Severna i Južna Koreja: Zašto rastu napetosti između Seula i Pjongjanga

Severna Koreja je optužila Južnu Koreju da šalje dronove u njenu prestonicu, podigavši napetosti koje tinjaju mesecima.

Dronovi su navodno izbacivali letke sa propagandnim materijalom nad Pjongjangom u, kako je Severna Koreja to opisala, provokaciji koja bi mogla da dovede do „oružanog sukoba, pa čak i rata“.

Posle iznošenja ovih optužbi protiv Južne Koreje 11. oktobra, Pjongjang je saopštio da je naredio graničnim snagama da budu spremne da otvore vatru.

Južna Koreja je spremna da odgovori, upozorivši da će se „uništiti severnokorejski režim“ ako bezbednost njenih stanovnika bude bila ugrožena,

U utorak, 15. oktobra, Severna Koreja je digla u vazduh delove dva puta koji se spajaju sa Južnom Korejom, ostvarivši pređašnju pretnju.

Ove čarke najskorije su u nizu razmena dve Koreje, koje su izazvale porast napetosti do najviše tačke godinama unazad otkako je lider Severne Koreje Kim Džong Un objavio u januaru da je Južna Koreja neprijatelj broj jedan njegovog režima.

Državni mediji u Pjongjangu izvestili su 17. oktobra da Ustav Severne Koreje sada definiše južnog suseda kao „neprijateljsku državu“.

List Rodong Sinmun objavio je promenu kao „neizbežnu i legitimnu meru“.

• Ljudski izmet i stara odeća u balonima koje je Severna Koreja poslala na Jug
• Nastavljen ‘prljavi’, ali i bučni sukob Južne i Severne Koreje
• Komšijsko špijuniranje: Severna Koreja provalila u mejlove saradnika predsednika Južne Koreje

Šta se dešava?

Ministarstvo spoljnih poslova Severne Koreje je 11. oktobra optužilo Južnu Koreju da je tokom dve nedelje, po noći, slala dronove u Pjongjang.

U lecima koje su bacali dronovi bile su „zapaljive glasine i gluposti“, dodali su.

Kimova uticajna sestra Kim Jo Džong upozorila je Seul na „stravične posledice“ ako bude ponovo došlo do navodnih preleta bespilotnih letelica.

Ona je kasnije rekla da postoje „jasni dokazi“ da iza ovih navodnih provokacija stoje „vojni gangsteri“ iz Južne Koreje.

Severna Koreja je objavila zamućene slike za koje tvrdi da su dronovi koji lete na nebu, baš kao i slike sa lecima, ali nema načina da se nezavisno potvrde ovi navodi.

Južna Koreja je isprva negirala da je slala dronove u Severnu Koreju, ali je njen Združeni generalštab kasnije saopštio da ne može ni da potvrdi ni da opovrgne optužbe Pjongjanga.

Spekuliše se da su dronove poslali aktivisti koji su i ranije takve materijale upućivali balonima ka Severnoj Koreji.

Park Sang Hak, lider koalicionog pokreta Oslobodite Severnu Koreju, negirao je tvrdnju vlasti.

„Mi nismo slali dronove u Severnu Koreju“, rekao je.

Kim Džong Un se 14. oktobra sastao sa vrhovnim komandantom, generalima vojske, ministrima državne bezbednosti i odbrane, i najvišim političarima, javila je zvanična novinska agencija Severne Koreje KCNA.

Na sastanku je zacrtao „pravac neposredne vojne akcije“ i dodelio zvaničnicima „operacije ratnog odvraćanja i korišćenje prava na samoodbranu“.

Li Sun Džon, portparol Združenog generalštaba Južne Koreje, rekao je da bi Severna Koreja mogla da pokrene „provokacije sitnijih razmera“ kao što su male eksplozije na putevima koji spajaju dve zemlje.

Usledile su eksplozije na simboličnim putevima Gjeongi i Donghe.

Iako su oba puta odavno zatvorena, njihovo uništavanje šalje poruku da Kim ne želi da pregovara sa Južnom Korejom, tvrde analitičari.

Posle eksplozija, Južnokorejska vojska saopštila je da je pucala iz oružja sa njene granice iz demonstracije sile i da je pojačala nadzor Severne Koreje.

Satima kasnije, vlada pokrajine Gjeongi, koja okružuje Seul, proglasila je 11 međukorejskih graničnih oblasti „opasnim zonama“ u pokušaju da spreči ljude da šalju propagandne letke protiv Severa preko granice.

„Pokrajina Gjeongi je donela odluku da je postupak slanja letaka ka Severnoj Koreji izuzetno opasan čin koji bi mogao da pokrene vojni sukob“, rekao je Kin Sung Džong, viceguverner pokrajine na konferenciji za medije.

Bacanje takvih letaka moglo bi da ugrozi „živote i bezbednost naših stanovnika“, upozorio je, dodajući da se na time „međukorejski odnosi rapidno pogoršavaju“.

• Život u južnokorejskom selu na par metara od granice sa Severnom Korejom
• Severna Koreja izbacila balone sa smećem u Južnu Koreju
• Slanje flaša sa pirinčem u Severnu Koreju

Šta ovo pokazuje?

Analitičari kažu da incident sa dronovima pokazuje da Severna Koreja ojačava unutrašnju podršku čineći da izgleda kao da pretnje njihovoj zemlji eskaliraju.

Sastavni deo ove strategije jeste upotreba izraza kao što su „odvojene države“ kad se pominje Južna Koreja i „zemljaci“ i „ujedinjenje“, kaže Kang Dong Van, profesor političke nauke i diplomatije na Univerzitetu Dong-a u Busanu.

„Severnokorejski režim se oslanja na politiku straha i potreban mu je spoljni neprijatelj.

„Kad god napetosti narastu, Severna Koreja ističe spoljne pretnje da bi pojačala lojalnost režimu“, objašnjava on.

Analitičari kažu da ovakva taktika „milo za drago“ između dve Koreje pokazuje da su one zatočene u „igri kukavice“, u kojoj su obe strane nevoljne da prve trepnu.

„Nijedna strana u ovom trenutku nije spremna na ustupke“, kaže Kim Dong Jup sa Univerziteta severnokorejskih studija u Seulu.

Dok vlada međusobno nepoverenje, Seul „mora strateški da razmotri kako će rešiti ovu krizu“, dodaje.

Da li se dve Koreje spremaju za rat?

Ne za sada, smatraju analitičari.

„Ne verujem da će situacija eskalirati do nivoa rata. Severna Koreja koristi vojnu konfrontaciju da bi učvrstila unutrašnju koheziju“, kaže profesor Kang.

„Ne verujem da je Severna Koreja sposobna da pokrete potpuni rat. Režim je savršeno svestan teških posledica koje bi izazvao takav sukob“, nadovezuje se profesor Kim.

Najskorije čarke oko navodnih preleta dronova najverovatnije će se zadržati na „verbalnom sukobu“, kaže Nam Sung Vok, koji predaje severnokorejske studije na Korejskom univerzitetu u Seulu.

Zato što Seul i Pjongjang znaju da ne mogu da podnesu cenu potpunog rata, „verovatnoća upotrebe nuklearnog oružja vrlo mala“, dodaje.

Kako izgleda šira slika?

Dve Koreje su tehnički još u ratu budući da nisu potpisale mirovni sporazum kad je Korejski rat okončan 1953. godine.

Ponovno ujedinjenje sa Jugom odavno je ključni, mada sve manje realističan deo ideologije Severne Koreje od nastanka njene države – sve dok Kim zvanično nije odustao od ujedinjenja sa Jugom u januaru.

Kim je približio Severnu Koreju Rusiji pod Vladimirom Putinom, što ga sukobljava sa SAD i Zapadom, ključnim saveznicima Južne Koreje.

Značajne su dugogodišnje veze Severne Koreje sa Kinom, njenim verovatno najvažnijim saveznikom.

Posle incidenta sa dronovima, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova je 15. oktobra pozvao sve strane da „izbegnu dalju eskalaciju sukoba“ na poluostrvu.

Napetosti na Korejskom poluostrvu rastu dok američki predsednički izbori ulaze u poslednju fazu.

Pogledajte kako se neki mladi Južnokorejci pripremaju za rat sa Severnom Korejom

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]