„Prvih (nekoliko) godina braka imali smo neverovatan seksualni život… i kako je on postajao stariji (sada ima 30 godina), izgleda da ga više ne zanima seks.“

Ovo je jedan od mnogih komentara koji lebde po r/DeadBedrooms sabreditu, podforumu na platformi društvenih medija Redit – samoopisanoj „grupi za diskusiju za Reditore koji se nose sa vezom kojoj ozbiljno nedostaje seksualna intimnost“.

Frustrirane anegdote poput ovih obiluju od ljudi koji su u vezama niskog ili nultog pola.

„Zašto više voli svoju ruku nego seks sa mnom?“, poručuje se sa jednog jedan plakata.

Izgledi sa sabredita su relativno sumorni: „Savet se uvek ceni“, navedeno je u opisu, „samo nemojte se iznenaditi ako smo sve čuli.“

Iako se može činiti sasvim prirodnim da ove priče potiču od starijih parova koji se bore da zadrže iskru koju su imali decenijama ranije, mnoge priče su objavili ljudi koji se identifikuju u kasnim dvadesetim ili tridesetim godinama.

Neki kažu da deca ili brakovi zaustavljaju njihov seksualni život.

Drugi kažu da njihovi muževi sa „niskim libidom“ mogu da gledaju beskrajno pornografiju, ali da ih oni neće uzbuditi.

Lista pritužbi se nastavlja od gomile milenijalaca koji objavljuju sopstvene „mrtve spavaće sobe“.

Iako su milenijalci u ili blizu svog seksualnog vrhunca, neki pripadnici ove generacije širom sveta navodno se „povlače od seksa“.

Nalozi sa foruma milenijalaca, poput r/DeadBedrooms, to potvrđuju, posebno za bračne i dugogodišnje parove.

Neki nedavni statistički podaci spominju sličnu priču: istraživanje odraslih od 18 do 45 godina širom SAD-a iz 2021. godine, koje su sproveli Institut Kinsej na Univerzitetu Indijana i seks-šop Lovehoney, pokazalo je da među odraslim osobama u braku, milenijalci najverovatnije „prijavljuju probleme sa seksualnom željom u protekloj godini“.

Istraživanje je pokazalo da je 25,8 odsto oženjenih milenijalaca prijavilo ovaj problem, dok je samo 10,5 odsto oženjenih generacije Z i 21,2 odsto oženjenih odraslih generacije H izjavilo isto.

Iako „niska želja nije nužno sinonim za brak bez seksa“, kaže Džastin Lejmiler, istraživač na Kinsej institutu, „kada jedan ili oba partnera u braku dožive opadanje želje za seksom, seksualna učestalost obično opada – a gubitak želje je jedan od najvećih razloga zašto brakovi uopšte ostaju bez seksa“.

Šta se tačno dešava?

Seksualni terapeuti i istraživači sugerišu niz faktora koji mogu objasniti brakove bez seksa milenijalaca, od njihovih trenutnih životnih faza do svemoćnog uticaja interneta.

Bez obzira na specifične razloge koji uzrokuju seksualne frakture u spavaćoj sobi, ova generacija se u velikoj meri suočava sa nekim jedinstvenim, čak i bez presedana, preprekama za zdrav seksualni život.

Mnogi milenijalci rađaju decu, što može biti glavni poremećaj seksualne želje

Anatomija braka bez seksa

Postoji više definicija braka bez seksa.

Jedan je doslovan: par nije imao nikakav seks već duže vreme.

Još jedna široko korišćena mera za brak bez seksa je – seks manje od 10 puta godišnje.

Stručnjaci koji su razgovarali sa BBC Vorklajf takođe su imali različite ideje.

Seksualni terapeut iz Njujorka Stiven Snajder kaže: „Obično razmišljam o ‘odnosu bez seksa’ četiri puta godišnje ili manje“, osim ako taj par „ima seks kvartalno i oboje kažu da je to sjajno“.

Kimberli Anderson, seksualna terapeutkinja i docentkinja psihijatrije na Medicinskom fakultetu UCLA, navodi da je stopa brakova sa ‘retkim seksualnim odnosima’ manja od 25 puta godišnje.

