„Može li se budućnost izmeniti, doktore Seldone?“, upita član Komisije za bezbednost u skarletno-zlatnoj odori.
„Da“, odgovori Hari Seldon.
„Lako?“
„Ne. Vrlo teško“.
Publika na suđenju je bila malobrojna, isključivo probrana među baronima Galaktičkog carstva.
Štampa i javnost bili su isključeni, a neizvesno je bilo da li je iole značajniji broj ljudi napolju uopšte znao da se Seldonu sudi.
A sude mu za izdaju.
- Čovek koji je izmišljao fantastične svetove i savetovao političare – Herbert Džordž Vels
- Šta se krije ispod peska „Dine“ – priča koja je promenila svet
- Artur Klark: Književna dela koja su predvidela svemirska putovanja
Seldon smatra da će se kroz tri veka moćno carstvo, koje dostiže i do najudaljenijih delova vasione, potpuno urušiti, nakon čega će nastupiti 30.000 godina tame.
I taj pad, ističe, nije moguće sprečiti jer „oluja već huji kroz granje carstva“, a stablo je trulo, iako spolja izgleda zdravo.
„Ali moguće je svesti trajanje anarhije na jedan jedini milenijum, ukoliko se mojoj grupi sada dozvoli da dela“, kaže Seldon.
To namerava da postigne formiranjem Zadužbine, čiji će cilj biti stvaranje Enciklopedije galaktike, u kojoj će biti sačuvano celokupno znanje ljudske rase.
Tako je i bilo – Zadužbina je formirana.
Međutim, vekovi će prolaziti, Zadužbina će se menjati, a sa njom ljudi, oblici društvenog uređenja i sama vasiona – sve to priču Isaka Asimova čini jednom od najboljih i najuticajnijih dela u istoriji naučne fantastike.
„U vreme kada je objavljena bila je nešto sasvim drugačije“, kaže Vladimir Todorović, autor dugogodišnje SF radio emisije „Pogled iz svemirskog broda“.
Zadužbina sada prvi put stiže i na male ekrane, zbog čega su mnogi veoma uzbuđeni – snimljeno je deset epizoda, a prve dve objavljene su pred vikend.
Ukoliko serija bude uticala na društvo koliko i knjige… Svašta bi moglo da bude.
Šta li bi psihoistorija rekla o tome?
Zašto treba čitati Zadužbinu?
Jedan od razloga je zato što je potpuno promenila naučnu fantastiku.
Naučna fantastika je bila veoma popularna tokom tridesetih i četrdesetih, ali su sve priče mahom bile slične – i sve su zaboravljene.
„Ženu otimaju vanzemaljci, muškarac je spasava i slično“, kaže Todorović uz osmeh.
„Onda se pojavila Zadužbina sa velikom pričom o kraju galaktičkog carstva, idejom da se napravi novo i spreči 30.000 godina propadanja, pa nastanak psihoistorije…“
Šta je uopšte psihoistorija?
Nauka koja sjedinjuje matematiku i sociologiju, a na osnovu koje Hari Seldon – jedan od glavnih likova Zadužbine – predviđa izdisaj moćnog carstva.
To znači da Seldon uz pomoć proračuna, statistike i psihologije mase može sa velikom verovatnoćom da predvidi budućnost.
„Koncept da se društveni procesi, poput prirodnih zakona, mogu posmatrati kroz formule, potpuno me je oduševio kad sam prvi put čitao“, kaže Borislav Pantić, urednik izdavačke kuće Čarobna knjiga.
„U fantastici se za takve stvari često koriste nekakva proročanstva ili iracionalne stvari, a ovde je to na naučnoj osnovi“ dodaje.
Pantić navodi da je Zadužbinu prvi put čitao početkom srednje škole i da je mnogo uticala na njegov ukus“.
„Do danas mi je originalna trilogija – uz Orvelovu 1984 – zaista najdraže naučnofantastično delo“, kaže.
