Drugi put u dve nedelje, birači u Severnoj Makedoniji izlaze na birališta, ali će sada pred sobom imati dva listića: za drugi krug predsedničkih i za parlamentarne izbore.
Za mesto šefa države takmiče se aktuelni predsednik Stevo Pendarovski, ispred vladajućeg Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) i kandidatkinja opozicione VMRO-DPMNE Gordana Siljanovska Davkova.
Ona je u prvom krugu, gotovo probnom pred dvostruko glasanje, osvojila 40 odsto glasova, a Pendarovski dvostruko manje, zbog čega je mnogi vide kao velikog favorita.
Da bi Severna Makedonija dobila predsednika, postoji i dodatni uslov: da na izbore izađe najmanje 40 odsto birača od 1,8 miliona stanovnika.
Tu bi mogli da budu ključni glasovi etničkih Albanaca, kojih u Severnoj Makedoniji, prema popisu iz 2021, ima oko 24 odsto (oko 440.000).
Siljanovska Davkova i Pendarovski su bili glavni takmaci i na prošlim predsedničkim izborima, održanim 2019. godine, kada je Pendarovski slavio u drugom krugu.
- Ko je ko na izborima u Severnoj Makedoniji, sve što treba da znate
- Da li je makedonska opozicija ostvarila nedostižnu prednost pred drugi krug izbora
- Albanske stranke na izborima u Severnoj Makedoniji: Dva tabora, dve želje i Aljbin Kurti
- Ohridski sporazum, 20 godina kasnije: Priča o ratu koji nije proključao
- Dan kada je Makedonija stala: Misteriozni pad aviona predsednika Borisa Trajkovskog
Na parlamentarnim izborima, desetim od nezavisnosti zemlje od Jugoslavije 1992. godine, učestvuje 17 lista.
Ako je suditi po rezultatima prvog kruga predsedničkih izbora, veće šanse ima koalicija oko VMRO-DPMNE, jedne od dve najveće partije Severne Makedonije, koja se predstavlja kao partija desnog centra.
SDSM-a, partija levog centra, ipak se nada da će posle izbora moći da formira većinu u makedonskom parlamentu – Sobranju.
Vlast je u rukama SDSM-a od 2016. godine, važne za modernu istoriju Makedonije.
Tada je, posle gotovo dve decenije vlasti, svrgnut proruski lider Nikola Gruevski, nekadašnji lider VMRO-DPMNE, a Severna Makedonija ubrzo postiže niz važnih dogovora.
Pre svega, rešava višegodišnji spor sa Grčkom oko imena, pa prefiks „Bivša Jugoslovenska Republika“, menja sa Severna i, posle 17 godina čekanja, kreće u pregovore sa Evropskom unijom.
Međutim, umesto najavljivanog brzog ulaska u EU, taj put danas blokira Bugarska zbog spora oko jezika i istorije.
Severna Makedonija je od 2020. članica NATO, ali je poslednjih godina potresaju korupcionaške afere, politička previranja i spor ekonomski rast, iako je 2023. prosečna zarada dostigla oko 800 evra.
Nalazi se na 78. mestu od 150 zemalja sveta na listi percepcije korupcije za 2023. godinu, koju objavljuje nevladina organizacija Transparensi internešnel, dok je i izveštaji Fridom hausa opisuju kao veoma koruptivnu državu.
Za to vreme, na parlamentarnim izborima velika se borba vodi i među albanskim partijama, koje su prvi put izašle u dve snažne koalicije.
Jedna je oko Demokratske unije za integraciju (DUI), koja je na vlasti u zemlji u poslednjih 20 godina – prvo sa VMRO-DPMNE, a potom i sa SDSM.
Druga koalicija, nazvana Vlen (Vredi), okuplja nekoliko opozicionih partija, koje imaju podršku i kosovskog premijera Aljbina Kurtija i njegovog Samoopredeljenja.
Rezultat albanskih partija značajno bi mogao da utiče na budućnost Severne Makedonije, jer je bez njih gotovo nemoguće formirati vlast.
Bujar Osmani, kandidat DUI u prvom krugu predsedničkih izbora, imao je 12 odsto glasova, dok je Arben Taravari iz koalicije Vredi osvojio devet odsto, tako da se i na parlamentarnim očekuje neizvesna borba.
Kandidate u svim izbornim jedinicama imaju i Građanska opcija za Makedoniju (GROM), Pokret Za našu Makedoniju (ZNAM) i Levica.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
