Belgijanac je nedavno dospeo na naslovne strane kada je oslobođen optužbi za vožnju pod dejstvom alkohola iako je imao tri puta više od dozvoljenog nivoa alkohola u krvi.

Uz pomoć medicinskih stručnjaka, 40-godišnjak je dokazao da ima retko stanje koje se zove sindrom auto-vrenja i koje uzrokuje da telo samo proizvodi alkohol.

Dakle, šta je sindrom auto-vrenja?

I kako pas pomaže čoveku da se sa tim nosi?

Kada se probudio u bolnici u Oregonu u Sjedinjenim Državama (SAD), Rej Luis je bio siguran u dve stvari.

Prvo, da je u nevolji jer je slupao kamion sa 11.000 živih lososa koji je vlasništvo Odeljenja za ribu i divlje životinje, gde je radio kao tehničar.

Drugo, da iako je policija registrovala visok nivo alkohola u njegovoj krvi, nije popio niti jedno piće u noći udesa u decembru 2014. godine.

„Sigurno nisam gucnuo ni kap alkohola jer sam znao da treba da vozim kamion dva sata po zaleđenim putevima“, priseća se 54-godišnjak.

Osam meseci nakon udesa, biotehničaru je dijagnostikovan sindrom auto-vrenja i saznao je da ga je njegovo telo napilo.

Šta je sindrom auto-vrenja

Sindrom auto-vrenja ili sindrom stomačne fermentacije je u velikoj meri misteriozno stanje koje podiže nivo alkohola u krvi izazivajući simptome intoksikacije, čak i kada je pacijent pio malo ili nimalo alkohola.

Nastaje kada bakterije u crevima, mokraćnom sistemu ili ustima unesene ugljene hidrate i šećere pretvaraju u alkohol – proces poznat kao endogena fermentacija.

To može dovesti do zaplitanja jezikom, nestabilnog hoda i – da – smrdljivog mamurluka.

Jedan od prvih slučajeva kada se posumnjalo na ovaj sindrom desio se 1940-ih u bolnici u Ugandi, a lekari su rezultate obdukcije objavili u britanskom medicinskom časopisu British Medical Journal.

Ko je bio pacijent?

Petogodišnji dečak koji je preminuo od perforacije creva i čiji je sistem za varenje tokom operacije „imao veoma oštar miris … jasno se osećao na alkohol“.

Mikrobi kao što je gljivica Saccharomyces cerevisiae može da proizvede alkohol u vrlo malim količinama u našim telima, ali kod većine ljudi izaziva probleme

Kod koga se javlja sindrom auto-vrenja

Sindrom auto-vrenja je izuzetno redak.

Istraživanje iz 2021. godine objavljeno u Američkom časopisu za gastroenterologiju (American Journal of Gastroenterology) navodi da je u SAD-u registrovano manje od 100 slučajeva, iako neki stručnjaci veruju da je broj veći.

Doktori još uvek nisu sigurni zašto se javlja kod nekih ljudi.

Poznato je da ljudsko telo proizvodi male količine alkohola u crevima tokom procesa varenja hrane.

Ali kod većine ljudi, ta količina se eliminiše pre nego što uđe u krvotok tokom procesa poznatog kao metabolizam prvog prolaza.

„Svi prirodno proizvodimo malo alkohola, ali onaj ko ima sindrom auto-vrenja proizvodi mnogo veću količinu koja dospeva u krvotok“, objašnjava dr Rikardo Horhe Dinis-Oliveira, savetnik za biomedicinu i stručnjak za forenziku iz Portugala koji je objavio nekoliko radova o ovom medicinskom stanju.

„Nažalost, obično je potrebno da se desi nešto drastično kao što je krivična prijava da bi ljudi uopšte saznali da pate od tog stanja“.

On sindrom auto-vrenja naziva „savršenom metaboličkom olujom“ – što znači da je uzrokuje nekoliko stvari koje se dešavaju istovremeno.

Prvi i čest razlog je prisustvo nekog stanja kao što je dijabetes, gojaznost ili Kronova bolest, kaže on.

Drugi se odnosi na lekove koje ovi pacijenti često uzimaju, kao što su antibiotici i imunosupresivi, koji mogu da utiču na crevnu floru – bakterije i druge organizme koji žive u našim crevima.

Žena na testiranju — Osobe koje pate od ABS često saznaju za svoje stanje nakon što padnu na alko testu

Život sa sindromom auto-vrenja

Kada je medicinski brat u SAD-u Džo Kordel počeo da zapliće jezikom pre nego što se onesvestio tokom porodične večere za Dan zahvalnosti, pomislio je da je pojeo previše ćuretine.