- O zmajevima i ljudima: Pet serijala epske fantastike koje ne smete propustiti
- „Kraljica zločina“: Misterija stogodišnje popularnosti priča Agate Kristi
- O „ocu epske fantastike“: Zašto su Tolkinove priče i dalje tako popularne širom sveta
Radmilo Anđelković, pisac naučne fantastike, Zadužbinu je čitao čim je izašla.
„Ja sam prilično matora osoba – imam 79 punih godina“, navodi uz osmeh.
Za Asimova kaže da je „hroničar društvenih sistema“.
„U okviru Zadužbine imate i republiku i kraljevinu i sve druge, a pisao je zapravo o cikličnom kretanju takvih sistema“, navodi.
„Kao da kaže ‘variraćemo društvene sisteme, jer nijedan ne valja i moraju prirodno da se smenjuju'“.
Dakle, u Zadužbini nema bitaka u svemiru i drugih elemenata spejs opera – samo politika i ekonomija, koje su često mnogo razornije od ratova.
Priča o Zadužbini prostire se na više stotina godina, tokom kojih njeno mlado društvo upoznaje razne stvari.
Vreme neumitno teče, a neki likovi postaju samo mitovi iz prošlosti.
„I u drugim delima iz tog doba se dešavalo da se zaviruje duboko u budućnost, ali niko nije ubedljiv u tome kao Asimov“, kaže Todorović.
Često se, na primer, postavlja pitanje individualizma i slobode.
„S jedne strane koliko neko – kao greška u sistemu ili prirodi – može da, bez obzira na to koliko planirate stvari, dovede do toga da stvari krenu drugačije“, kaže Pantić.
Što je nimalo nije lako, naročito ako je psihoistorija sve predvidela do tančina…
Mnogi su pokušali da nešto promene i nisu uspeli.
A tu je i pitanje evolucije društva.
„Kroz kakve sve faze prolazi, da li se nešto može uraditi po tom pitanju, na koji način, koliko su to brzi i ili spori procesi…
„Veoma je veliki vremenski okvir, dosta bliži realnosti nego u holivudskim filmovima, gde se priroda društva menja očas posla, a loša tendencija se brzo preokrene“, navodi Todorović.
- Vilijem Šekspir, „čarobnjak u razumevanju ljudske duše“ i pet vekova kasnije
- Zašto je Čehov, posle Šekspira, najizvođeniji autor
- Mihail Bulgakov – genijalnost utekla iz kandži morfijuma
Istorija
Isaka Asimova, uz Artura Klarka, mnogi smatraju najvećim piscem naučne fantastike.
Rođen je 2. januara 1920. u Rusiji, a već sa tri godine se sa porodicom preselio u SAD.
Najpoznatiji je po serijalu knjiga o Zadužbini, ali i po ciklusu knjiga o carstvu i ciklusu o robotima, kada je objavio čuvene Zakone robotike.
- 0) Robot ne sme naškoditi čovečanstvu, niti svojom pasivnošću dozvoliti da se naškodi čovečanstvu
- 1) Robot ne sme naškoditi čoveku, niti svojom pasivnošću dozvoliti da se naškodi čoveku, osim kada je to u suprotnosti s nultim zakonom
- 2) Robot mora slušati ljudske naredbe, osim ako su one u suprotnosti sa nultim ili prvim zakonom
- 3) Robot treba štititi svoj integritet, osim kada je to u suprotnosti sa nultim, prvim ili drugim zakonom
Zadužbinu je od 1942. do 1950. godine objavio kao osam kratkih priča.
Sredinom pedesetih od tih priča nastale su prve tri knjige – Zadužbina, Fondacija i carstvo, Druga zadužbina.
Kasnije je objavio još dve – Na rubu Zadužbine i Zadužbina i Zemlja, kao i dva prednastavka Preludijum za Zadužbinu i U susret Zadužbini.
