putokazom ka izvoru, a usput su prostorije šumarskog preduzeća koje ovde ima pune ruke posla.

Kladanj je ime verovatno dobio po kladi drveta, a drvna industrija je jedna od najvažnijih, pa su ovo mesto zvali i Balvangrad.

U podnožju izvora je, umesto nekadašnjeg parkinga, blatnjavo proširenje obraslo šibljem.

Tu ostavljamo auto i krećemo 15 minuta peške, uzbrdo, uz rečicu do samog izvora.

Prvog dana proleća, ova staza bila je izborana dubokim šarama guma terenaca koji su tuda prolazili i pokojim ljubičastim cvetom šafrana, od čijeg praha se pravi jedan od najskupljih začina na svetu.

Stižemo do kapije, koja je zasad jedini znak da smo na odredištu.

„Evo, ovo je čuveni izvor Muške vode“, kaže mi domaćin Nedžad Ahmetspahić i saginje se odmah da zahvati vode i da se okrepi.

„Savršen mir“, dodaje uz uzdah.

Zaista, ovde u dubini planine, čuje se samo žubor vode, miriše svežina četinara i čuju se ptice.

Pijem vode, nije mnogo hladna i deluje čisto, mada u malenom kanjonu pluta plastična flaša, koju vadimo motkom.

Izvor mladosti

Usmeno predanje kaže da su u vreme Otomanske carevine, turske age i begovi pile ovu vodu, što se nastavilo i tokom vladavine Austrougarske krajem 19. i početkom 20. veka.

Među prvima, Mušku vodu pominje otomanski putopisac Evlija Čelebija u 17. veku koji je zabeležio da je „izvor mladosti“.

„Voda ima naziv Muška voda, ali je taj naziv povezan sa opštim uticajem na organizam i vitalnost, a ne isključivo na potenciju.

„Priča o potentnosti se vezivala za veliki broj dece u tom periodu u tom kraju, ali u tom trenutku je takvo vreme bilo, pa se ja ne bih vezivala za to“, kaže Gordana Čaušević, direktorka lokalnog javnog preduzeća Karaula.

Uz osmeh, poziva sve da, ipak, dođu i lično se uvere.

Njena svekrva nije imala muža, ali je redovno koristila tu vodu kao bubrežni bolesnik i dijabetičar.

Prema narodnom verovanju, voda je dobra za čišćenje krvnih sudova i za krvni pritisak.

„Izvor je na ekološki čistom prostoru, Kladanj je sav vazdušna banja, na to utiču i četinarske šume i sastav stena kroz koje protiče vode, a Konjuh je izuzetno bogat izvorima.

„Kontrola kvaliteta u 99 odsto slučajeva pokazuje da je voda ispravna i pitka“, navodi Čaušević.

Moj vodič Nedžad Ahemtspahić je rođen u Kladnju, u vreme kad je Muška voda verovatno bila na vrhuncu popularnosti 1967. godine i, otkad pamti, ona je u njihovoj kući.

„Moj deda, koji je bio 1912. godište, u ve-ceu je imao kanister od 25 litara, svi smo je pili i čim deda vidi da je ponestaje, mora neko ići da donese još“, kaže Ahmetspahić.

Kasnije, Kladanjci, čije se mesto nalazi na putu između Tuzle i Sarajeva, u kotlini između dve planine, ovu vodu su koristili „kao znak raspoznavanja“.

„Kad odeš s nekim van Kladnja, pa kažeš da si iz jedne male bosanske čaršije koju oni ne znaju, ti pitaš `jesi čuo za Mušku vodu` i tad se svi sete“, prepričava on.

Kao teško proverljivu, priča anegdotu da su neki od generala Jugoslovenske narodne armije, koji su imali vikendice u okolini, Mušku vodu nosili i jugoslovenskom predsedniku Josipu Brozu Titu.

Seksualna revolucija u Jugoslaviju stigla sa konzumerizmom

analiza Žofije Lorand, istoričarke centralne i jugoistočne Evrope i feminističke političke misli sa Univerziteta Kembridž

Šezdesete su već bile period gotovo kapitalističke potrošačke kulture u Jugoslaviji, gde su reklame postajale sve više i više seksualizovane, po dobrom starom principu „seks prodaje“.

Čini mi se da se nije radilo samo o muškosti i muževnosti, već je Muška voda reklamirana i kao „voda mladosti“, a obećanje podmlađivanja ili produžetka mladosti je druga važna tačka koja može da proda u suštini svaki proizvod.

Po celom Balkanu imate zaista kvalitetnu mineralnu i izvorsku vodu koja je u socijalizmu počela i da se prodaje.

Dakle, seksualna revolucija stiže u Jugoslaviju ruku pod ruku sa konzumerizmom.

Seksualna revolucija podrazumeva mnogo toga, u ovom periodu u Jugoslaviji to znači seksualnu slobodu u ličnim odnosima, ali je neophodna i reproduktivna sloboda da se ovo produbi: kontraceptivne pilule, abortus, kondomi.

Ova reklama koristila je tradicionalno shvatanje muškosti i pokušavala je da proda nešto što ranije nije bilo deo slike muškarca: pijenje flaširane vode.

*Istoričarka je i autorka knjige Feministički izazov socijalističkoj državi u Jugoslaviji

Krah velikog biznisa

Tek što se priča o kladanjskoj seksualnoj groznici zavrtela, stigle su poteškoće.

Po nekim tumačenjima, u vodi su se pojavile bakterije jer su se boce punile u tuzlanskoj mlekari, kao najbližoj državnoj fabrici.

