Decenijama unazad, predstavnici svake vlasti u Srbiji govore o tome kako sve više mladih odlazi sa sela, da su gradovi sve puniji, a ruralne sredine prepuštene zaboravu i propadanju.

Godine prolaze, a trend napuštanja sela se nastavlja, bez obzira što nadležni povremeno pokušavaju određenim akcijama da utiču da se to spreči.

Poslednji u nizu takvih poteza je odluka Ministarstva za brigu o selu koje je 28. juna raspisalo javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu kuće na ruralnom području.

Užurbanost grada sada može da zameni seoska idila, a država za to na raspolaganje stavlja 1.200.000 dinara, odnosno nešto više od 10.000 evra.

Nenad Antić iz Pirota namerava da se prijavi za kupovinu kuće u Velikom Suvodolu, odakle će da započne privatni biznis.

„Meni i mojoj porodici život na selu bi bio bolji nego u gradu.

„Žena, dete i ja sada stanujemo kod mojih roditelja u 54 kvadrata. Tesno nam je“, kaže Antić za BBC na srpskom.

Projekat je osmišljen sa ciljem da „svi mladi, hrabri i odlučni ljudi koji imaju ideje i žele da se bave poljoprivedom ili različitim oblikom biznisa, potraže budućnost u selima“, navodi ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.

„Hoćemo da mladi ljudi koji žive na selu, tamo i ostanu.

„Hoćemo da neki drugi mladi, ili malo stariji koji su ta sela napustili, krenu da se vraćaju u zavičaj“, kaže Krkobabić.

Iz republičkog budžeta je za ovu svrhu izdvojeno 500 miliona dinara, ali je potrebno ispuniti sve uslove.

Od 4.700 sela u Srbiji 1.200 je pusto, dok u 150.000 kuća niko ne živi, izjavio je pre nekoliko godina ministar Milan Krkobavić za RTS.

Nekoliko dana posle otvaranja konkursa, Krkobabić je rekao da „otkup seoskih kuća uzima maha“ i da se „uključuje i dijaspora“.

„Naši ljudi u rasejanju su izrazili spremnost da formiraju fondacije i učestvuju u otkupu praznih seoskih kuća u Srbiji, sa namerom da ih koriste lično ali i sa spremnošću da ih ustupe našim mladim ljudima koji bi želeli da se u njima trajno nastane“, rekao je on.

Ko može da se prijavi za dodelu bespovratnih sredstava?

Ova mogućnost namenjena je svim parovima koji su bračnoj ili vanbračnoj zajednici, samohranim roditeljima i mladim poljoprivrednicima – mlađim od 45 godina.

Osim toga što moraju biti državljani Srbije, sa prebivalištem bilo gde na teritoriji zemlje, neophodno je da ispunjavaju jedan od četiri dodatna uslova:

iznajmljuju stambeni prostor na selu ili u gradu;
imaju diplomu iz oblasti medicine, farmacije, poljoprivrede, veterine, odnosno da su prosvetni radnici ili zanatlije;
bave se poslom koji mogu da rade i od kuće na selu.

Tako i Nenad Antić, koji trenutno radi u Pirotu u Mlekarskoj školi u proizvodnji sireva, sanja da uskoro pokrene proizvodnju pirotskog kačkavalja.

„To je nezgodno uraditi iz grada, na selu mogu da otkupim mleko direktno od proizvođača.

„U početku bih malo radio na poslu koji imam u gradu, a malo u selu – dok proizvodnja ne stane na noge toliko da mogu da prehranim porodicu“, kaže on.

Navodi da je i ranije hteo da se preseli na selo.

„Kad sam video konkurs, prepoznao sam mogućnost da to uradim ranije nego što sam zamišljao“, navodi.

Kaže da kuća koju želi da kupi ispunjava sve uslove i da lepo sarađuje sa vlasnikom.

Koji su uslovi za konkurisanje?

Budući vlasnici ne smeju da poseduju imovinu u Srbiji, osim u slučaju poljoprivrednog zemljišta – niti da su takvo zemljište otuđili ili poklonili u prethodnih pet godina.

Takođe, podnosioci prijave za konkurs ne mogu da budu u krvnom ili tazbinskom srodstvu sa vlasnikom kuće koju žele da kupe.

U momentu podnošenja prijave, ne smeju biti u postupku odobravanja bilo kakvih sredstava (bespovratnih, subvencija ili kredita) za kupovinu nepokretnosti, niti je dozvoljeno da imaju neizmirene obaveze po osnovu poreza i doprinosa.

U slučaju da se parovi prijavljuju na konkurs, oba partnera moraju da ispunjavaju sve uslove.

Koje sve zahteve seoska kuća mora da ispuni?

Kao što joj ime kaže, ne sme da pripada teritoriji gradskih i prigradskih naselja, a bespovratna sredstva služe isključivo za kupovinu kuće.

Novac iz budžeta nije namenjen za opremanje sadašnjeg seoskog doma, porez na prenos apsolutnih prava prilikom kupoprodaje kuće, porez na imovinu, troškove prikupljanja dokumentacije za prijavljivanje na konkurs, kao i za građevinske radove za adaptaciju seoske kuće.

Stambeni objekat mora da ispunjava osnovne uslove za život i stanovanje – ima kanalizaciju ili septičku jamu, vodu, struju i da do nje postoji put.

Takođe, u selu mora da postoji „bar jedan od objekata javne službe ili usluga, zdravstvena ambulanta, pošta, škola, autobuska ili železnička stanica, ili da neki od navedenih objekata postoji u susednim selima“.