Drugi kažu da je definicija čisto subjektivna.

Ako par nije zadovoljan učestalošću seksa, postoji problem koji vredi rešiti.

Mnogi faktori mogu dovesti do braka bez seksa ili retkog seksualnog odnosa.

Ako postoji „nepodudarnost u želji“, kako kaže seksualna terapeutkinja Kristen Lozano iz Kalifornije, ta neravnoteža može vremenom da raste ako par ne uradi dobar posao u rešavanju toga.

Osoba koja želi više seksa i nastavlja da ga pokreće može odustati i izgubiti samopoštovanje ako nastavi da bude odbijena, na primer.

U međuvremenu, partner koji odbacuje može se osećati sve više krivim, stvarajući sve gore uslove za podsticanje uzbuđenja.

Drugi faktori, poput medicinskih ili mentalnih problema, takođe mogu doprineti, jer oni mogu učiniti seks nemogućim, bolnim, teškim ili nepoželjnim.

Užurbani život, sa poslom i/ili decom, takođe može bitno uticati, kao i loša komunikacija o željama svakog partnera.

Iako ovi aspekti koji doprinose brakovima bez seksualnog odnosa nisu specifični za nijednu generaciju, neki stručnjaci su primetili promenu u tome ko doživljava veze bez seksualnog odnosa i u kojim periodima u svom životu.

„Postalo je kraće vreme u kojem (parovi) ostanu bez seksualnog odnosa“, smatra seksualna terapeutkinja iz San Franciska Selest Hiršman, koja viđa klijente oko 20 godina.

Anegdotično, nekada je videla da je potrebno oko 10 do 15 godina da parovi prestanu da imaju seks jedni sa drugima.

„Sada je možda potrebno tri do pet“, kaže ona.

Andersonova, koja radi kao seksualna terapeutkinja 30 godina, kaže da se demografija brakova bez seksualnih odnosa zaista promenila otkako je počela da praktikuje.

„Pre 30 godina, većina parova koje sam lečila zbog braka bez seksualnog odnosa imala je više od 50 godina“, kaže ona, boreći se sa smanjenim libidom zbog hormonalnih promena i bolesti koje dolaze sa starenjem.

Danas, međutim, većina parova u brakovima bez seksualnih odnosa koje Andersonova vidi imaju 45 godina i manje.

„Osnovna dinamika je prilično drugačija nego što je bila/jeste kod starijih parova“, kaže ona.

Težina stresa

Previše stresa može stati na put nečijem seksualnom životu – a milenijalci su posebno prepuni kortizola.

„Stres je jedan od najvećih ubica libida“, kaže Lejmiler, „a milenijalci su grupa koja je posebno pod stresom na mnogo načina, posebno u poređenju sa generacijom H.“

Glavne životne faze su jedan faktor.

Mnogi milenijalci su u godinama u kojima postaju novi roditelji ili imaju malu decu, što je vrlo emotivan period u životu ljudi.

U studiji iz 2018. britanske savetodavne mreže Rilejt, 61 odsto ljudi u tridesetim je izjavilo da imaju manje seksa nego što bi želeli jer su „mala deca na putu“, a 31 odsto je reklo da su „izgubili libido od kako su dobili decu“.

Ostale generacijske borbe takođe doprinose stresu.

Milenijalci su već bili iza prethodnih generacija da bi ispunili životne prekretnice, poput kupovine kuća.

Sada, skok cena i proliferacija studentskog duga opterećuju milenijalce, posebno finansijski.

Ali najviše od svega, trenutno stanje na radnom mestu izaziva stres.

Podaci globalne konsultantske firme Dilojt iz maja 2022. godine, prikupljeni u pet zemalja, otkrili su da je 38 odsto milenijalaca prijavilo ogroman teret mentalnog zdravlja, posebno za žene (41 odsto) u odnosu na muškarce (36 odsto), uglavnom zbog anksioznosti na poslu.

Radno okruženje nikada nije bilo posebno stabilno ili nisko stresno za milenijalce, naravno.

„Na primer, mnogi milenijalci započeli su karijeru tokom velike recesije“, kaže Lejmiler.

Ali dodatni teret pandemije kovida-19 doneo je dodatne sukobe.

