Meksičke cenote su jedinstveno predivni i složeni pećinski sistemi i vodeni tokovi u kojima živi bogata flora i fauna - od kojih neka ne može da se nađe nigde drugde na svetu.

Ovih više od 7.000 krečnjačkih vrtača nastajalo je na Jukatanskom poluostrvu milionima godina, još od vremena udara asteroida u krater Čikskulub koji je doveo do izumiranja gotovo svih dinosauarusa.

Cenote su bili cenjene tokom čitave istorije.

Više od 2.500 godina, Maje su koristile neke kao izvore vode a druge kao sveta mesta.

Za njih se veruju da su bili ulaz u Ksibalbu, majanski podzemni svet, gde ljudi odlaze kad umru.

Mnogi meštani se i dalje drže tih mitova i rituala u koje su verovali njihovi preci.

Danas su oni jedini prirodni izvori slatke vode u jukatanskoj oblasti.

Turisti, i nacionalni i internacionalni, uživaju u cenotama svaki na svoje načine.

Njihova konfiguracija ih čini idealnim bazenima za plivanje i dobrodošlim bekstvom od žarke vreline u ovoj oblasti.

Neki su čak opremljeni ziplajnovima, terasama za sunčanje, platformama za skakanje i snek-barovima.

Cenote posebno privlače jednu grupu posetilaca – ronioce na dah.

Ove vrtače su raj za ronioce budući da svaka ima jedinstvenu konfiguraciju i izolovana je od efekata struja, talasa i vetra.

Budući da ronioci na dah koriste minimalnu opremu i nisu vezani za pravila sportskog ronjenja sa bocom (vremenska ograničenja, bezbednosne stanke, polagano izranjanje na površinu), oni tu mogu da meandriraju kroz vodu, obilaze prepreke i da im prilaze morska stvorenja.

Ova jedinstvena iskustva i mesta inspirativna su ne samo za same ronioce, već i za posmatrače koji gledaju fotografije i video snimke koje oni prave.

Cenote su ugrožene od rđavog upravljanja zemljištem, prekomerne gradnje i lošeg upravljanja kanalizacijom i otpadom.

Izuzetan istorijat

Jukatansko poluostrvo je gotovo potpuno sastavljeno od poroznog krečnjaka – zamislite čvrst i rupičast komad švajcarskog sira od krečnjačke stene.

Pre više od 65 miliona godina, bilo je potpuno potopljeno pod vodom u sklopu sistema koralnih grebena.

Udar asteroida u Čikskulub pomerio je tektonske ploče i izdigao koralni greben iz vode.

Više od milion godina, kiša i morska voda su se probijali kroz kameno dno da bi stvorili izdane svega nekoliko metara ispod zemlje.

Kad tlo propadne i napravi vrtaču, kao što to radi često na Jukatanskom poluostrvu, ponekad otkrije ove izdane u obliku prirodnih bazena ili cenota (od majanske reči c’ono’ot, što znači „rupa ispunjena vodom“).

Neprikosnovena i jedinstvena istorija oblasti donela joj je 2012. godine status Uneskove svetske baštine.

Drevno majansko nasleđe

Ući u cenotu znači ući u podzemlje: u Ksibalbu.

Prema verovanjima Maja, čovek mora prvo da zatraži dozvolu i da izvede rituale da bi bezbedno ušao.

Mora se ponuditi žrtva, a pre mnogo godina to su bili zlato, žad, bakar, pa čak i živi ljudi.

Ove žrtve podnošene su da bi se zadovoljili bogovi kao što je Čak, bog kiše za kog Maje veruju da obitava u cenotama.

Ovih dana žrtva se uglavnom sastoji od kopala (smola drveta), kakaoa, semenja, kukuruza, latice cveća, šećera i drugih sitnih predmeta.

Turisti mogu da zakažu kulturološke ture da bi gledali rituale i nastupe u raznima cenotama – bez straha da će biti žrtvovani, naravno.

Istraživanje cenota ronjenjem na dah

Većina putnika koji istražuju cenote provešće dan istražujući pećine ili plivajući.

Ako stavite masku ili naočare. moći ćete da vidite razne sitne ribe, kornjače, krokodile i zanimljivije formacije stena tik ispod površine.

Ali to je samo vrh ledenog brega.

Što dublje odete, više toga ćete videti.

Dok ronite, zadržavate dah i spuštate se do određene dubine bez izvora kiseonika.

To zahteva duboku koncentraciju kao i svest o sebi i okruženju, i omogućava vam da se potpuno predate cenoti na najmanje moguće disruptivan način.

Pronaći ćete stalagmite i stalaktite koji datiraju unazad milione godina, hrpu oborenih stabala i krš, fosile izumrlih životinja, podvodna stvorenja koja ne postoje nigde drugde na Zemlji i bezbroj drugih fascinantnih obeležja.