Osim toga, kuća mora da se vodi na ime prodavca, da je izgrađena uz dozvolu, nije predmet sudskog spora, a da njena vrednost ne prelazi trenutnu cenu na tržištu nekretnina.

Ipak, svi koji razmišljaju da izaberu seoski način života uz pomoć ovog konkursa – tog izbora moraju da se drže narednih deset godina.

Za to vreme ne smeju prodati nepokretnost, ali ni menjati mesto prebivališta.

U suprotnom će morati da vrate dobijeni iznos.

Kako teče prijava?

Zainteresovani kupci i jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi „željena kuća“ zajedno elektronski popunjavaju obrazac prijave, koji se nalazi na sajtu Ministarstva za brigu o selu.

Prijava, uz traženu dokumentaciju, šalje se preporučenom pošiljkom ili se lično nosi na adresu Bulevar Mihajla Pupina 2a, 11 070, Novi Beograd.

Na koverti je neophodno napisati „Prijava na konkurs – sredstva za dodelu bespovratne pomoći za kupovinu seoske kuće sa okućnicom – NE OTVARATI“, uz ime i prezime, i adresu pošiljaoca.

Prijave se šalju najkasnije do 1. novembra 2021. godine, odnosno dok se ne utroše sredstva, a odluke će donositi Komisija za ocenu i kontrolu realizacije projekta.

Šta je sve potrebno pripremiti od dokumentacije?

I ovaj konkurs karakteriše obimna dokumentacija – izvodi, dokazi, izjave i potvrde.

Uz prijavu je neophodno priložiti:

dokaz o državljanstvu podnosica prijave;
izvod iz matične knjige rođenih;
fotokopiju lične karte;
poljoprivrednici moraju da podnesu izjavu da žive na selu i bave se poljoprivredom;
supružnici dokaz o bračnoj/vanbračnoj zajedinici;
samohrani roditelji izvod iz matične knjige umrlih za preminulog roditelja ili pravosnažnu sudsku odluku o lišenju roditeljskog prava, odnosno poslovne sposobnosti drugog roditelja;
potvrdu Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) o neposedovanju nepokretnosti;
izvod iz lista nepokretnosti RGZ za nepokretnost za čiju kupovinu se konkuriše;
potvrdu da su podnosioci izmirili sve dospele poreze i doprinose koju izdaje Poreska uprava;
iz Poreske uprave je, takođe, potrebno dobiti i potvrdu o tome da nije bilo prenosa vlasništva ili suvlasništva na ime podnosioca zahteva u prethodnih pet godina;
izjavu podnosioca prijave da ne poseduju imovinu, kao i da istu nisu otuđili u prethodnih pet godina
izjavu potencijalnog vlasnika kuće, odnosno, prodavca, da prihvata uslove konkursa i da je saglasan sa cenom;
izjavu da kupac i prodavac nisu u krvnom ili tazbinskom srodstvu;
izjavu da podnosioci prijave nisu u postupku odobravanja drugih sredstava za kupovinu nepokretnosti (bespovratnih sredstava/subvencija/kredita);
mladi poljoprivrednici uverenje o slobodnom bračnom stanju.

Ko se sve oprobao u sličnim inicijativama?

Ministar Krkobabić izjavio je prilikom najavljivanja ovog konkursa u aprilu, da je od 4.700 sela u Srbiji, 1.200 već prazno.

Slični primeri pokušaja da se ožive mesta iz kojih se – mahom mladi – stanovnici masovno iseljavaju, bilo u veće gradove ili druge države zabeleženi su u regionu, ali i u inostranstvu.

Tako su i dve opštine u Hrvatskoj, Legrad i Magadenovac, odlučile da se bore protiv odlaska mladih.

Legrad, gradić na severu Hrvatske, ponudio je u junu napuštene kuće u zamenu za jednu kunu, odnosno 15 dinara.

Od 19 praznik kuća i napuštenih gradilišta, prodato je 17 nekretnina, a iz opštine su najavili da će platiti 25.000 kuna (oko 3.300 evra) za sve neophodne radove.

Takođe, onima koji žele da kupe kuće u kojima već neko živi, opština će pomoći sa 20 odsto kupoprodajne cene.

Ipak, sve ove povlastice dolaze uz uslov da kupci moraju ostati u Legradu narednih 15 godina.

Nešto stariji primer iz 2018. godine jeste kada su čelnici Slavonske opštine Magadenovac došli na ideju da mladim porodicama poklone 30.000 kuna (malo više od 4.000 evra po tadašnjem kursu) za kupovinu napuštene kuće na njihovoj teritoriji.

A nudili su i pomoć kod pravno-imovinskih pitanja.

Ni veće države poput Italije, Francuske i Japana nisu imune na problem odlaska mladih iz ruralnih ili manje naseljenih predela.

Italija već više od deceniju uspešno nudi kuće u ruralnim krajevima po ceni od jednog evra.

Jedino što vi morate da uradite, jeste da ih renovirate.

Čak su se i lokalne vlasti u švajcarskom selu u provinciji Tićino, blizu granice sa Italijom, odlučile na prodaju kuća po ceni od jednog franka pre dve godine, 2019.

Umesto prodaje napuštenih kuća, u francuskom selu Šan di Bul se 2015. godine prodavalo zemljište po ceni od jednog evra po kvadratnom metru, a za prve četiri parcele se javilo preko 300 zainteresovanih.

Najnoviji primer jeste iz maja ove godine, kada su japanske vlasti objavile da u državi postoji više od osam miliona praznih kuća, a neke od njih će biti dostupne i za nešto manje od 500 američkih dolara.

Pogledajte video poslednjoj stanovnici hercegovačkog zaseoka