Slobodan Milošević, rat u Jugoslaviji i Hag: Sve što je obeležilo `najvažnije suđenje posle Nirnberga`

Trećeg jula 2001. godine pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) prvi put se pojavljuje Slobodan Milošević.

Bivši jugoslovenski i srpski predsednik dolazi kao optužen za ratne zločine tokom sukoba na Kosovu.

„On je ušao u sudnicu samouvereno, nadmeno i pravo se uputio u sredinu sudnice, misleći da je to normalno mesto koje mu pripada.

„Međutim, u sredini sudnice je klupa za svedoke, a sa strane je optuženička klupa, tako da su UN stražari morali da ga kucnu po ramenu i da mu pokažu gde treba da sedne“, opisuje Miloševićev ulazak novinar Mirko Klarin za BBC na srpskom.

Čovek sa poternice za kojim je bila raspisana nagrada od pet miliona dolara, sedi između dva policajca.

Nosi teget odelo, svetlo plavu košulju i kravatu sa jugoslovenskom trobojkom – crveno, belo, plavo, doduše u kosim linijama.

Sedam meseci kasnije počinje suđenje koje MKSJ opisuje kao prekretnicu za međunarodnu pravdu i postupkom od izuzetne važnosti za narode bivše Jugoslavije koji su bili najviše pogođeni zločinima za koje je on terećen, navodi se na sajtu suda.

• Slobodan Milošević: Misterija mozga
• Mali vodič za „Porodicu“ – ko je ko
• Šta imaju zajedničko Milošević, Đinđić i Vučić

„Ovaj Međunarodni sud i samo ovo suđenje predstavljaju najjači dokaz da niko nije iznad zakona i izvan dohvata međunarodne pravde“, rekla je tužiteljka Karla del Ponte u uvodnom izlaganju na suđenju Miloševiću.

Zašto je danas važno?

Mirko Klarin, novinar sa višedecenijskim iskustvom radio je za list Našu borbu, novinsku agenciju Fonet i brojne vodeće medije u regionu, bio je i glavni urednik agencije Sensa sa sedištem u Hagu koja je izveštavala o radu MKSJ sve vreme njegovog postojanja – 1994-2017. godine.

Međunarodni sud i suđenje Miloševiću doprineli su tome da se suočimo s onim što je rađeno u naše ime, navodi on.

„Praktično, da nema Tribunala ne bismo ni danas znali šta nas je snašlo i šta nam se dogodilo.

„Nikad ne bi niko istražio nikakve zločine, hapsili bismo tuđe, a ne naše i samo bismo govorili o tome šta su nam drugi učinili i šta smo preživeli kao žrtve“, kaže Klarin za BBC.

Kada govori „mi“, misli na sve učesnike sukoba u regionu – pojašnjava u telefonskom razgovoru iz Istre, gde danas živi.

Prvi šef države optužen za genocid

Nekadašnjeg BBC spoljnopolitičkog izveštača sa prostora Jugoslavije tokom 2001. Pitera Bajlsa vest da je Milošević uhapšen zatekla je u Beogradu.

„Kada je izručen, bio je prvi nekadašnji šef države optužen za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti“, podseća Bajls za BBC na srpskom.

Tadašnje vlasti u Beogradu želele su da se približe međunarodnoj zajednici.

„Premijer Zoran Đinđić zalagao se za saradnju sa tribunalom kako bi se Srbija približila Zapadu“, ocenjuje Bajls.

U ćeliji površine od deset kvadrata Milošević će provesti poslednjih pet godina života.

Na raspolaganju su mu bili metalni krevet, polica sa knjigama, toalet i tuš kabina, televizor sa šest programa i laptop, ali bez interneta, pisalo je Vreme.

`Najvažnije suđenje posle Nirnberga` počelo 12. februara 2002.

Kada je 12. februara 2002. počelo suđenje gotovo svi svetski mediji imali su tog dana ekipe izveštača u Hagu.

„Objavili su početak najvažnijeg suđenja za ratne zločine nakon Nirnberškog procesa kada se nacističkim liderima sudilo posle Drugog svetskog rata“, opisuje atmosferu Piter Bajls, koji je te godine i sam izveštavao iz Haga.

