Slave u restoranu: „Nebitno gde, bitno je da se okupi porodica“

Slavski kolač pored šanka, sveća na kariranom stolnjaku, ikona i kandilo u restoranu su sve češća slika sa proslave krsne slave.

„Išli smo u crkvu ujutru da presečemo kolač, a onda na ručak sa rodbinom i prijateljima u restoran“, kaže za BBC na srpskom Marijana Ninković iz Beograda.

Ona kaže da je u dogovoru sa suprugom odlučila pre nekoliko godina da „presele“ slavlje u restoran, jer je bolje nego da im „tri dana dolaze gosti u kuću“.

„Posluženje i nije toliko bitno, koliko mi je bitno da se vidim sa svima i sa svima ispričam“, kaže ona i dodaje da neke goste viđa samo na slavama.

• Zlobni svet ismevanja ljudi na svadbama
• „Šta dokazuje čaršav posle prve bračne noći“: Kako prastari običaji i dalje progone žene

U Srbiji, mnogi poštuju tradiciju i obeležavaju krsnu slavu. Načini obeležavanja, međutim, menjaju se iz godine u godinu.

Kafedžije i vlasnici restorana su prepoznali mogućnost dobre zarade, pa su u ponude proslava krštenja, rođendana, venčanja uvrstili i slave.

„Trend ove proslave je počeo pre četiri, pet godina“, kaže za BBC na srpskom Veljko Dašić, vlasnik restorana Stara Carinarnica u Zemunu koji postoji od 1997. godine.

Manje posla, više druženja

Ninković kaže da se njena porodica odlučila da goste dočeka u restoranu jer im nije bitno gde se taj dan obeležava, već da se porodica okupi.

„Od tada nisam posle slave premorena i uspevam da se vidim sa svima“, kaže ona.

Dašić kaže da obično na slavu u restoran dođe do 40 ili 50 ljudi.

„Domaćini jednostavno nemaju mesta kod kuće da ih ugoste sve, a svakako je i domaćicama lakše“, kaže Dašić.

Kaže da ima i porodica koje u njegovom restoranu slave slavu godinama i da se oko menija uglavnom dogovaraju.

„Na jednom stolu postavimo žito, sveću i slavski kolač“, kaže Dašić.

I iz restorana Mali vrabac u Skadarliji kažu da često primaju pozive „da organizuju slavsku trpezu“.

„Za svakog sveca imamo i gosta koji ga obeležava“, kažu iz Malog vrapca.

Slavlje kod kuće

Milena Vučković iz Beograda smatra da se „slava iz kuće ne iznosi“ i da se u njenoj porodici slava sprema „po principu švedskog stola“.

„Nikad mi neće biti jasno zašto se od slave pravi žurka“, kaže Vučković i dodaje da u restoranu slavu slave „novokomponovani vernici“.

U porodici Sanje Milić slavi se Sveti Trifun i gozba se „sprema na veliko“, jer treba ugostiti 40 ljudi.

• Mladenci – prolećni praznik ljubavi
• Četvrt veka Slagalice – porodična tradicija
• Tajna svrljiškog belmuža

„Prvog dana dolazi šira rodbina na ručak, a na večeru najuža rodbina i prijatelji“, kaže Sanja i dodaje da na drugi dan slave dolazi društvo i eventualno oni koji nisu uspeli prvog dana da dođu.

Kaže da voli da sprema i slavi slavu, iako pre i posle praznovanja „padne na nos“.

„Ali mi bude drago kada sve ispadne kako sam zamislila“.

„Najbitnije je naravno da se gosti osećaju opušteno i ispoštovano“, kaže Sanja, koja za tu priliku mesi i slavski kolač i oko desetak vrsta sitnih kolača.

Slava traje pet, šest dana

Etnološkinja i antropološkinja Vesna Marjanović izučava srpske običaje duže od 30 godina.

Za BBC na srpskom kaže da je „slava prvo socijalni čin, a onda religijski“.

„Koliko god se i crkva trudila, to je manje-više ostalo okupljanje porodice, srodnika i prijatelja“, kaže Marjanović.

Ona kaže da su moderna vremena donela izmene u stare običaje, pa se domaćice pre odlučuju da kupe slavski kolač, ali i da slavlje prebace u restoran, „jer je tako lakše“.

Vesna je sa kolegama radila na projektu „Krsna slava“, tokom kojeg su pokrenuli ozbiljna istraživanja i obišli skoro celu Srbiju, posećujući mnoga domaćinstva tokom proslave slava.

„Čula sam i priče da na severu Banata slave i po pet- šest dana“, kaže Marjanović.

Setila se kako su joj domaćini na jednoj slavi u šali rekli da poslednjeg dana slave u goste zovu da „peru svecu noge“.

„To je zbog toga da se potroši sva hrana, koja je namenjena da se potroši tokom tog praznika“, kaže ona.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]