U blog postu dužem od 3.000 reči, autorka romana o Harija Potera Dž.K. Rouling objasnila je zašto je odlučila da se oglasi o rodnim pitanjima. Ali zašto je to izazvalo toliku kontroverzu i da li su neke od činjenica iz njenog bloga tačne?

Kako je sve započelo?

Prošle subote, Dž. K. Rouling se na Tviteru usprotivila izrazu „ljudi koji menstruiraju“.

Umesto izraza „žena“, poslednjih godina neke rodne grupe koristi izraz „ljudi koji menstruiraju“ kao trans-inkluzivni izraz.

• Može li flašica soka da „proda” prihvatanje LGBT ljudi u Srbiji i regionu
• „Molila sam Boga da me pretvori u devojku“
• Eli i Nila: Od „nje“ do „njega“– pa nazad do „nje“

Rouling je ukazala na onlajn komentatorski članak naslovljen „Stvaranje ravnopravnijeg post-Kovid-19 sveta za ljude koji menstruiraju“ i napisala na Tviteru, gde ima 14,5 miliona pratilaca:

„’Ljudi koji menstruiraju.’ Sigurna sam da je nekad postojala reč za te ljude. Neka mi neko pomogne. Wumben? Wimpund? Woomud?“

Na to je nadovezala naredni tvit, rekavši da biološki rod (što će reći, medicinska klasifikacija dodeljena po rođenju, koju određuju anatomija, hormoni i hromozomi) mora biti zaštićen.

Kakva je bila reakcija?

Dva dana kasnije, glavni glumac u franšizi filmova o Hariju Poteru, Danijel Radklif, kritikovao je tvitove Roulingove u blogu napisanom za grupu koja se bori za prava LGBT zajednice „Trevor prodžekt“, rekavši da su „trans žene – žene“.

Od tada su glumci Ema Votson, koja je u filmovioma o Hariju Poteru igrala Hermionu Grendžer, Boni Rajt, koja je igrala Džini Vizli, i Kejti Lung, koja je igrala Čo Čang, takođe kritikovali tvitove Roulingove.

Kako je Dž.K. Rouling reagovala na ove kritike?

Posle nekoliko dana tišine, Dž.K. Rouling je objavila opsežan blog post na svom sajtu, objasnivši svoje rezonovanje o rodnom identitetu.

U eseju od 3.600 reči, ona je objasnila da je deo njene motivacije da govori o ovome kao zagovornice isključivih mesta za biološke žene (kao što su zatvori i toaleti) i kao žrtva zlostavljanja, i da „ožiljci koji ostanu posle nasilja i seksualnih napada ne nestaju“.

Ona je naslovila tvit koji vodi do ovog bloga ‘TERF ratovi’. (Izraz TERF je akronim za trans-isključivu radikalnu feministkinju). Evo nekih tvrdnji iz njenog bloga koje je BBC proverio.

Da li je „terf“ uvreda?

Jezik je posebno važan i osetljiv u ovoj raspravi. U svom blogu, Dž.K. Rouling je rekla da je izraz „terf“ korišćen protiv nekih žena u ovoj debati – i da je to uvreda koja ih automatski određuje kao transfobične kad govore o pravima zasnovanim na rodu kao što su odvojeni toaleti ili zatvori za biološke žene.

Terf – trans-isključiva radikalna feministkinja – vrsta je feminističke misli koja ne uključuje trans žene (one kojima je biološki dodeljen pol muškarca po rođenju).

• Džudit Batler o protestima srpskih studenata, slučaju Marije Lukić i nenasilju
• Barmen legendarnog gej bara Stonvol: Mladi LGBT ljudi u Srbiji treba da se drže zajedno
• „Mrzeo sam homofobičnog očuha, a onda se on deklarisao kao trans žena“

Izraz je smislila feministička blogerka Viv Smajt 2008. godine kad je pisala o „trans-neprijateljskom“ okruženju u feminističkim diskusijama.

U kasnijem komentaru za list Gardijan ona je rekla da se izraz „povremeno koristi kao oružje i među onima koji zagovaraju trans-inkluziju u feminističkim/ženskim prostorima, i među onima koji traže isključivanje trans osoba iz prostora određenih samo za žene.“

Maja Fortstejer je izgubila posao zbog tvivota o transrodnoj problematici

Maja Fortstejter je radila kao istraživačica i gostujuća saradnica u Centru za globalni razvoj (CGD), međunarodnoj ekspertskoj grupi koja se bori protiv siromaštva i nejednakosti.

Ona je optužena da je koristila „uvredljiv i isključiv“ rečnik u tvitovima iz 2019. godine usmerenim protiv vladinih predloga za reformu Zakona o priznavanju roda kako bi se dozvolilo ljudima da se samoidentifikuju kao suprotni pol.

Maja Forstsejter jeste prestala da radi za GCD, ali nije izgubila stalan posao. Ekspertska grupa je saopštila da je ona bila na privremenom ugovoru koji nije obnovljen.

Maja Fortstejter je protiv Centra za globalni razvoj podnela tužbu za povredu radnih prava, ali je izgubila parnicu u decembru 2019. godine.

