Još jednom rasplamsani rat u Siriji najnovija je posledica turbulencija koje su zahvatile Bliski istok otkako je Hamas napao Izrael 7. oktobra prošle godine.
Napadi i izraelski odgovor preokrenuli su status kvo naglavačke.
Događaji u Siriji u poslednjih nekoliko dana samo su još jedan dokaz da rat koji je zahvatio Bliski istok eskalira, a ne popušta.
U ratnoj deceniji nakon 2011. godine, vladavina Bašara al Asada je opstajala jer je on bio spreman da slomi Siriju da bi sačuvao režim koji je nasledio od oca.
Da bi to učinio, oslanjao se na moćne saveznike, Rusiju, Iran i libanski Hezbolah.
Oni su intervenisali u njegovo ime protiv pobunjeničkih grupa koje su varirale od džihadističkih ekstremista Islamske države do milicija koje podržavaju SAD i bogate zalivske monarhije.
- Rat u Siriji: Ko se bori protiv koga
- Zašto rat u Siriji rat traje više od decenije
- Sve više ruskih udara dok sirijski pobunjenici napreduju posle zauzimanja Alepa
Sada se Iran oporavlja od teških udaraca koje je Izrael, uz američku podršku, zadao njegovoj bezbednosti na Bliskom istoku.
Njegov saveznik Hezbolah, koji je nekada slao najbolje borce da se bore za Asadov režim u Siriji, osakaćen je izraelskim napadima.
Rusija je u poslednjih nekoliko dana pokrenula vazdušne napade protiv pobunjeničke ofanzive u Siriji, ali njena vojna moć je gotovo u potpunosti okrenuta vođenju rata u Ukrajini.
Rat u Siriji se nikad nije završio.
On je samo izgubio mesto u udarnim svetskim vestima koje je nekada zauzimao, delom zbog turbulencija širom Bliskog istoka i na drugim mestima, a delom zato što je novinarima gotovo nemoguće da uđu u zemlju.
Na određenim mestima rat je obustavljen ili zamrznut, ali u Siriji je ostalo puno nedovršenog posla.
Pogledajte video: Rat u Siriji – ko kontroliše koji deo zemlje
Asadov režim nikad nije povratio moć koju je imao nad Sirijom pre 2011. godine, godine arapskih ustanaka, mada je i dalje držao gulag sirijskih zatvorenika u svojim zatvorima.
Uprkos tome, sve do pre nekoliko poslednjih dana, režim predsednika Bašara al Asada kontrolisao je veće gradove, okolne seoske predele i glavne auto-puteve koji ih povezuju.
Sada je koalicija pobunjeničkih grupa, koju predvodi Hajat Tarir al-Šam (HTS), uspela da se probije iz Idliba, pokrajine duž granice sa Turskom koju kontroliše, i za svega nekoliko dana od 27. novembra pregazila sirijske trupe u nizu „fascinantnih“ događaja, kako mi je rekao jedan viši međunarodni diplomata.
Dva dana od početka ofanzive, objavljivane su fotografije boraca koji su zauzeli drevnu citadelu u Alepu, neprobojnu bazu vladinih trupa između 2012. i 2015. godine, kad je grad bio podeljen između pobunjenika i režimskih snaga.
Atmosfera u Alepu deluje mirno posle poraza vladinih trupa.
Na jednoj fotografiji na društvenim mrežama vide se uniformisani i naoružani pobunjenički borci dok stoje u redu za pohovanu piletinu u restoranu brze hrane.
HTS ima korene u Al Kaidi, iako se odvojio od grupe 2016. godine i povremeno se borio protiv njenih krnjih lojalista.
Ali Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i neke zemlje, poput SAD, članica Evropskih unija, Turske i Velike Britanije, i dalje smatraju HTS terorističkom grupom.
(Sirijski režim sve protivnike naziva teroristima.)
Lider HTS-a Abu Muhamed al-Džavlani ima dugi istorijat džihadističkog liderstva u Iraku i Siriji.
Poslednjih godina, međutim, on se udaljio od stroge džihadističke ideologije da bi proširio privlačnost svoje grupe.
