Sirijska vojska se povukla Alepa, posle ofanzive pobunjenika koji se protive vladavini predsednika Bašara el Asada.

Vojska je priznala da su pobunjenici osvojili „veliki delo“ grada, drugog po veličini u zemlji, ali je obećala da će izvesti kontranapad.

Ovo je najveća ofanziva protiv sirijske vlasti u poslednjih nekoliko godina.

Više od 300 ljudi, uključujući najmanje 20 civila, ubijeno je od srede, prema podacima Sirijske opservatorije za ljudska prava (SOHR) sa sedištem u Velikoj Britaniji.

Tokom obraćanja u subotu, predsednik Asad je obećao da će „braniti stabilnost i teritorijalni integritet od svih terorista i onih koji ih podržavaju“.

„Sirija je sposobna, uz pomoć njenih saveznika i prijatelja, da ih porazi i eliminiše, bez obzira na to koliko su intenzivni teroristički napadi“, rekli su iz njegovog kabineta.

Iranski diplomata Abas Aragči trebalo bi da poseti Damask u nedelju kako bi razgovarao o ofanzivi.

Građanski rat, tokom kog je nastradalo oko pola miliona ljudi, počeo je 2011. godine pošto je Asadova vlada ugušila prodemokratske proteste.

Niz naoružanih grupa koje se suprotstavljaju Asadovoj vladi, uključujući i džihadiste, tada su iskoristile previranja da zauzmu delove teritorije.

Sirijska vlada je uz pomoć Rusije i drugih saveznika kasnije povratila većinu oblasti koje je izgubila.

Konflikt je okončan 2020. godine, ali opozicione snage su zadržale kontrolu nad severozapadnim gradom Idlibom i velikim delom okolne provincije.

Najnoviju ofanzivu predvodi islamistička militanrna grupa poznata kao Hajat Tahrir al-Šam (HTS) i savezničke grupe koje podržava Turska.

HTS se smatrao jednom od najsmrtonosnijih grupa koje se bore protiv Assadove vlade i već su bile dominantne snage u Idlibu.

Pobunjenici su preuzeli kontrolu nad aerodromom u Alepu i desetinama obližnjih gradova, navodi SOHR.

Takođe su najavili policijski čas preko noći koji je stupio na snagu u 17 časova po lokalnom vremenu.

Zauzeli su i u nekoliko gradova i sele u blizini četvrtog po veličini grada u Siriji, Hame, južno od Alepa, a sirijska vojska se povukla, takođe je saopštio SOHR.

Vojni izvori su u sirijskim državnim medijima osporili ovu tvrdnju.

Pobunjenici su u sredu palili slike sirijskog predsednika

Sirijska vojska je saopštila da su pobunjenici pokrenuli „napad u više pravaca na frontovima u Alepu i Idlibu“ i da su se borbe vodile „na pojasu koji prelazi 100 kilometara“.

Na desetine sirijskih vojnika je ubijeno, piše u saopštenju.

Rusko vazduhoplovstvo, koje je imalo značajnu ulogu u održavanju Asada na vlasti tokom vrhunca građanskog rata, izvelo je u subotu vazdušne udare na Alep.

Četiri civila su poginula, a 19 je povređeno u ruskim napadima, dodali su iz ove organizacije koja prati situaciju na terenu koristeći mrežu izvora u Siriji.

Ruska vojska je saopštila da je bombardovala „ekstremističke snage“, prenose ruske novinske agencije.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov podržao je „vladu Sirije da brzo uspostavi red“ i rekao da je suverenitet ove zemlje napadnut.

U petak je u saopštenju objavljenom na kanalu povezanom sa pobunjenicima rečeno: „Naše snage su počele da ulaze u grad Alep“.

Ovo su prvi udari koji je Rusija izvela u gradu otkako je 2016. godine pomagala snagama sirijske vlade da povrate vlast.

Kasnije u subotu, Idlib je gađan još 9 puta, saopštio je SOHR.

Američki ortparol je rekao da je „oslanjanje Sirije na Rusiju i Iran“, zajedno sa njenim odbijanjem da napreduje sa mirovnim planom Saveta bezbednosti UN iz 2015, „stvorilo uslove koji se sada razvijaju“ u zemlji.

Ko kontroliše Siriju?

Činilo se da je rat u Siriji poslednje četiri godine praktično završen.

Vladavina predsednika Bašara el Asada neosporna je u glavnim gradovima zemlje, dok su neki drugi delovi Sirije ostali van njegove direktne kontrole.

Među njima su i kurdske oblasti na istoku, koje su manje-više odvojene od sirijske državne kontrole još od ranih godina sukoba.

Bilo je nemira i na jugu gde je revolucija protiv Asadove vladavine počela 2011.

U ogromnoj sirijskoj pustinji, pripadnici grupe koja sebe naziva Islamska država i dalje predstavljaju bezbednosnu pretnju, posebno tokom sezone lova na tartufe kada ljudi odlaze u tu oblast da pronađu ovu veoma profitabilnu poslasticu.

A na severozapadu, provinciju Idlib drže džihadističke i pobunjeničke grupe koje su tamo oterane tokom eskalacije ratnih sukoba.

Dominantna snaga u Idlibu je ona koja je pokrenula iznenadni napad na Alep, a to je islamistička militantna grupa Hajat Tahrir al-Šam.

Šta je grupa Hajat Tahrir al-Šam?

Antivladini borci u sirijskoj severozapadnoj provinciji Idlib — Pobunjenici u severozapadnoj provinciji Idlib

Islamistička militantna grupa Hajat Tahrir al-Šam (HTS) ima dugu istoriju i umešana je u sukobe u Siriju.

Osnovana je pod drugim imenom, Jabhat al-Nusra, 2011. godine kao direktna saradnica Al Kaide.

U njenom formiranju je učestvovao i vođa grupe IS Abu Bakr al-Bagdadi.

Smatralo se da je to jedna od najefikasnijih i najsmrtonosnijih grupa koja je delovala protiv predsednika Asada.

Međutim, činilo se da je džihadistička ideologija bila njena pokretačka snaga, a ne revolucionarni žar – i u to vreme se smatralo da je u suprotnosti sa glavnom pobunjeničkom koalicijom pod zastavom Slobodne Sirije.

Ali 2016. godine, vođa grupe, Abu Mohamed al-Javlani, javno se odvojio od Al Kaide, raspustio Jabhat al-Nusru i osnovao novu organizaciju, koja je nazvana Hajat Tahrir al-Šam.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Sirijska vojska se povlači iz Alepa dok pobunjenici preuzimaju kontrolu 1