Oko 28.000 dece palo je ispod granice apsolutnog siromaštva u Srbiji tokom 2022, pokazao je izveštaj UNICEF-a i Saveza ekonomista Srbije, koji se bavio projekcijom siromaštva usled ekonomske krize izazvane ratom u Ukrajini koji traje 15 meseci.

To znači da prošle godine ukupno 122.518 dece nije moglo da zadovolji osnovne životne potrebe, odnosno živeli su u domaćinstvu čija su primanja manja od 12.695 dinara mesečno, koliki je prag apsolutnog siromaštva u zemlji.

„Siromaštvo u detinjstvu ima posebno ozbiljne posledice po razvoj dece i izglede za zaposlenje. Uticaj na svako pojedinačno dete je ogroman“, rekla je Dejana Kostadinova, direktorka Agencije Ujedinjenih nacija za prava dece (UNICEF) u Srbiji, na konferenciji za novinare.

Prema najnovijim podacima popisa 2022. godine, od ukupno 6,6 miliona ljudi, u Srbiji živi blizu milion dece uzrasta od 0 (tek rođenih) do 14 godina.

U Srbiji je 2020. godine 6,9 odsto stanovništva živelo ispod praga apsolutnog siromaštva, koji iznosi 12.495 dinara mesečno, podaci su UNICEF-a.

Poslednji podaci vladinog Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva potvrđuju da je stopa apsolutnog siromaštva najveća među decom do 13 godina i da iznosi 10,6 odsto.

„Kada pogledamo ovaj procenat mi zapravo vidimo koliko je dece u suštini gladno. Ako imate 12.500 dinara mesečno, koje potrebe sa tim mogu da se pokriju“, kaže Svetlana Kisić iz Saveza ekonomista Srbije za BBC na srpskom.

Prosečna neto zarada u Srbiji u martu 2023. godine bila je 85.485 dinara, podaci su Republičkog Zavoda za statistiku, dok je minimalna plata za maj oko 42.000 dinara.

Šta pokazuje statistika o siromaštvu u Srbiji?

Dete do 14 godina iz višečlane porodice sa sela iz južne ili istočne Srbije, čiji roditelji imaju nizak nivo obrazovanja ili su nezaposleni – ovo je prosečan profil apsolutno siromašne osobe u Srbiji, pokazuju podaci Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

Ovaj profil se iz godine u godinu ne menja.

Dok u apsolutnom siromaštvu živi 6,2 odsto Srbije, u Srbiji je u 2021. u riziku od siromaštva bilo oko milion i po stanovnika, odnosno 21,2 odsto ljudi, pokazuju poslednji raspoloživi podaci Republičkog Zavoda za statistiku.

To znači da nešto manje od četvrtine ljudi u Srbiji živi lošije od proseka i ne može da ostvari „životni standard koji je odgovarajući u odnosu na društvo u kome žive“.

Šta piše u izveštaju UNICEF-a i šta predlaže?

Izveštaj, koji je za UNICEF sproveo Institut za ekonomska i socijalna istraživanja u holandskom Mastrihtu, razvio je različite scenarije projekcije siromaštva u zemlji.

Prema najumerenijem scenariju iz izveštaja, apsolutno siromaštvo je usled ekonomske krize izazvane ratom u Ukrajini u 2022. povećano za 0,3 odsto – što znači da je skoro 630.000 ljudi živelo bez mogućnosti da zadovolji osnovne životne potrebe.

Najgori scenario za 2022. godinu, piše u izveštaju, sugeriše da je znatno povećan broj građana koji žive sa manje od 12.695 dinara, za 2,5 odsto, i dostigao je 780.000 ljudi, odnosno 11,4 odsto stanovništva.

Rast siromaštva nije ravnomerno raspodeljen među svim društvenim grupama, a najugroženije su upravo porodice sa decom i najmlađi.

Prema procenama iz izveštaja apsolutno siromaštvo među decom poraslo je tokom 2022. godine između 3,2 i 5,9 odsto, odnosno između 28,000 (po najumerenijem scenariju) i 52,000 dece (po najgorem scenariju) palo je u apsolutno siromaštvo.

Apsolutno siromaštvo dece bilo je 2021. godine za 1,75 odsto više od ukupnog apsolutnog siromaštva stanovništva, navodi se u izveštaju.

Istraživači konstatuju i da su u „Srbiji šanse da će deca živeti u siromaštvu veće nego u bilo kojoj drugoj starosnoj grupi“.

„Siromaštvo utiče i na zdravstveno stanje dece i na njihovo obrazovanje. Siromašna deca u najranijem detinjstvu počinju da zaostaju za vršnjacima i kasnije ne uspevaju da uhvate korak“, kaže Kisić.

Dodaje da će ovaj problem postati posebno vidljiv u budućnosti, jer ako ne bude dovoljno ulaganja deca, posebno iz siromašnijih slojeva, neće biti konkurentna na tržištu rada.

UNICEF je dao nekoliko preporuka za smanjenje siromaštva, poput dodatnih budžetskih izdvajanja za programe usmerene na siromaštvo, među kojima je i dečji dodatak.

Dečji dodatak za 2023. godinu je između 3,8 i 6,8 hiljada dinara u zavisnosti od individualnih okolnosti u kojima porodica živi, piše specijalizovani portal Bebac.

Da bi se ostvarilo pravo na dečji dodatak, prihod po članu domaćinstva ne bi smeo da prelazi od 11.489,58 do 13.787,45 dinara.

„Broj korisnika dečjeg dodatka i novčane socijalne pomoći godinama se smanjivao, a istovremeno su se smanjivali i rashodi za novčana davanja, što je u raskoraku sa situacijom“, rekla je na konferenciji za novinare Ana Prodanović, rukovoditeljka programa za praćenje prava deteta UNICEF-a u Srbiji.

Ona je navela da iznosi dečijeg dodatka i socijalne pomoći „nisu dovoljni da se porodice izvuku iz siromaštva i nisu dovoljni da deca ne ostanu materijalno uskraćena“.

„Rešenje je da se svoj deci koja trenutno primaju dečji dodatak jednostavno poveća taj iznos… Postoji rešenje da se podigne prag dohotka porodice na osnovu kojeg se dodeljuje ova novčana pomoć“, rekla je Prodanović.

Fiskalni savet, nezavisno telo, predložio je 2021. povećanje iznosa dečjeg dodatka na 4.500 dinara.

Predlog je i da dečji dodatak ubuduće prima svako treće, a ne svako peto dete kao sada.

Za to je, prema proceni Fiskalnog saveta, potrebno je da se iz budžeta izdvaja za oko 14 milijardi dinara više nego sad.

U izveštaju Fiskalnog saveta piše da bi ovakva reforma smanjila stopu siromaštva dece i opšteg stanovništva.

Ekonomistkinja Kisić kao dodatnu moguću meru navodi i da decu koja su u apsolutnom siromaštvu neophodno uključiti u sistem od najranijeg uzrasta, počev od predškolskog obrazovanja.

Apsolutno i relativno siromaštvo

Osoba koja nema dovoljno prihoda da zadovolji životne potrebe, ne može da se zaposli, nema odgovarajuće stambene uslove i adekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama, prema zakonskoj definiciji je – siromašna.

U Srbiji se, kako su ranije rekli za BBC na srpskom u Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, ono meri kao apsolutno i relativno siromaštvo.

Apsolutno siromašni ne mogu da zadovolje bazične potrebe, dok relativno siromašni ne mogu da ostvare životni standard koji je odgovarajući u odnosu na društvo u kome žive.

Relativno siromaštvo predstavlja i prag rizika siromaštva.

Pogledajte video