„Slobodan Milošević je pokazao prezir prema Tribunalu za ratne zločine.

„Jasno rekao da Tribunal smatra `pristrasnim sudom koji je na strani pobednika` tokom ratova na Balkanu“, podseća nekadašnji BBC novinar.

Prvo pojavljivanje – samo 15 minuta

Na tom prvom pojavljivanju Milošević se odlučio, što će zadržati do kraja postupka, da bude sam svoj branilac.

„Ja smatram ovaj sud lažnim sudom i smatram da su optužnice lažne, radi se o protivzakonitoj instituciji koju Generalna skupština (Ujedinjenih nacija) nije osnovala.

„Stoga ja nemam nikakvog razloga da imenujem pravnog zastupnika da me zastupa pred nezakonitim organom“, bile su prve reči Slobodana Miloševića, upućene britanskom sudiji Ričardu Meju.

Na pitanje da li želi da mu se optužnica pročita, odgovorio je: „To je vaš problem“.

„Ponašao se kao neka kopija Josipa Broza na onom bombaškom procesu u Zagrebu kada je rekao `priznajem samo sud svoje partije i svog naroda` i to je bilo očekivano.

„Sve vreme, iako se Tribunal trudio da individualizuje krivicu i odgovornost, on je nastojao da podeli odgovornost sa svojim narodom, što većina optuženih radi“, navodi Klarin.

Hronologija suđenja

• Slobodan Milošević se na optužnici Međunarodnog suda našao 24. maja 1999, dok je u Srbiji trajalo Nato bombardovanje, a on bio na poziciji predsednika Savezne Republike Jugoslavije.
• Tada je sukob na Kosovu i dalje trajao i to je, prema navodima MKSJ, bio i prvi put da je neki međunarodni sud odgovorio na brojne zločine u trenutku njihovog činjenja.
• Kada se nekoliko nedelja kasnije, sukob završio i međunarodne snage ušle na Kosovo, Međunarodni sud je organizovao jednu od najvećih operacija uviđaja mesta zločina u novijoj istoriji, usklađujući rad forenzičkih timova iz desetak zemalja koji su ekshumirali na stotine tela, dodaje se na sajtu.
• Dve godine će proteći dok Milošević helikopterom MUP-a Srbije ne stigne u Ševeningen.
• Izručen je u noći između 28. i 29. juna 2001. godine na srpski nacionalni praznik Vidovdan
• Pet dana kasnije prvi put se pojavljuje u sudnici Tribunala u Hagu.
• Do 12. februara 2002. kada je suđenje zvanično počelo, osim optužnice za zločine počinjene na Kosovu, Međunarodni sud potvrdio je i optužnice za zločine počinjene u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1995. godine, dok je bio predsednik Srbije.
• Slobodan Milošević umro je 11. marta 2006. godine, a tri dana kasnije suđenje je formalno završeno, samo nekoliko nedelja pre predviđenog završetka pretresa.

Kao izveštač koji je pratio sukobe na Bliskom istoku, a kasnije i sva suđenja u Hagu, sa ove dvodecenijske distance Mirko Klarin izdvaja prvo pojavljivanje i još dve epizode koje naziva „događanjem Miloševića“.

„Očito da je mislio da će to duže da traje, jer kad su ga tog prvog dana izvodili iz sudnice on je pogledao na sat i onako za sebe rekao – samo 15 minuta?

„Bio je malo razočaran što nije imao više vremena da se događa i predstavlja u haškoj sudnici“, dodaje Klarin.

Od borbe protiv novog svetskog poretka do borbe protiv terorizma

Tamo je, uz pomoć pravnih savetnika advokata Zdenka Tomanovića i Dragoslava Miše Ognjanovića, pripremao nastupe u sudnici sa plavim stolicama.

Kao drugi primer „događanja Miloševića“ Mirko Klarin navodi njegovo pojavljivanje na prvoj statusnoj konferenciji 30. avgusta 2001.