Putnici mogu da zakažu sesije ronjenja na dah sa mnogim školama i trgovcima opremom u oblasti.

Jedinstven krajolik

Sunčeva svetlost se probija kroz rupe u krovu cenota i sabija se u jasno razaznatljive snopove, što je prirodni fenomen koji može da se nađe na vrlo malo drugih mesta na svetu.

Kad vidite ove svetlosne snopove, to u vama budi nezemaljsko osećanje strahopoštovanja i začudnosti.

Oni takođe čine jedinstvene prilike za maštovite fotografije, što je trend koji je u porastu dok sve više i više ljudi istražuje beskrajni podzemni krajolik meksičkih cenota.

Bezbedno utočište za faunu

Mnoge vrste zavise od cenota kao mesto na kom se opuštaju ili dopunjavaju.

Izolovane od otvorenog okeana, ova vrtače pružaju utočište od surovih vremenskih prilika, talasa, krupnih grabljivaca i brodskog saobraćaja.

Morske krave stižu do cenota kroz pećine koje su povezane sa Karipskim morem.

Ovde ugrožene vrste mogu da se odmore, najedu algi i čak odneguju mladunčad u bezbednom i mirnom okruženju.

Susreti izbliza

Interakcija između ronilaca i morskog života u cenotama je jedinstveno životno iskustvo.

Krokodili su ključni deo biodiverziteta ove oblasti.

Mogu se naći u mnogim cenotama, čak i u onima koje posećuju turisti.

Važno je poštovati prostor životinja, tako da je od najveće važnosti da se drži bezbedno odstojanje i da se one ne provociraju.

Ponekad je radoznalost jača od njih i doći će da bace pogled na to šta to ovi čudni ljudi rade.

Sablasno magični pejzaži

U nekim cenotama, pronaći ćete sloj hidrogen sulfida koji razdvaja slatku vodu od kumulativne kišnice ili od slane okeanske vode, praktično formirajući podvodni oblak.

Plivanje oko ovih oblaka ili u njima pruža vam osećaj da krstarite svemirom i prolazite kroz magline.

Slojeve formiraju gasovi koje ispušta materija u raspadu kao što su drveće i lišće koji padaju u vrtače.

Neki oblaci se formiraju blizu površine na dubini od svega nekoliko metara, dok se neki drugi mogu pronaći i na dubini od 30 metara.

Ovi debeli slojevi nalik maglinama mirišu neznatno na pokvarena jaja i zna se da vam blago štipaju usne ako ostanete u njima predugo.

Oblak na slici iznad nalazi se na dubini od oko 28 metara, a ispod njega se nalazi još 28 metara slane vode.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Mesto u kom svi mogu da uživaju

Ljudi svih godišta i porekla putuju da bi istražili veličanstvene meksičke cenote.

Temperatura vode varira od 19-24 stepeni Celzujusovih, što ih čini dobrodošlim odmorom od tropske vreline.

Mnogi vlasnici cenota uložili su u infrastrukturu kao što su platforme, toaleti i restorani, a nude i turističke ture i nastupe.

Sa hiljadama različitih cenota od kojih može da se bira, nikad vam neće ponestati novih mesta za istraživanje.

Pronalaženje spokoja i ravnoteže

Život u skladu sa samima sobom i našim okruženjem nešto je čemu mnogi od nas teže.

Ronjenje na dah zahteva ogromnu količinu razumevanja i uma i sveta oko nas tako da nije ni čudo da su ronioci strastveni u vezi sa ovim delikatnim ekosistemima.

Cenote pružaju neviđeni svet u koje može da se ponire dublje, i fizički i mentalno, u prirodnom i mirnom okruženju.

Da bi se očuvala ova posebna mesta, od ključne je važnosti da su zaštićena od zagađenja i preterane gradnje.

Neki ronioci uskaču da pomognu i pružaju otpor velikima silama, kao što je sistem železnice Maja, koji pravi ogromnu štetu međusobno povezanom sistemu hiljada cenota.

Turisti takođe mogu da pomognu da se smanji šteta koja se nanosi cenotama odlučivanjem za vodiče održivog ekoturizma i uzdržavanjem od nošenja štetne kreme za sunčanje i preparata za kosu.

Srećom, sve je više ekološki osvešćenih kompanija, turista i aktivista koji daju sve od sebe da zaštite svete meksičke cenote.

Ronioci na dah pogotovo demonstriraju njihovu veličanstvenost preko vizuelnih medija, čineći snažnu i glasnu zajednicu – i čak postajući ambasadori i zagovornici njihove zaštite.

Pogledajte i ovaj video: