Meda, dugodlaki pas bele boje i sivih ušiju i njuške, živi na ulicama beogradskog naselja Banovo Brdo.

Možda su ga vlasnici napustili i ostavili, a možda ih nikad nije ni imao.

Meda nije jedina životinja koja sve vremenske prilike dočekuje na ulici.

Sa ekstremno niskim ili visokim temperaturama, životinje imaju isti problem kao i ljudi, kaže veterinar Siniša Gatarić.

Ipak, dodaje da im je tokom leta teže, jer je jedini način da se one rashlade uz pomoć disanja, pošto se njihova tela ne znoje.

O Medi brine Vera Jokić, studentkinja iz Beograda, koja hrani i ostavlja vodu napuštenim ljubimcima.

„Iako su psi i mačke koji žive na ulici naviknuti na ljude, vrlo su obazrivi i pametni i ne veruju baš svima.

„Čeznu za tim da im neko posveti pažnju, a opstanak im zavisi od vremenskih uslova i nečije dobre volje“, kaže.

Mnogi gradovi u Srbiji i dalje nemaju održivo rešenje za sve veći broj napuštenih životinja, pre svega pasa.

Njihova dobrobit stoga često zavisi od ljudi koji o njima brinu na ulici.

Leto i visoke temeperature

Slika umornog psa koji je traži spas od gradske vreline u žardinjeri napunjenoj vodom dugo je kružila društvenim mrežama.

U letnjim mesecima, zbog visokih temeratura i betona, životinje su posebno ugrožene, objašnjava Gatarić.

„Zato je bitno je da budu u hladu i imaju dosta pitke vode, a postoje udruženja za brigu o napuštenim životinjama koja o ovome brinu na lokalnom nivou“, kaže.

I užareni gradski beton može biti problematičan.

„Sve ono što je vruće za naš dlan, vruće je i za šape pasa i mačaka, zato se oni lakše kreću po travi.

„Ovo se ne može rešiti na individualnom nivou, jer se prosipanjem manje vode po vrelom betonu ne može mnogo postići“, dodaje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

‘Bolje ne ostavljati hranu, nego ostavljati lako kvarljive namirnice’

U plastičnim činijama na betonu ispred zgrada u kojima se ostavlja hrana za napuštene životinje, ima različitih namirnica – od granula do ostataka od ručka.

Iako je hranjenje životinja motivisano dobrom namerom, treba paziti na to šta koja životinja jede, objašnjava Sandra Nikolić iz udruženja za zaštitu, odgoj i proučavanje životinja „ZOO Planet“ u Nišu.

„Nekad izgleda da je gladnim životinjama svaka hrana dobro došla, ali to ne znači da će je lako svariti.

„Ljudi zaboravljaju da su mačke i psi pre svega mesojedi“, dodaje.

Životinje imaju prirodno urođen instinkt za prepoznavanje neadekvatne hrane, pa je često neće ni uzeti, ali začinjena i tečna hrana može imati loše posledice poput dijareje, povraćanja ili trovanja.

Veterinar Zoran Lončar, upozorava da je često trovanje mikrotoksinima, produktima plesni, koji nastaju kvarenjem hrane na visokim temperaturama.

„Zato su najbolje granule i lagana hrana, kaže on.

„Kada se hrani grupa pasa, zbog vlastite bezbednosti, hranu treba ostaviti kada nisu tu, na mestima na kojima se okupljaju“, kaže on.

Skloništa tokom hladnih zima

Za one životinje koje nemaju vlasnike i topli dom, i niske temperature mogu biti problem.

Voda se tada ledi, pa često ostaju žedne, a gradski beton postaje prehladan za njih.

„One tada lutaju gradom, u potrazi za toplim staništem, pa sam na jednoj fotografiji na Instagramu videla Medu kako se vozi u gradskom prevozu“, kaže Vera Jokić.

U dogovoru sa komšijama, vrate od zgrada ostavljaju otvorena, da bi psi i mačke mogli da uđu da se ugreju.

Životinjama se može pomoći izgradnjom skloništa koja bi ih štitila od sunca i hladnoće, objašnjava Zoran Lončar.

Dodaje da to ne mora biti komplikovano.

„To mogu biti i kućice od kartona u kojima se nalaze jastuk i ćebe.

„U zimskom periodu bitno je samo da imaju male ulaze koji se nalaze suprotno od pravca duvanja vetra“, kaže on.

Životinje lakše podnose niske, nego visoke temperature.

Postoji prirodan ciklus zamene krzna koje tada postane gušće, a često pronađu i stanište koje im očuva temperaturu, dodaje veterinar Gatarić.

Šta ako je životinja otrovana ili povređena?

Lako je prepoznati životinju koja se ne oseća dobro – apatična je, dezorijentisana, teško diše i hoda, objašnjava Gatarić.

Dodaje da je često u pitanju trovanje, pa je jedin način da joj se pomogne je da se brzo dovede do veterinarske ambulante.

I kada se radi o povredama, treba reagovati što pre.

„Najbitnije je pozvati hitnu stručnu pomoć za životinje.

„Ipak, ako to nije moguće, važno je da joj što jednostavnije pomognemo tako što ćemo je preneti na ravnu površinu koja treba da simulira nosila, bez puno pomeranja delova tela“, ukazuje veterinar Lončar.

Tada treba biti pažljiv, jer životinje „umeju budu agresivne u ovakvim momentima“.

Kako pomoći pticama u gradu?

Na gradskim ulicama i u parkovima, uz pse i mačke su i ptice, ježevi, kornjače i gušteri.

Pticama i slepim miševima se može pomoći pravljenjem skloništa i hranilica, gde bi mogli da se gnezde.

Grabljivice poput vrana i gavrana same love miševe, dok se vrapci i golubovi mogu hraniti semenkama prosa, pšenice ili hranom iz radnji za kućne ljubimce, objašnjava Sandra Nikolić iz udruženja „ZOO Planet“ u Nišu.

I ostavljanje opalog lišća na zemlji ili na gomili može biti korisno, jer je dom za insekte, važan izvor hrane za ptice i male životinje.

Kako prepoznati zimski san kod ježeva?

Ukočenih nožica dok leže na leđima, ježevi mogu izgledati kao da su uginuli, dok su zapravo samo u hibernaciji, objašnjava Nikolić.

Ježevi tada zapravo ne spavaju, već snižavaju telesnu temperaturu da odgovara okolini i ulaze u stanje ukočenosti.

Zatim kopaju jamu i ukopavaju se da bi prezimili zimu, ali postoje oni koji ne stignu to da urade pre nego što im se temperatura tela spusti, pa ostanu na tlu, kaže Nikolić.

„Bitno je da znamo da ove životinje nisu mrtve, da ih donesemo kući i stavimo u kutiju sa suvim lišćem da bi se ugrejale.

„Oni će se tada probuditi, a mi ih možemo vratiti u prirodu, gde će se životinja prilagoditi“, kaže ona.

Pogledajte i ovaj video: