Sami Jang prvi put je shvatila da nešto nije u redu kad je došla na pregled kod njene lekarke u Berlinu – nije joj bilo dozvoljeno da uđe u zgradu.
Drugi pacijenti su puštani preko interfona na vrata klinike, dok je Jang, šminkerka iz Kine, morala da čeka napolju na januarskoj hladnoći.
Na kraju se pojavila i njena lekarka i rekla „Ovo nije lično, ali…“
„Potom je rekla: ‘Ne primamo trenutno kineske pacijente zbog tog kineskog virusa'“, rekla je za BBC Jang.
„Nisam dobila priliku da joj objasnim i kažem da sam zdrava.“
- Korona virus: Teorije zavere, lažne vesti i zablude
- Korona virus: Kolike su šanse da ću umreti ako se zarazim
- Korona virus – pet stvari koje treba da znate
U mesecima otkako se virus raširio svetom, pojavila su se brojna svedočanstva diskriminacije protiv kineskih državljana ili bilo koga ko izgleda kao Azijac, pa čak i u Aziji i društvima u kojima Kinezi čine većinu stanovništva.
Čak i dok je saosećanje prema kineskim žrtvama raslo, naročito posle smrti „doktora uzbunjivača“ Lija Venlijanga, pripadnici azijske manjine i kineski državljani kažu da su se rasizam i ksenofobija zbog virusa samo još više rasplamsali.
Diskriminacija protiv Kine i Kineza nije ništa novo – sinofobija je opsežno dokumentovan fenomen koji postoji već vekovima.
Ali raznoliki načini na koji se manifestovala tokom krize izazvane korona virusom otkrivaju sve složeniji odnos koji svet ima prema Kini u ovom trenutku.
„Nedovoljno poznati na Zapadu, suviše poznati na Istoku“
Negativno ponašanje zbog virusa pojavilo se širom sveta, iako je izraženo drugačije načine.
Na mestima na kojima su Azijci vidljiva manjina, kao što su Evropa, SAD i Australija, sinofobiju podgrevaju površni stereotipi da su Kinezi prljavi i necivilizovani.
Kineze tako, na primer, često nazivaju „virusima“, a azijska manjina je fizički šikanirana u javnosti ili postala meta rasističkih tirada i napada.
https://www.facebook.com/321467351580862/posts/942534442807480/
U francuskim i australijskim dnevnim novinama osvanuli su naslovi kao što je „Žuta opasnost“, „Kineski virus panda-monijum“ i „Deco Kineza, ostanite kod kuće“.
Vest da je virus potekao sa pijace koja je prodavala divlje životinje i da je potencijalno mutirao od virusa koji nose slepi miševi, samo je još više podstakla uobičajene pošalice na račun kineskog naroda koji jede sve što se kreće.
What would you do if we kissed over bat soup at the Wuhan wildlife market???🥺🙈 #coronavirus pic.twitter.com/90eA2Q3RnB
— L̶u̴k̷e̸V̵a̴l̸e̸n̷t̶i̷n̶e̶A̷rt🍥 (@LukeValentine01) February 4, 2020
- Šta da radite ako osetite simptome korona virusa
- Korona virus: Kakvi su simptomi i šta radi telu
- Korona virus: Jesu li astmatičari na udaru, treba li ići na bazen i šta sa hranom
Iako je ista vrsta komentara isplivala na površinu i u samoj Aziji, antikineska retorika tamo je poprimila dublji i možda ksenofobičniji ton.
Česta tema je bojazan da će Kinezi sa kopna brojčano nadjačati i zaraziti lokalna stanovništva.
U Singapuru i Maleziji, stotine hiljada ljudi potpisalo je onlajn peticije koje pozivaju na potpunu zabranu ulaska Kinezima u njihove zemlje – i vlade obeju zemalja uvele su neku vrstu zabrane ulaska.
U Japanu, neki su prozvali Kineze „bioteroristima“ , dok teorije zavere o Kinezima koji su zarazili meštane, posebno muslimane, raširile su se u Indoneziji i na drugim mestima.
„Na zapadu, Kina se doživljava kao daleka i zabita, a sinofobija tamo nastaje zbog nedovoljnog poznavanja. Ali u Aziji i Jugoistočnoj Aziji ona nastaje zbog suviše dobrog poznavanja“, rekao je profesor Donald Lo, honkongški akademik koji proučava kinesku javnu politiku.
U Aziji, senka Kine nadnosila se vekovima u obliku regionalnih sporova, istorijskih netrpeljivosti i talasa kineske imigracije.
U skorije vreme, kinesko potraživanje Južnog kineskog mora i zatvaranje ujgurskih muslimana u pokrajini Ksinđiang izazvali su bes i podozrenje naročito u Jugoistočnoj Aziji, koja ima pozamašno muslimansko stanovništvo.
Kineski novac i investicije koji su obasuli region bili su dobro primljeni, ali su izazvali i sumnje u kinesku ekonomsku dominaciju i iskorišćavanje sa malo koristi po lokalne ekonomije.
Čak i u dominantno etničkim kineskim društvima, kao što je Hong Kong i Singapur, došlo je do porasta anti-kopnenog sentimenta, delom zahvaljujući dugogodišnjim tenzijama zbog kineske imigracije, kao i uticaja koji vrši Peking.
„Strahopoštovanje i prezir“
Neki veruju da je do ovog aktuelnog talasa sinofobije došlo uglavnom zbog toga kako se Kina ponašala u trenutnoj krizi, ali i poslednjih godina na svetskoj sceni.