Statusna konferencija je vrsta ročišta gde napravi presek o stanju u postupku – šta je bilo i šta se očekuje, kad će početi suđenje ili izvođenje dokaza.

Održava se svakih 120 dana, po pravilu, da bi optuženi mogao u sudnici da kaže nešto ako ima, izvesti sudiju o psihičkom i fizičkom zdravlju i ima li nekih problema u pritvoru.

Milošević se na prvoj statusnoj konferenciji pojavio s dokumentom – deset rukom pisanih strana protiv novog svetskog poretka koji je ocenio kao pretnju čovečanstvu, podseća Klarin.

„Tu je izvršio težak napad na globalizam i predstavljao se kao prvi mučenik ili prva žrtva globalizma, koji je nazvao novim kolonijalizmom.

„Sud je prikazao kao tvorevinu tog novog svetskog poretka koji želi da pokori male narode kao što su Srbi“, podseća Klarin.

Tačno 12 dana kasnije desiće se teroristički napad na Ameriku 11. septembra.

To će biti novi štih Miloševića.

Već 29. oktobra na drugoj statusnoj konferenciji „taktiku“ usmerava na aktuelnu borbu protiv terorizma.

„Tad potpuno zaboravlja na globalizam i predstavlja se kao borac rata protiv globalnog terorizma, pre svega islamskog, optužuje nekadašnjeg američkog predsednika Klintona da je u dosluhu sa Bin Ladenom i praktično se nudi Bušu kao saveznik u toj borbi.

„U tome podseća na sopstvene velike zasluge, naročito na Kosovu i šire“, dodaje Klarin.

Ono što vidi kao zajedničko za sve tri slike je da Milošević svaki put sebe vidi kao centralnu figuru.

• „Fatalni zaokret“: Dvadeset godina od otmice Ivana Stambolića
• „Smrt Slavka Ćuruvije odbija da umre“

I pritvor u Beogradu – velika vest

Bajls se osvrće i na trenutak koji prethodio čitavom suđenju – kada je u ranim jutarnjim satima u nedelju 1. aprila 2001, posle 36 sati pregovora, bivši predsednik konačno je nagovoren da se preda mirno.

„Centralni beogradski zatvor postao je dom čoveka koji je nekada vladao zemljom“, kaže za BBC na srpskom Piter Bajls.

Uhapsile su ga jugoslovenske vlasti po optužbi za proneveru i zloupotrebu službenog položaja.

„Bio je to veliki događaj koji su mediji prenosili i ja sam se sledećeg jutra, sa krova beogradskog hotela, uključivao u program BBC Svetskog servisa“, opisuje ovaj novinar u pisanoj izjavi.

Tada se činilo se malo verovatnim da će biti prebačen u Hag da mu se sudi pred Međunarodnim sudom, dodaje.

„Vlasti su želele da Miloševiću sudi u Beogradu, kako bi javnost povratila veru u pravosuđe.

„Mnogi su jednostavno želeli da Milošević odgovara za zločine počinjene nad sopstvenim narodom i uništavanje zemlje dok je jedan od predstavnika opozicije Vuk Drašković tvrdio da bi Milošević trebalo da se suoči i sa optužbama za ratne zločine“, dodaje on.

Ipak, tri meseca kasnije, krajem juna, naći će se u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu.

• Heroji koji su prkosili ratu – zašto 25 godina kasnije o njima i dalje malo znamo
• General Jovan Divjak: „Oficir i džentlmen“ ratnog Sarajeva
• Genocid u Srebrenici očima dece

Dostignuća samog postupka

Tokom postupka iskristalisala se još jedna misija Miloševića, pored osporavanja suda i želje da ga „sruši“, smatra Mirko Klarin.

To je bila namera da se osveti Srbiji, kaže, zbog svega što je njemu i njegovoj porodici priredila, posle izbora 2000.

„On je sračunao da će se kroz suđenje trostruko osvetiti Srbiji – prvo da Srbe podeli na patriote koji ga podržavaju i zapadne lakeje, tadašnji režim.

„Druga misija je bila da zaustavi proces normalizacije odnosa između Srbije i drugih država u regionu koji je tad 2002. i 2003. stidljivo počeo, ukazujući stalno na fundamentalistički karakter Bosne i ustaški karakter Hrvatske, kao i zločine nad Srbima.

