par — Do smanjenog libida može doći iz jednostavnih razloga koje svi iskusimo u nekom trenutku, kao što su stres, umor, promene u rutini svakodnevnog života

Upozorenje: Tekst sadrži teme za odrasle

Zorica* iz Beograda je prvi put osetila da nema želju za seksom posle porođaja.

Kao i mnogim ženama, umor joj je to stanje dodatno pogoršavao.

„Tad se fizički osećaš kao da ti je telo rasparano, pa sad delovi moraju da se ponovo spoje.

„Pritom, mentalno si vezana za dete i njegove potrebe i opuštenost osećaš u kontaktu sa njim, a napetost kada ste razdvojeni“, navodi 44-godišnjakinja, dodajući da je to bila samo faza.

Međutim, za nju je, kaže, pravi „ubica libida“ – život odraslih.

„Stalna trka, briga o svemu, povremena besparica, nesuglasice.

„Time je opterećen i partner, možda ne u istoj meri, ali u ojađenosti u koju se lako sklizne, teško mi je da to primetim“, navodi Zorica.

Tako se desi da prođe mesec ili dva bez seksa, a da na to ne obrati pažnju.

Smanjena seksualna želja, poznata kao gubitak libida, čest je problem.

Prema podacima Nacionalne zdravstvene službe Velike Britanije (NHS), problem pogađa do jednog od pet muškaraca i još veći broj žena u nekom trenutku njihovog života.

Nedostatak libida ne treba mešati s poteškoćama sa erekcijom, seksualnim učinkom ili zadovoljstvom, jer to je isključivo odsustvo seksualne želje.

Na gubitak libida utiče više faktora i ne znači uvek nešto ozbiljno.

Osim u specifičnim fazama života, poput trudnoće, porođaja ili dojenja, može se javiti u trenucima stresa u porodici ili na poslu.

„Kad mi fali vremena za mene i osećam da menadžerišem svakodnevni život, osećam da kada tražim vreme za intimu, to je još jedna odgovornost, a ne želim ni da seks tretiram kao sportsku aktivnost, koja mi takođe fali.

„Ume da prođe i par nedelja, a da ni ne primetim to“, dodaje Zorica.

Ukoliko prođe više od šest meseci, a da osećate da nešto ne funkcioniše u spavaćoj sobi, potrebno je potražiti stručnu pomoć, kaže seksolog Aleksandar Milošević.

„Ako šest meseci nema želje ili ima problema sa potencijom, onda će relativno lako moći da se ispravi problem i zato ne treba odugovlačiti“, kaže urolog.

Ipak, nije svaki neuspeh alarmantan, dodaje.

„Ne treba doći posle dva ili tri neuspeha, to je trenutno stanje, ali ako traje nekoliko meseci, obavezno se javite stručnjacima“, kaže Milošević koji zajedno sa timom lekara pomaže pojedincima i parovima koji se nađu pred ovakvim izazovima.

BBC Mundo je u saradnji sa stručnjacima napravio listu od četiri faktora.

1. Promene u rutini i fazama života

Jedan od najčešćih uzroka za gubitak i smanjenje želje za seksom su problemi u vezi.

Ako ste nesrećni sa partnerom ili vas muče neke druge brige, to se lako može odraziti na libido, navodi se na sajtu NHS-a.

Kao u Zoričinom slučaju, do smanjenog libida može doći iz jednostavnih razloga koje svi iskusimo u nekom trenutku, kao što su stres, umor, promene u rutini svakodnevnog života.

To su periodi kada druge aktivnosti oduzimaju vreme koje bi inače bilo posvećeno seksualnoj aktivnosti, kao što je briga o deci.

„Ovo ne mora da znači poremećaj.

„Uobičajeno je da tokom vremena u monogamnim vezama dođe do smanjenja spontane želje (bez obzira na seksualni kontakt), iako je želja kao odgovor na spoljašnje uzbuđenje i dalje prisutna“, kaže psihijatrica Katarina de Moraes, sekretarka Brazilskog udruženja seksualne medicine.

„Sve dok postoji seksualno zadovoljstvo, ovo smanjenje nije nužno patološko.“

Nekada pad libida dođe s godinama, mada to nije pravilo kod svih.