Opšti stav prema Kinezima je mešavina „strahopoštovanja i prezira“, kaže profesor Lo.
„Postoji neverovatno divljenje prema onom što Kinezi mogu da urade, kao što je da izgrade bolnicu u roku od nekoliko dana.
„Ali tu je i prezir prema njihovoj nesposobnosti da zauzdaju stvari kao što je trgovina divljim životinjama ili da budu funkcionalno transparentni“, ističe on.
Zvaničnici su priznali da su bili suviše spori u prvim izveštavanjima o krizi i njenom zaustavljanju.
Bili su oštro kritikovani zbog ophođenja prema Liju Venliajngu, koji se našao pod policijskom istragom kad je prvi put poslao poruku kolegama o novom virusu.
- Korona virus odložio Ligu šampiona, fudbal u Srbiji bez publike
- Korona virus: Da li je rizično putovati javnim prevozom, avionom ili vozom
I dok predsednik Si Đinping želi da projektuje sliku snažne i samouverene Kine, opšta poruka je da je ona odgovorni svetski igrač koji investira milijarde u zemlje širom sveta.
Ali Kina nije oklevala ni da pokaže mišiće, kao što je bilo evidentno u žestokoj državnoj medijskoj retorici u američko-kineskom trgovinskom ratu, sve brojnijim dokazima o njenom dalekosežnom državnom programu špijunaže i nemilosrdnom polaganju prava na osporene teritorije.
„Oni žele da budu voljeni, ali i da ih se plaše“, kaže profesor Lo.
Sve veća dominacija Kineza dovela je i do sve većeg broja turista i studenata koji posećuju ili žive u raznim delovima sveta, što je pak dovelo do njihove veće vidljivosti na terenu.
Sporadični izveštaji o njihovom ružnom ponašanju uz puku brojnost doveli su do rasta stereotipa o bahatim kineskim turistima ili ekstremno-bogatim kineskim studentima koji se razmeću bogatstvom.
Naravno, ne gaji svako mesto na svetu istru vrstu podozrenja prema Kinezima koje možete lakše da vidite u Zapadnoj Evropi, SAD i Aziji.
Stanovništva u Južnoj Americi, Africi i Istočnoj Evropi doživljavaju ih pozitivnije, prema nalazima Istraživačkog centra „Pju“.
Neki posmatrači – i kineska vlada – kažu da su za sinofobiju krivi i kineski rivali, imajući u vidu politički kapital koji mogu da izvuku iz nje.
Poslednjih godina značajna količina antikineske retorike potekla je iz SAD – naročito pod Trampovom administracijom, kaže profesor Beri Sautman, sociolog sa honkongškog Univerziteta za nauku i tehnologiju.
Same Sjedinjene Države imaju dugu istoriju sinofobije, najistaknutije u Zakonu o izuzimanju Kineza iz 1882. godine koji je zabranio rad kineskim radnicima posle imigracije koje je započela Zlatnom groznicom.
Trenutni talas poklapa se sa i možda je delom rezultat porasta nativizma u SAD kao i u ostatku sveta, kaže profesor Sautman.
„Sada se Kina doživljava kao neko ko osporava američku hegemoniju i gotovo svaki aspekt onoga što kineska vlada radi oštro se kritikuje.
„Kao posledica toga, mnogi ljudi širom sveta upijaju to i nadovezuju se na sinofobiju koja je istorijski urođena, poput one u Aziji“, kaže on.
„Šutiranje Kine dok je na kolenima“
Kina ne dočekuje napade na njene državljane skrštenih ruku.
U poslednjih nekoliko nedelja, državne medijske kuće objavile su nekoliko oštrih analitičkih tekstova koji osuđuju diskriminaciju i rasizam, primetno na engleskom i upućeno svetskoj publici.
Ali oni su zamerili i kritičkom izveštavanju međunarodnih medija o tome kako se vlada ponela prema krizi izazvanoj korona virusom, iako je deo tih kritika potekao iz lokalnih medija.
Ili su ga nazvali pogrešnim izveštavanjem ili etiketirali kao nefer diskriminaciju protiv Kine, sa istaknutom TV voditeljkom Liu Sin sa državnog emitera CGTN koja je to poredila sa „šutiranjem Kine dok je na kolenima“ .
Zvanično, vlada je kritikovala druge zemlje, a pogotovo SAD, zbog „stvaranja i širenja straha“ uvođenjem onoga što su zovu „izlišnim“ zabranama ulaska kineskim putnicima.
U međuvremenu, teskoba i očaj povodom diskriminacije samo se produbljuju među mnogim kineskim i azijskim manjinama preko okeana, dok se epidemija nastavlja i nema joj kraja na vidiku.
„Osećam se uplašeno“, kaže Sami, šminkerka iz Berlina. Ona planira da izbegava izlazak iz kuće u narednih nekoliko nedelja.
Nju nije preplašilo samo njeno iskustvo kod lekara. Njen nemačko-azijski prijatelj nedavno je bio uznemiravan na železničkoj stanici, dok je jedna Kineskinja brutalno napadnuta dok je išla kući, a berlinska policija je to klasifikovala kao rasistički incident.
Žena je na kineskim društvenim mrežama tvrdila da su je nazvali „virusom“ i da je pretučena nakon što je pružila otpor.
„Ne želim da se svađam sa ljudima kad me nazovu virusom. Oni znaju samo ono što pročitaju u novinama, ne možete vi da im promenite mišljenje“, kaže Sami.
„Čak i ako im pokažem vizu, kažem im da imam trajno boravište, sve to neće imati nikakve veze. Jer sve što oni vide je moje kinesko lice.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