Ekspertska grupa je rekla za BBC: „Gospođa Fortstejter nije imala neophodni radni status da zahteva ova prava jer je bila neplaćena gostujuća saradnica i povremena plaćena savetnica.“

Pozivanje na studiju o „brzoj navali rodne disforije“ Lise Litman o brzoj tinejdžerskoj rodnoj tranziciji

U postu na svom blogu, Dž.K. Rouling navodi studiju objavljenu u akademskom časopisu PLOS Van Lise Litman, profesorke sa Braunove univerzitetske škole javnog zdravlja, koja je napisala studiju 2018. godine u kojoj je intervjuisala 250 roditelja tinejdžera koji su doživeli nagle sumnje u vlastiti rodni identitet.

U studiji se govori o društvenim mrežama i pritisku vršnjaka kao mogućem objašnjenju zašto bi neki gej tinejdžeri mogli da žele rodnu tranziciju.

Posle objavljivanja članka, profesorka Litman bila je izložena kritikama trans aktivista i akademika, uključujući i časopis u kom je članak objavljen, PLOS Van, koji je kritikovao njenu metodologiju: naime, oni su tvrdili da je uzorak bio premali i da transrodna deca nisu bila intervjuisana, samo njihovi roditelji.

PLOS takođe sugeriše da je moglo da bude i izvesne „samo-izabrane pristrasnosti“ – što se obično odnosi na grupu ljudi koja zahteva da učestvuje u studiji, motivisana vlastitim uverenjima.

U revidiranom blogu iz 2019. godine, urednik PLOS Vana Joerg Heber izvinio se „trans i rodno-varijantnoj zajednici“ zbog studije Litmanove rekavši da „ta studija, uključujući njene ciljeve, metodologiju i zaključke, nije stavljena u odgovarajući okvir u objavljenoj verziji“ i da mora da bude ispravljena.

Univerzitet Braun povukao je svoje saopštenje za štampu povodom studije Litmanove.

Odluku da se ukloni ovo saopštenje za štampu kritikovao je bivši profesor sa Harvarda Džefri S. Flajer koji je rekao da je univerzitet trebalo da zaštiti Litman i njen rad.

60-90 odsto rodno disforičnih tinejdžera to preraste

Nije jasno na koju studiju se ovde poziva Dž.K. Rouling.

Bilo je jedanaest svetskih studija o rodnom identitetu i tinejdžerima između 1972. i 2013. godine, tri sa naknadnim propratnim radom.

Sve studije prema kliničkom psihologu doktoru Džejmsu Kantoru zaključile su da se između 60 i 90 odsto tinejdžera intervjuisanih koji su se identifikovali kao transrodni kasnije predomislilo.

• LGBT i Balkan: Od zabrane do poluslobode
• LGBT i domaća kinematografija: Snimanje filma u svoja četiri zida ili nešto više
• „Prijavili su nas jer smo dozvolili petogodišnjem sinu da nosi žensku odeću“

Međutim, sirovi podaci nisu dostupni za većinu ovih studija, tako da nije moguće do kraja proveriti njihove navode.

Najskorija studija bila je sprovedena 2013. godine za „Časopis američke akademije za dečiju i adolescentsku psihijatriju“.

Studija se bavila sa 127 adolescenta, a istraživači su otkrili da je osamdesetoro te dece (mlađe od 12) prestalo da se identifikuje kao transrodno kada su napunili 16 godina.

Kasniji eseji o ovoj studiji kritikovali su metodologiju, zato što su istraživači svrstali svakoga ko se nije vratio na svoju rodnu kliniku radi kontrole u kategoriju „više ne želi da se identifikuje kao transrodna osoba“, što možda nije bio slučaj.

Više od četvrtina dece koja su učestvovala u studiji nisu mogla biti pronađena zarad naknadne provere.

„Sve što muškaraca treba da uradi da bi ‘postao žena’ jeste da kaže da je žena“

Ovo je možda najosetljiviji od svih argumenata o rodu.

Izražena je zabrinutost da prostori određeni za one koji su rođeni kao žene (kao što su ženski toaleti i ženski zatvori) mogu biti zloupotrebljeni od muškaraca koji prosto kažu da se identifikuju kao žene da bi stekli pristup tim prostorima.

Slučaj koji se često citira jeste onaj osuđene seksualne prestupnice Karen Vajt, koja je legalno bila muškarac, ali je ušla u britanski ženski zatvor 2017. godine i proglašena je krivom za seksualni napad na dve zatvorenice.

Izveštaj Ministarstva pravde o zatvorima u Engleskoj i Velsu otkrio je da je 11 transrodnih zatvorenika koji su rođeni kao muškarci i zakonski ostali muškarci, ali su se sami identifikovali kao žene, bilo seksualno napadnuto u muškim zatvorima.

U istom izveštaju navodi se da ukupan broj transrodnih žrtava daleko nadmašuje broj onih koji su osumnjičeni da su vršili seksualne napade, sa samo jednim takvim slučajem 2019. godine.

Zakon o priznavanju roda usvojen je 2004. godine u Velikoj Britaniji sa ciljem da sledi najbolju praksu usvojenu u drugim zemljama kao što su Irska, Danska i Norveška. Ovaj zakon je trenutno pod revizijom.

Prema tom zakonu, trans ljudima može zakonski da se prizna njihov rod.

Da bi dobile Sertifikat o priznavanju roda, trans osobe moraju da nabave medicinki izveštaj od lekara, da su starije od 18 godina i da su živele u svom odabranom rodu najmanje dve godine.

Priznavanje roda je kontroverzna tema u više zemalja. U maju ove godine transrodni ljudi u Mađarskoj izgubili su zakonsko priznanje, što znači da ne mogu više da menjaju rod i ime na zvaničnim dokumentima, kao što su lične karte i venčani listovi.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]