Kako kaže, ideju je dobio na osnovu knjige Opadanje i propast Rimskog carstva, Edvarda Gibona.
Vladimir Todorović ističe da je Zadužbina u tom trenutku bila „veliko unapređenje ideje i pisanja“, ali da se u poslednjih 70 godina mnogo toga promenilo u svetu fantastike i književnosti.
„Likovi su prilično dvodimenzionalni i ima detalja koji su odraz tog vremena – otprilike svi puše, a ženski likovi, na primer, nisu dovoljno izgrađeni.“
Anđelković objašnjava da postoji nekoliko faza naučne fantastike.
„U prvoj fazi pisali su je uglavnom inženjeri, hemičari, arhitekte i slična bagra, kojoj i sam pripadam, a koja se zasniva na tehničkom rešenju nekog problema.
„Ona se šezdesetih završava sa Asimovim, Klarkom i (Frenkom) Herbertom, kada je književna premisa bila da pričamo priču, a ne da obrazlažemo tehničko rešenje“.
Kako kaže, to već postoji kod Ursule le Gvin i drugih koji su se „više zanimali za priču i likove“.
- Džon le Kare – špijun među piscima, pisac među špijunima
- Selindžerov Lovac u žitu je „biblija tinejdžerskog bunta“
- Hugo Prat – otac Korta Maltezea koji je složeno činio jednostavnim
O psihoistoriji i istoriji
Isak Asimov, intervju iz 1987. godine
Želeo sam da u suštini razmotrim nauku o psihoistoriji, nešto što sam sam izmislio.
To je u izvesnom smislu borba između slobodne volje i determinizma.
S druge strane, želeo sam da napravim priču po analogiji na „Opadanje i propast Rimskog carstva„, ali u mnogo većim razmerama galaksije.
Društveni sistem je, dakle, veoma sličan rimskom imperijalnom sistemu, ali to je bio samo moj kostur.
U vreme kada sam započeo ove priče na fakultetu smo radili fizičku hemiju i znao sam da zbog toga što se pojedini molekuli gasa kreću prilično neredovito i nasumično, niko ne može predvideti pravac kretanja jednog molekula u bilo koje određeno vreme.
Nasumičnost njihovog kretanja funkcioniše do tačke u kojoj možete vrlo precizno predvideti ukupno ponašanje gasa, koristeći zakone o gasu.
Znao sam da ako smanjite jačinu zvuka, pritisak raste; ako povisite temperaturu, pritisak raste, a volumen se širi.
Znamo ove stvari iako ne znamo kako se pojedinačni molekuli ponašaju.
Činilo mi se da bi, ako bismo imali galaktičko carstvo, bilo toliko ljudi da biste možda mogli precizno predvideti kako će se društva ponašati, iako ne možete predvideti kako pojedinci sačinjavaju ta društva bi se ponašala.
Dakle, na pozadini velikog Rimskog carstva, izumeo sam nauku o psihoistoriji.
U čitavoj trilogiji, dakle, postoje suprotne sile individualne želje i ta mrtva ruka društvene neizbežnosti.
Pogledajte i video o buktjuterima i bukstagramerima u Srbiji
Serija
Iako Zadužbinu mnogi smatraju jednom od najboljih knjiga naučne fantastike u istoriji, niko se do sada nije usudio da je sa papira prebaci na bioskopsko platno ili male ekrane.
Šta je problem? Pa u priči koja traje nekoliko vekova, a u kojoj ima mnogo priče i zapleta, a malo akcije.
A bilo je pokušaja.
Producentska kuća Nju lajn sinema (New Line Cinema) kupila je 1998. godine prava za 1,5 miliona dolara, ali je od toga odustala.
Kako se navodi, na to je delom uticalo i to što su pristali da rade na trilogiji Gospodar prstenova.
