Siromaštvo u Srbiji: Pola miliona stanovnika nema ni za osnovne potrebe

Danas je Svetski dan siromaštva.

Ovako naređane brojke dodatak su slici koja se videla pri otvaranju objekata nemačkog trgovinskog lanca Lidl pre nekoliko dana u Srbiji koja je mogla da se svede na tri reči: piletina, banane, redovi.

Brojni komentari i skoro pa histerija, kako na internetu, tako i uživo, usledili su nakon što je 16 prodavnica prošle nedelje potrošačima otvorilo vrata. Među komentarima su bili i oni da je to „slika i prilika“ Srbije. Siromašne Srbije.

Uprovo zbog toga što navodno doprinosi smanjenju siromaštva u ovom delu Evrope, kompanija Lidl je od Svetske banke i EBRD-a dobila stotine miliona dolara.

Samo nekoliko dana nakon toga, na Međunarodni dan borbe protiv siromaštva, stiže informacija da u Srbiji – pola miliona stanovnika ne može da zadovolji osnovne potrebe.

Kako je na sajtu saopštio Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, tih pola miliona građana, odnosno oko 7,2 odsto stanovnika, u 2017. imalo je manje od 12.045 dinara mesečno – što je granica apsolutnog siromaštva.

Koliko je po Srbiji danas tačno siromašnih, ne zna se, jer su upravo podaci ovog Tima objavljeni pre nekoliko dana, poslednji dostupni. Aktuelnijih podataka nema.

I u Republičkom zavodu za statistiku za BBC na srpskom kažu da nemaju „sveže“ podatke.

Apsolutno i relativno siromaštvo

Osoba koja nema dovoljno prihoda da zadovolji životne potrebe, ne može da se zaposli, nema odgovarajuće stambene uslove i adekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama, prema zakonskoj definiciji je – siromašna.

U Srbiji se, kako za BBC na srpskom kažu u Timu, ono meri kao apsolutno i relativno siromaštvo.

• Digitalna pop kultura u Srbiji o otvaranju Lidla: Humor, crne boje
• Trgovinski rat SAD i Kine: Šta to znači za Srbiju
• Grašak protiv pogačica i sendviča – šta deca jedu u školama

Apsolutno siromašni ne mogu da zadovolje bazične potrebe, dok relativno siromašni ne mogu da ostvare životni standard koji je odgovarajući u odnosu na društvo u kome žive.

Relativno siromaštvo predstavlja i prag rizika siromaštva. Taj prag je u Srbiji niži nego u bilo kojoj članici Evropske unije, izuzev u Rumuniji.

Prema podacima, čak 1,8 miliona stanovnika Srbije živi u tom riziku.

„U riziku od siromaštva prema poslednjim dostupnim podacima je 25,5 odsto populacije“, kažu za BBC na srpskom u Timu.

Ko je najugroženiji?

Mladić ili devojka iz višečlane porodice sa sela iz južne ili istočne Srbije, čiji roditelji imaju nizak nivo obrazovanja ili su nezaposleni – tako bi u najkraćem crtama izgledao profil siromašne osobe.

Tim Vlade Srbije piše da je siromaštvo u vangradskim područjima učestalije nego u gradu, kao i kod osoba koje žive u domaćinstvima čiji nosilac ima nizak nivo obrazovanja ili je van tržišta rada.

Zabeležen je i porast siromaštva kod lica koja žive u višečlanim porodicama, kao i porast broja siromašne dece.

Brojke su ipak jedno, a osećaj drugo. I on je više poražavajući od statistike. Subjektivni osećaj siromaštva ima dve trećine stanovnika.

Toliko ih je na pitanje o mogućnostima da „sastave kraj s krajem“ odgovorilo sa „teško“ i „veoma teško“. Srbija je i po ovom podatku u vrhu u poređenju sa zemljama EU.

Kako se država bori?

Tim za smanjenje siromaštva uključen je u rešavanje ovog problema.

Srbija trenutno nema Strategiju za smanjenje siromaštva, jer je poslednja istekla 2015. Ipak, u ovom Timu kažu da se politike sada kreiraju prema Programu reformi politike zapošljavanja i socijalne politike.

„Ove godine priprema se Izveštaj o realizaciji planiranih mera i aktivnosti, koje su značajnim delom usmerene na smanjenje siromaštva. Osim toga, u završnoj smo fazi izrade Trećeg nacionalnog izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva koji će pružiti jasan pregled pravaca daljih reformi, sa detaljnim pregledom stanja“, navodi se u odgovoru.

Kako se još država bori sa ovim problemom velikog siromaštva, nismo uspeli da saznamo u nadležnom ministarstvu, jer do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na naša pitanja.

Novčanu socijalnu pomoć u Srbiji dobija oko 268.000 stanovnika, prenosi Beta.

Istovremeno, u Crvenom krstu Srbije kažu za BBC na srpskom da kroz program narodne kuhinje pripremaju obroke za 35.300 korisnika u 77 mesta u Srbiji.

U ovu brojku, kako objašnjavaju, nisu uključeni Beograđani, jer za njih program sprovodi Grad.

Stariji finansijski stabilniji

Uoči Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva, Evropska agencija za smanjenje siromaštva – Srbija objavila je istraživanje prema kome stariji u Srbiji žive nepovoljnije u odnosu na vršnjake iz EU.

Ipak, u odnosu na mlađe, stariji su manje izloženi rizicima od finansijskog siromaštva. U tome značajnu ulogu igraju penzije.

Istraživanje su sproveli Crveni krst i Grupa za razvojnu inicijativu SeConS i pokazuje da više od četvrtine starijih od 65 sebi ne može da priušti dva para obuće u sezoni, a svaka treća starija osoba ne može da zameni iznošenu odeću.

Kod starijih je izražena i rodna razlika – više je starijih siromašnih žena nego muškaraca.

Svetski dan borbe protiv siromaštva obeležava se od 1987, kada se na otkrivanju spomenika posvećenog borbi protiv siromaštva u Parizu okupilo oko 100.000 ljudi.

Skoro polovina svetske populacije, odnosno više od tri milijarde ljudi, živi sa manje od 2,5 dolara dnevno, pokazuje analiza Svetske banke. U ekstremnom siromaštvu živi više od 1,3 milijarde svetske populacije, sa manje od 1,25 dolara dnevno.

Prema podacima UNICEF-a, 22.000 dece umre svaki dan zbog siromaštva.

Oko 400.000 dece u Srbiji je u riziku od siromaštva, saopštila je danas Mreža organizacija za decu Srbije.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]