Ona ruši tabue o seksu u poznim godinama: „Vaši roditelji to rade, kao i deke i bake“

2. Psihijatrijski poremećaji

Psihijatrijski poremećaji kao što su depresija i anksioznost mogu značajno uticati na seksualnu želju.

„Pacijenti sa depresijom mogu da dožive smanjenu želju zbog hemijske neravnoteže u mozgu, među kojima i promene u hormonima serotonina i dopamina, koje se odnose na raspoloženje i osećaj nagrade i zadovoljstva“, objašnjava psihijatrica.

„U ovim slučajevima, lečenje stanja može poboljšati želju i, posledično, seksualnu funkciju.“

S druge strane, neke klase lekova koji se koriste za lečenje depresije i anksioznosti imaju neželjeni efekat smanjenja libida.

Međutim, postoje opcije i strategije lečenja – koje uvek treba da preporuči lekar – kako bi se smanjili ovi efekti, kao što su promena terapije ili smanjenje doze.

Stručnjaci upozoravaju da pacijenti ne bi trebalo da odustanu od lečenja depresije ako primete ovaj simptom, jer i nelečena depresija može da utiče i na seksualnu funkciju, a naglo ukidanje psihijatrijskih lekova nosi značajne rizike.

„Od suštinske je važnosti da pacijenti otvoreno saopšte lekarima svaku zabrinutost u vezi sa njihovom seksualnom funkcijom“, kaže psihijatrica.

Alkohol i droga mogu loše da utiču na seksualnu želju, navode britanski stručnjaci.

To je iskusio Vuk iz Beograda pre desetak godina.

I kasnije će mu se to dešavati sporadično, ali je svaki put shvatao šta je uzrok – uzimao je narkotike, najčešće heroin.

Iako se o tom aspektu bolesti zavisnosti retko govori, on je to video na ličnom primeru.

„Gubitak libida se javlja kod svih heroinskih zavisnika, pa i kod mene, jednostavno prestane da te zanima seks, ali potpuno“, kaže on za BBC.

Pošto nije imao problem sa erektilnom disfunkcijom, nije mogao ni da pribegne kupovini pilula poput vijagre ili kamagre, kako bi udovoljio tadašnjoj partnerki koja je bila nezadovoljna.

„Ako si u vezi, a partnerka ti nije heroinski zavisnik, to je problem i dolazi do svađa, jer kao svako normalno biće, ona želi odnose, a tebi nimalo nije do toga.

„U ovom slučaju, libido se vraća prestankom uzimanja supstance“, kaže Vuk, koji je, procenjuje se, među 20.000 heroinskih zavisnika u Srbiji.

„Jednom mi se desilo i zbog depresije odnosno zabrinutosti, kad je počela pandemija korona virusa, ali je posle nekoliko nedelja prošlo“, opisuje 47-godišnji Beograđanin.

Droga zavisnicima pruža drugu vrstu zadovoljstva, zato im ne treba seks, kaže urolog Milošević i dodaje da panika i strah kod većine loše utiču na seksualnost.

„Tad se luči adrenalin, kod muškarca sužava krvne sudove koji su bitni za erekciju, a kod žene krvne sudove vagine, i druga stvar – utiče na psihu.

„Najčešći uzrok erektilne disfunkcije kod muškarca je strah od neuspeha“, dodaje doktor.

Zašto ljudi lažu kada im je seks na umu

3. Hormonske promene

Ako pacijent nema psihijatrijske poremećaje ili rutinske promene koje opravdavaju smanjen libido, sledeći korak je ispitivanje hormonalnih promena.

Estrogeni kod žena i testosteron kod muškaraca glavni su regulatori libida i seksualne aktivnosti.

Estrogen je povezan sa zdravljem genitalnog tkiva, vaginalnim podmazivanjem i emocionalnim blagostanjem.

Testosteron je povezan sa proizvodnjom sperme, zdravljem genitalnih tkiva i seksualnom željom.

Utiče na mentalno raspoloženje, povećava interesovanje i motivaciju za seks.

Dijagnoza u ovim slučajevima može biti komplikovana, kaže endokrinolog Dijego Fonseka.