Ali onda ga je kolega u bolnici u Teksasu u kojoj je radio optužio da je bio pijan u smeni, što je prekršaj zbog koga se dobije otkaz.

„Rekli su da mi se dah oseća na alkohol“, priseća se Kordel (75).

„Ljudi su mislili da sam alkoholičar.

„Bilo me je sramota jer sam bio jedan od onih koji su voleli da rade i nikada nisam propustio ni dan na poslu“.

Neko vreme je čak i njegova supruga Barbara sumnjala da ima problema sa pićem.

Barbara, medicinska sestra, nije verovala njenom suprugu.

Čak je u njihovom domu tražila skrivene boce i pazila na alkohol koji su imali u kući.

„U početku sam sumnjala u Džoa“, priznaje ona.

„Označila sam boce koje smo imali i proverila da li je alkohol razblažen“.

Pored toga što je bio izložen optužbama i nadzoru, Džo kaže da je bio prestravljen epizodama pijanstva koje su mu se dešavale iznenada.

„Sve je bilo veoma zbunjujuće. Zbog takvih pijanstava sam se osećao užasno i psihički i fizički“, kaže on.

Džou je sindrom auto-vrenja dijagnostikovan 2010, četiri godine nakon prve pojave simptoma.

Uspeo je da zadrži posao, ali je svakog dana morao da daje krv radi testiranja na sadržaj alkohola.

Pica i pomfrit — Smanjenje ugljenih hidrata može pomoći u kontroli ABS

Zbog iskustva njenog muža, Barbara je osnovala grupu za podršku ljudima koji imaju sindrom auto-vrenja i istraživanje ovog medicinskog stanja, koja ima skoro 850 članova.

„Svakodnevno čujemo od pacijenata da lekari neće da ih leče“, kaže ona.

„U najgorem slučaju, omalovažavaju ih, sramote, nazivaju ih lažovima, optužuju ih da lažiraju bolest i veoma loše se ophode prema njima“.

Kaže i da joj mnogi članovi sa kojima radi pričaju o simptomima odvikavanja od alkohola koje su iskusili nakon što su počeli da se leče.

„Vremenom se naviknu na alkohol i podlegnu piću kako bi izbegli simptome odvikavanja“.

Džo kaže da je imao problem sa žudnjom za alkoholom koja se uvećavala.

„Morao sam da potražim pomoć, ali sada sam čist već 10 godina“, kaže on.

Kako se dijagnostikuje i leči sindrom auto-vrenja

Lekari prvo isključuju druge moguće uzroke simptoma.

Zatim vrše laboratorijske analize bakterijskog profila sistema za varenje kako bi utvrdili da li postoji abnormalno prisustvo mikroba za koje se zna da proizvode alkohol.

Često sprovode test opterećenja glukozom za koji pacijent treba da pojede obrok bogat ugljenim hidratima ili da unese glukozu na prazan stomak.

Nakon nekoliko sati, ljudi koji nemaju sindrom auto-vrenja imaće skoro neprimetan nivo alkohola u krvi, dok će oni koji pate od ovag sindroma imati povišen nivo.

Dr Dinis-Oliveira kaže da sindrom auto-vrenja obično može da se kontroliše kombinacijom lekova i dijete sa malo ugljenih hidrata, uz dodatke ishrani koji regulišu crevnu floru.

Ovo je dalo rezultate kod Džoa koji skoro deceniju nije imao nijednu epizodu pijanstva.

Ali uprkos tome što sledi dijetu sa malo ugljenih hidrata i ne pije alkohol, Rej se i dalje bori sa nekim neželjenim efektima, iako nije iskusio puno dejstvo simptoma od 2020. godine.

Međutim, pronašao je drugi način koji mu pomaže da se nosi sa njegovim stanjem – psa po imenu Mia.

Ženka, mešanac labradora i pudle, obučena je da oseti hemijske promene u Rejevom organizmu, među kojima i rane faze vrenja.

Kada otkrije promenu, stane ispred njega i netremice ga gleda.

„Pre Mije, jedva da sam izlazio od kuće jer sam bio u stalnom strahu da će se nešto desiti meni ili drugima“, kaže Rej.

„Kada sam imao udes, dobra strana je bilo to što se nisam ni sa kim sudario i što sam samo ja bio povređen“.

Za razliku od nekih ljudi koji su nakon što su dokazali njihovo zdravstveno stanje oslobođeni optužbi za vožnju pod dejstvom alkohola, Rej nije bio te sreće.

„Sudija je odlučio da sam na kraju ja odgovoran za to kako je alkohol dospeo u moje telo“, objašnjava on.

„Ja imam bolest i uprkos tome što su sudovi odlučili, sve što mi je preostalo je da se borim za ono što je ispravno“.