„U vremenima velikih tehnoloških promena, ljudi imaju tendenciju da rade izuzetno naporno“, dodaje Snajder.

I kao što podaci pokazuju, milenijalci su posebno radoholičari.

Prekomerni rad često dovodi do iscrpljenosti, što može dovesti do toga da parovi više puta budu previše umorni za seks na kraju dugog dana – obrazac koji ovi stručnjaci kažu da može izdržati ako se ponavlja previše redovno.

A brige oko finansijske stabilnosti samo pogoršavaju problem.

„Veće finansijske brige zajedno sa višim osnovnim stopama depresije i anksioznosti mogu biti posebno moćna kombinacija u stvaranju visokog stresa i niske seksualne želje“, kaže Lejmiler.

Društveni mediji, pornografija i opadajući seksualni životi

Uticaj interneta se takođe ne može preceniti.

Snajder opisuje društvene medije kao „odvraćanje pažnje“ od fizičkih međuljudskih aktivnosti kao što je seks, ali Hiršmanova veruje da je njihova uloga u doprinosu brakova bez seksualnog odnosa mnogo dublja.

Ona kaže da je to dovelo do povećane „svesti o imidžu“ među milenijalcima – prve generacije koja je zaista bila angažovana na intenzivnoj upotrebi društvenih medija.

Ljudi osećaju potrebu da predstave savršenstvo na ovim platformama, kaže ona, sa filterima i ispravkama koje nisu dostupne u stvarnom životu.

Rezultirajuća samosvest može pratiti ljude u njihove spavaće sobe i brakove, čineći ih manje samopouzdanima.

Prema podacima Per Rilejta za 2018, 37 odsto ljudi mlađih od 30 godina koji su bili u partnerstvima sa smanjenom sekusalnom željom prijavilo je nezadovoljstvo svojim telima, dok je samo 14 odsto onih od 60 i starijih reklo isto.

Pored društvenih medija, stručnjaci se slažu da je pornografija imala ogroman uticaj na milenijalce, od kojih su mnogi postali punoletni baš kada je pornografija postala široko dostupna na internetu.

Ovo je, naravno, ogroman pomak u odnosu na prethodne generacije.

„U 20. veku, neki momci su imali tendenciju da budu seksualno kompulzivni sa mnogo žena“, kaže Snajder.

„Ovih dana obično gledaju mnogo pornića.“

Drugim rečima, ne moraju da traže seks sa drugom osobom da bi imali seksualno iskustvo koje uključuje druge ljude, čak i ako su ti ljudi samo na video snimku.

Andersonova ima mnogo muških klijenata mlađih od 45 godina u brakovima bez seksualnih odnosa koji pate od „porno-indukovane erektilne disfunkcije“, kaže ona – stanja koje ili nemoguće ili veoma teško postiže erekciju bez pornografije i sa partnerom iz stvarnog života.

To može dovesti do toga da preferiraju solo seks u odnosu na seks sa partnerima.

Neki od njih se naviknu na potpunu kontrolu nad svojim zadovoljstvom, objašnjava ona, ili na ekstremnije slike koje vide u pornografiji, a koje njihov bračni partner ne može da ispuni.

„’Pornografija me nikad ne odbija’ ili ‘Pornografija nikada ne kritikuje moj nastup’ uobičajeni su komentari u mojoj kancelariji“, kaže Andersonova.

„Mrtve spavaće sobe“ zauvek?

Naravno, milenijalci ne mogu da promene da su ušli u radnu snagu tokom recesije i da se sada povlače iz druge.

Ne mogu da izbrišu uticaj pornografije ili društvenih medija.

I jasno je da je nedostatak seksa tema o kojoj neki ljudi teško razgovaraju sa osobom sa kojom dele spavaću sobu, a kamoli šire – što otežava razumevanje problema i pronalaženje rešenja.

Kao što je jedan Reditor napisao na r/DeadBedrooms pre samo nekoliko dana, sa užurbanim životima i bezbrojnim pritiscima, čak i pokretanje teme može izgledati nemoguće.

„Ne znam više ni šta da tražim“, napisala je jedna žena koja se bori.

„Želim da popravim ovo, samo ne znam kako.“