„Kod muškaraca, na primer, ne samo da procenjujemo da li je nivo testosterona nizak, već takođe ispitujemo medicinsku istoriju da vidimo da li iza hormonske promene možda stoje drugi uzroci.

„Za ove pacijente, pristup može, ali ne mora biti sa lekovima, može uključivati savete i smernice kako to da se reši“, dodaje doktor.

U trudnoći i posle porođaja, tokom dojenja ili usled gojaznosti, takođe može doći do promene nivoa hormona.

Ovaj ciklus je prošla 38-godišnja Ivana* iz Požarevca, kada se porodila pre sedam godina.

Kaže da je normalnu želju za seksom imala i pre, ali i tokom trudnoće.

„Čini mi se da sam tokom trudnoće bila osetljivija i nezasita u krevetu, međutim, situacija se drastično promenila posle porođaja“, objašnjava ona za BBC za srpskom.

U prvim mesecima po dolasku bebe, seksu nije pridavala nikakav značaj.

Bila je, priseća se, stalno neispavana, umorna, borila se sa bolovima u grudima, i jednostavno se nije osećala privlačnom, te je izbegavala odnose.

„Godinu dana posle porođaja uopšte nismo vodili ljubav.

„Suprug je pokušavao, nije da nije, ali meni nije bilo do toga“, ističe Ivana.

Problem su rešili razgovorom, i uz pomoć lekara – ginekologa i endokrinologa, koji je ustanovio da ima problem sa štitnom žlezdom.

„I malo po malo, uz odgovarajući terapiju, vežbanje, ali i razgovor s mužem, seksualna želja se vratila“, uz osmeh navodi ona.

Postporođajni gubitak libida je uobičajen i traje nekoliko meseci do godinu dana, kaže Aleksandar Milošević.

„To je normalno, tad se luče hormoni prolaktini koji smanjuje seksualnu želju, dok traje dojenje.

„Međutim, ako se prolaktin ne normalizuje posle nekog vremena, treba početi terapiju drugim hormonima i lekovima, ali vrlo pažljivo, uz nadzor lekara“.

4. Druge bolesti

Nije retkost i da neke druge bolesti direktno ili indirektno utiču na libido.

Neurološka oboljenja kao što su multipla skleroza, Parkinsonova bolest, povrede kičmene moždine ili bolesti perifernih živaca, takođe mogu uticati na funkciju nerava koji kontrolišu seksualni odgovor, što dovodi do poteškoća u postizanju ili održavanju erekcije, postizanja orgazma ili seksualnog uzbuđenja.

Dijabetes, izazivanjem hormonalnih promena, umora ili oštećenja nerava, takođe može da izazove smanjenje želje.

Ljudi sa srčanim problemima, kao što je srčana insuficijencija, mogu iskusiti hronični umor zbog smanjene sposobnosti srca da efikasno pumpa krv.

Ovaj stalni umor može smanjiti seksualnu želju.

Pored toga, i neki lekovi koji se koriste za lečenje srčanih bolesti mogu imati neželjene efekte koji utiču na seksualni interes.

Lečenje i razgovor

Lekari ističu da ne postoji jedinstveno ili magično rešenje za smanjenje libida.

Svaki slučaj je jedinstven i za lečenje se u obzir uzimaju osnovni uzroci i individualne potrebe pacijenta.

Uobičajeni savet koji stručnjaci daju parovima je da razgovaraju sa partnerom bez obzira na uzrok vašeg smanjenog libida.

„Neophodno je održavati otvoren i iskren dijalog o ovoj temi, uprkos tome što je to pitanje koje može da izazove nelagodnost.

„Razgovor o smanjenom libidu pomaže da se izbegnu nesporazumi i omogućava i jednima i drugima da razumeju situaciju i zajedno traže rešenja“, rekao je endokrinolog Dijego Fonseka za BBC Mundo.

Isti savet ima i beogradski lekar Aleksandar Milošević, razgovarati otvoreno o svemu i potražiti pomoć, ako problem potraje.

Kad mu dođu pacijenti, zbog svih navedenih faktora, prvo se ispituje da li postoji organski problem.

„Kod žena može da bude poremećaj hormona, ginekološki poremećaj, neka od bolesti vagine, koji stvaraju bol tokom odnosa i može da bude psihološki problem.

„Zato imamo tim ginekologa, psihologa, urologa, ali i kardiologa, da se isključe ostale bolesti koje mogu negativno da utiču na seksualnu želju, kao što su dijabetes ili vaskularne bolesti“, kaže Milošević.

Dok je za muškarca pronađena `čarobna pilula`, kao i injekcije ili operacije koje rešavaju erekciju, kod žena to ne postoji, napominje.

Aleksandar Milošević je urolog, a godinama se bavi i seksologijom

Nije isto kod muškaraca i kod žena

Iako se poslednjih godina sve više na naučnim skupovima govori o seksualnost, ova oblast i dalje nije dovoljno istražena, kaže Milošević.

Sklapanje slagalice otežava ta razlika između muške i ženske seksualnosti.

„Muškarca treba posmatrati kao pojačalo koje ima jedan prekidač on i off, a ženu kao pretpojačalo sa deset prekidača, mnogo je komplikovanija za lečenje, zato i nije pronađena čarobna pilula za žene, a za muškarca jeste“, dodaje Milošević.

U njegovu ordinaciju se češće javljaju muškarci, nego žene, jer žene mogu da budu zadovoljne prijatnim odnosom i maženjem.

Dok je muškarcu važan kvantitet – erekcija, veličina penisa i orgazam, kod žena je drugačije.

„Ona može da bude zadovoljna u seksu i bez postizanja orgazma, ali naravno da joj je potreban i dobro je da se desi“, kaže doktor Milošević.

„Kod žena je često važnija zanimljivost partnera, pamet, autoritet njegov, a na sedmom mestu od deset stavljaju njegov izgled i lepotu, mnogo je manji vizuelni efekat, nego taj intelektualni.

„Kod muškarca je vizuelno, zato on lepotu žene stavlja skoro na prvo mesto, muškarac je više nagonsko biće“, dodaje doktor.

Žene imaju manje potrebe za seksom, one ređe i masturbiraju, dodaje doktor.

„Žene masturbiraju u 65 odsto slučajeva, muškarci u 95 u određenom periodu života“.

Nedavno objavljeno istraživanje u Americi, u kom je učestvovalo 7.500 ljudi, pokazalo je slične rezultate – da nikad ne masturbira 23 odsto žena i 10 odsto muškaraca.

pilule — Dok je za muškarca pronađena `čarobna pilula`, kao i injekcije ili operacije koje rešavaju erekciju, kod žena to ne postoji, ocenjuju stručnjaci.

Nije stvar samo u nagonu, već i u kulturi i vaspitanju, napominje doktor.

„Od Srednjeg veka žena je osuđivana za amoralnost, spaljivane su na lomači slobodne žene, njoj je usađeno da je neslobodna i da mora da kontroliše osećanja.

„Naučila je da živi bez orgazma, bez tog zadovoljstva“, napominje lekar.

Tango za dvoje

Ipak, oba pola se suočavaju sa problemima u spavaćoj sobi.

Urolog kaže da oko 50 odsto muškaraca ima problem sa erekcijom, a 50 odsto žena ima problem sa doživljavanjem orgazma u toku seksualnog odnosa.

Sve to je posledica drugačijeg načina života, društvenih mreža i ogoljene pornografije, koja je donekle zamenila ljubav, bliskost i erotiku.

„Spoljni uticaj pornografije je takav da se ta vrsta komunikacija gubi, sve manje na ulici vidimo da se ljudi drže za ruke ili su zagrljeni, što je nekad bilo normalno“, kaže seksolog.

Slobodna žena u seksu na Balkanu će lako dobiti epitet „kurve“, zato je važno da ona nađe pravog partnera sa kojim će moći da ostvari puni potencijal.

„Seksualnost je kao tango, igra za dvoje, ne može samo jedan da bude zadovoljan.

„Muškarac mora da misli o ženi, da je otvara i polako priprema za slobodu, a žensko biće je mnogo sposobnije za seksualnost“, zaključuje doktor.

*Imena su promenjena zbog zaštite privatnosti