O snimanju Zadužbine se pričalo i tokom 2008. i 2009. godine, ali je i to propalo, da bi 2014. potom HBO kupio prava.
Na kraju je EplTV+ naručio deset epizoda, od kojih su prve dve objavljene ove nedelje.
„Baš me zanima kakva će biti serija, koliko su tu dodali, koliko su oduzeli od knjige… Biće interesantno to videti“, kaže Todorović.
A sve to nimalo nije bilo lako.
Dejvid Gojer, scenarista i režiser, radio je sa Džejmsom Kameronom na filmu Terminator: Mračna sudbina kada je čuo da su prava na Zadužbinu postala dostupna.
„Sećam se da me je Kameron samo pogledao i rekao: ‘Taj je težak'“, izjavio je Gojer za BBC kulturu.
A ako vam Džejms Kameron, autor Titanika, Avatara i Terminatora, kaže da je projekat težak, onda se zapitate malo.
Međutim, Gojer je Eplu seriju predstavio kao „hiljadugodišnju šahovsku partiju između Harija Seldona i Carstva, a u kojoj su svi likovi kao pijuni“.
Gojer se nada da će priča ukupno imati više od 80 epizoda, tokom kojih će, kako kaže, značajno promeniti izvorni materijal.
„Znam krajnju tačku, znam prema čemu pišemo. Znam sudbinu svih likova“, kaže Gojer.
„U prvoj sezoni postavljamo neke teme priča na koje ćemo, nadamo se, odgovoriti u narednim sezonama – nadam se da ćemo tamo stići“, dodaje.
Šta dalje?
Vreme prolazi, a Zadužbina i dalje ima veliki uticaj širom sveta.
Na primer, kao parodija na Enciklopediju galaktiku nastao je čuveni „Autostoperski vodič kroz galaksiju“ Daglasa Adamsa.
U knjizi se i pominje Enciklopedija, uz komentar da je prilično dosadnjikava i da se u vasionu uvek proda u manje primeraka od Vodiča.
Ijan Galager, pevač Dip Prpla (Deep Purple), izjavio je da je pesma The Mule zasnovana na liku iz Zadužbine.
„Morao si da čitaš Asimova tokom šezdesetih“, izjavio je.
Zadužbinu pominje i Pol Krugman, osvajač Nobelove nagrade iz ekonomije 2008. godine, navodeći da je upravo zbog Zadužbine počeo da se bavi ekonomijom.
Ona je, navodi, nešto najbliže psihoistoriji.
A veliki fan serijala je i Elon Mask, koji je primerak Zadužbine stavio u Tesla automobil boje višnje koji je 2018. lansirao u svemir.
- Jukio Mišima: Neobična priča o ozloglašenom japanskom književniku
- Zašto je Horhe Luis Borhes važan 35 godina nakon smrti
- Kako izgleda Frankenštajnovo čudovište 21. veka
Za to vreme naučna fantastika je prešla dug put i poslednjih godina sve više ulazi u mejnstrim, ali i dalje mnogi odbijaju da zađu u njen svet.
Todorović kaže da postoje dve vrste knjiga – jedne sa izvanrednim stilom, dubokomislene i one koje se baziraju na velikim idejama.
„Asimov nije veliki stilista, piše ko svi pisci naučne fantastike tog vremena, ali preporučio bih Zadužbinu ljudima zato što se bazira na velikoj ideji“, navodi.
Radmilo Anđelković kaže da „uvek postoji problem sa tim ko voli i ko ne voli naučnu fantastiku“.
„Znate, naučna fantastika je prilično agresivna, mnogo je lakše voleti neke druge stari“, ističe.
„Ona vas maltretira, trpa vam u glavu nešto u njoj najčešće nemate“.
A važno je da glava bude puna znanja…
Možda baš to jednog dana postane deo neke Enciklopedije galaktike.
Pogledajte i video o ličnoj biblioteci Zorana Đinđića
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