Druge teorije sugerišu da se, usled malog kapaciteta izvora, a sve veće potražnje, u flaše sipala nedovoljno čista i ispitana voda iz reke Drinjače, što su testovi kvaliteta brzo otkrili.

Flaširanje je prestalo već 1972. i taj posao nikad nije obnovljen.

Danas slabo ko i ide gore, zapušteno je, kaže mi meštanin Džemal Mazalović.

„Ja sam pio kad sam dečak bio, a sad bi mi trebalo“, kaže šaleći se na sopstveni račun 60-godišnjak.

Da li je Muška voda ispravna, Zavod za javno zdravstvo Tuzlanskog kantona nije proveravao, rekli su u martu 2023. u telefonskom razgovoru.

Voda je, kad smo posetili izvor, bila naoko čista i bez mirisa i ukusa.

• Žena koja je pronikla u sve tajne orgazma
• Kontroverzno nasleđe „majke kontrole rađanja“
• Zašto mlade žene ne koriste kontracepciju u Bosni i Hercegovini
• Da li je mladima u Srbiji potrebno seksualno obrazovanje: „Neke devojke ne znaju šta je menstruacija“

Zasebni život hotela

Mnogo dužu i uspešniju karijeru od flaširane vode imao je hotel istog naziva „Muška voda“, koji je takođe sagrađen 1960-ih.

Zbog prirodnih lepota i čistog vazduha, na pripreme su dolazili sportisti iz čitave Jugoslavije, poput fudbalera beogradskog Partizana i Crvene zvezde, splitskog Hajduka.

U okviru kompleksa su i danas sportski tereni i pripremaju se različiti sadržaji.

Tokom rata devedesetih, ovaj hotel bio je ratna bolnica, gde su rađene i operacije ranjenicima iz ovog kraja jer nisu mogli da budu prebačeni do velikih centara, poput Sarajeva ili Tuzle.

„Jedan od ovih bungalova je bio operacijska sala“, pokazuje mi na stari deo objekta Ahmetspahić, dok sedimo u moderno opremljenom hotelskom restoranu.

Bungalovi su izgrađeni 1981. kao pomoćnih šest apartmana, a 1989. napravljen je deo sa sobama, moderna teretana i fitnes sala.

Ispred hotela, tik uz parkirane automobile, svako jutro stane konj sjajne braon dlake, a imanje ispred bungalova čuva pospani pas vezan lancem za kućicu.

Konji se ovde i dalje koriste za izvlačenje stabala iz nepristupačnih šumskih terena.

Posleratno vreme donelo je tranziciju u kapitalizam, a ovo preduzeće u stečaj.

U postupku privatizacije, Muška voda je delila sudbinu mnogih nekada uspešnih velikih preduzeća.

Posle 13 propalih pokušaja, kompleks je 2020. kupio biznismen iz Kalesije Kasim Selimović koji je uložio u obnovu hotela i nada se da će mu vratiti stari sjaj.

Renovirano zdanje je otvoreno u septembru 2022. godine, a zbog prepoznatljivosti, zadržali su ime.

„Kad sam bio dečak, imao sam priliku o tome samo da slušam na televiziji kako su fudbaleri (tuzlanske) Slobode otišli da se pripremaju na `Mušku vodu`.

„Uvek sam maštao o tome kako doći gore i to zadovoljstvo gledati“, opisuje 60-godišnji Selimović sećanja na „Mušku vodu“ koju je prvi put posetio kao srednjoškolac.

U narednim decenijama, kako je počeo da stiče privatni kapital, kao vlasniku lanca trgovina i mesare ponuđeno mu je da preuzme kompleks.

Od tog trenutka do kupovine prošlo je bezmalo 25 godina, a za to vreme, hotel je propadao.

Na kraju, „Muška voda“ je plaćena milion i po maraka, deset puta manje od prvobitne cene, a nema izgleda ni da će voda ponovo da se flašira.

Postojala je inicijativa austrijskog biznismena da izvor Muške vode uzme pod koncesiju, ali se od najava 2012. nije mnogo odmaklo zbog katastarskih nesuglasica šumskog zemljišta.

Jedan od mogućih problema je i relativno mali kapacitet izvora za masovnu proizvodnju.

• Praistorijski seks: Kad su se sreli pogledi ljudi i neandertalaca
• Može li virtuelni seks da zameni pravi
• Seksualni terapeuti: Kako popraviti loš seks

Za meštane, čitav predeo oko izvora Muške vode ima poseban značaj, kaže menadžer hotela Ahmetspahić.

„Lokalitet Muška voda je bio tradicionalno okupljalište Kladnjaka za prvomajske praznike – tu šta se sa ražnjeva pojede, to je masakr“, kaže uz osmeh.

Šta kažu žene?

Ipak, žene iz Kladnja nisu ništa manje skeptične.

„Ma to samo lažu, to samo lažu“, kaže mi Ševala Omerović, koja već pola veka živi u Kladnju, gde se doselila kad je Muška voda bila pravi bum.

Zatičem je u centru varoši dok ćaska s prijateljicom, pored dva velika spomen obeležja – poginulim vojnicima u ratu tokom raspada Jugoslavije i antifašističkim borcima u Drugom svetskom ratu.

Kladanjci su ponosni na to da ni u jednom od ta dva rata nije bilo masovnih zločina ili uništavanja crkava ili džamija, pa se zajednički život i spomenika i ljudi lako nastavio.

Na pitanje da li je iko ko se napio Muške vode postao bolji ljubavnik, Ševala kao iz topa odgovara „ma kakvi“, uz široki osmeh.

„Svaka čast vodi i svaka čast bogu, ali to samo narod lažu“, uverena je Kladnjka.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]