Rebrandiranje se takođe koristi za privlačenje podrške za ofanzivu, koju HTS naziva Operacijom odbijanje agresije.
To ime i njena zvanična saopštenja izbegavaju džihadistički rečnik i islamističke reference.
Neutralni jezik, prema Mini al Lami, medijskoj specijalistkinji za džihadiste u BBC Monitoringu, osmišljen je da distancira ono što se trenutno dešava od džihadističke prošlosti HTS-a i predstavi ofanzivu kao zajednički poduhvat svih pobunjenika protiv režima.
Sirijce generalno odbija ekstremistička verska retorika.
Kako su džihadističke grupe počele da dominiraju pobunom nakon što su pro-demokratske demonstracije ugušene posle prve godine rata posle 2011, mnogi Sirijci su ili ostali neutralni ili su nerado stali na stranu režima zato što su se plašili ubilačke džihadističke ideologije Islamske države.
Ofanziva koju predvodi HTS proistekla je iz rascepkane političke scene u severnoj Siriji.
Većinu severoistoka kontrolišu Sirijske demokratske snage (SDF), grupa koju predvode Kurdi a podržavaju je Sjedinjene Američke Države, a koja ima oko 900 vojnika u ovoj oblasti.
Turska je veliki igrač, kontroliše pogranične oblasti u kojima je razmestila redovnu vojsku, kao i milicije koje finansira.
Spavačke ćelije izvučene iz ostataka Islamske države ponekad organizuju smrtonosne zasede na putevima kroz sirijsku pustinju.
Izveštaji iz Sirije kažu da su pobunjeničke snage zaplenile značajne pošiljke vojne opreme, u koje spadaju i helikopteri, i da napreduju dalje ka Hami, narednom velikom gradu na putu za Damask.
Pogledajte video: Sirija i sintetičke droge – BBC otkriva da je vojni vrh umešan u trgovinu drogom
Nesumnjivo će režim i njegovi saveznici raditi na tome da se konsoliduju i da uzvrate udarac, naročito uz pomoć vazduhoplovnih snaga.
Pobunjenici nemaju vazduhoplovne snage, mada kao još jedan pokazatelj na koji način bespilotne letelice uvode revoluciju u ratovanje, postoje izveštaji da su koristili dron da ubiju višeg režimskog zvaničnika obaveštajne službe.
Obnovljene borbe u Siriji su zabrinule međunarodnu zajednicu.
Izaslanik UN-a u Siriji Geir Pedersenu saopštenju je naveo da „najnoviji razvoj događaja predstavlja težak rizik po civile i ima ozbiljne implikacije po regionalnu i međunarodnu bezbednost…“ .
„Nijedna sirijska strana ili postojeće grupa aktera ne može da reši sirijski sukob vojnim sredstvima.“
Pedersen je dodao da je došlo do „kolektivnog neuspeha da se uspostavi istinski politički proces“ radi primene Rezolucije Saveta bezbednosti 2254, koja je usvojena 2015. godine.
Ona je iscrtala mapu do mira, sa glavnim načelom u tekstu da će „sirijski narod odlučivati o budućnosti Sirije“.
Cilj je bio budućnost oblikovana slobodnim izborima i novim ustavom.
Ali to je značilo da Asad i njegova porodica odustanu od zemlje koju su godinama tretirali kao vlastiti lično feudalno dobro.
Više od pola miliona mrtvih svedoče o njihovoj odlučnosti da ne dozvole da se to dogodi.
Prerano je da se otpiše Asadov režim.
On ima jezgro istinske podrške.
Neki Sirijci to doživljavaju kao najmanje lošu opciju, svakako bolju od džihadista koji su počeli da dominiraju pobunom.
Ali ako se podignu druge antiasadovske grupe, a ima ih mnogo, njegov režim će se još jedom naći u smrtnoj opasnosti.
- Šta je Islamska država
- Jedanaestogodišnje putovanje dečaka od Sirije do Srbije i dalje u Evropu
- Crno zlato: Ko zarađuje od sirijske nafte i koliko
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