„Treće je bilo zaustaviti proces reintegracije Srbije u evropsku i međunarodnu zajednicu u svet“, ističe Klarin.

Za sve što se dešavalo njemu, krivio je Nemačku, evropsku zajednicu, Ameriku, dodaje.

„Nastojao je da Srbiju zadrži u izolaciji i spreči izlazak, time što je glavnu krivicu osim na neprijatelje u regionu prebacivao na taj novi svetski poredak“.

Dvadeset godina kasnije, Klarin je uveren da je Milošević uspeo u svim tim misijama.

„Sve tri – uspešne misije . On je započeo taj proces koji su drugi nastavili da bismo došli do današnje situacije, Srbija je bukvalno podeljena.

„Potpuno je zaustavljen proces normalizacije odnosa u regionu, ne govorim o pomirenju, od njega smo sve dalje, a ne znam koliko se stiglo u evropskim integracijama“, navodi Klarin.

Drugačiji osvrt na suđenje ima beogradski advokat Branislav Tapušković.

On je učestvovao u suđenju Miloševiću kao takozvani prijatelj suda – koji tumači lokalne prilike i istorijske okolnosti, kako bi sud dobio sudu širu sliku događanja.

„To suđenje je važno iz mnogo razloga, a na prvom mestu to je danas jedan dokument.

„Postoje transkripti o svakom trenutku događanja, o svakom dokazu koji je izveden, pre svega mislim na ono vreme dok je tužilac izvodio dokaze, to je vreme dok sam i ja bio“, kaže Tapušković za BBC na srpskom.

Bio je angažovan od 2. avgusta 2001. do 12. februara 2004. godine.

„Dok su se izvodili dokazi vezani za Račak pokazalo se da je to bila čista inscenacija da bi se krenulo sa ratnim dejstvima Nato.

„Do te mere je to sve razbijeno tokom tog postupka, to moram da naglasim, da svi drugi ljudi od Šainovića do generala Ojdanića, Lazarevića i Pavkovića niko više nije ni optužen za Račak, a to su bili generali koji su vodili akcije tokom bombardovanja“, kaže Tapušković.

Slučaj Račak

• U kosovskom selu Račak u januaru 1999. godine ubijeno je 45 kosovskih Albanaca i to mnogi smatraju okidačem za NATO bombardovanje Srbije koje je dovelo do prestanka sukoba na Kosovu.
• Tadašnji šef misije OEBS na Kosovu Vilijem Voker napisao je izveštaj o tome šta se u Račku desilo – njegove nalaze srpski zvaničnici osporavaju i danas.
• Slučaj Račak bio je deo optužnica protiv pet visokih zvaničnika Savezne republike Jugoslavije, na čelu sa predsednikom Slobodanom Miloševićem.
• Pored Miloševića, za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata optuženi su i Milan Milutinović (predsednik Srbije), Nikola Šainović (zamenik premijera Jugoslavije), Dragoljub Ojdanić (načelnik Generalštaba SRJ) i Vlajko Stojiljković (ministar policije).
• Stojiljković je izvršio samoubistvo 2002. godine, Milutinović je oslobođen po svim tačkama optužnice.
• Šainović i Ojdanić, osuđeni su za zločine na Kosovu na 18 i 15 godina zatvora, ali se u presudi ne spominje Račak. Odležali su delove kazni i vratili se u Srbiju.
• Vlastimir Đorđević, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Resora javne bezbednosti, osuđen je na 18 godina zatvora za zločine na Kosovu. U presudi se navodi da je imao „vodeću ulogu u nastojanjima MUP-a da se prikrije ubijanje 45 civila u Račku.“
• Za zločin u Račku je osuđen i kosovski Srbin Zoran Stanojević. On je 2001. osuđen na 15 godina zatvora za ubistvo i pokušaj ubistva, ali ga je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić pomilovao 2007. godine, istakavši da suđenje koje je imao u Prištini nije bilo fer.

• Zašto je bitan slučaj Račak – u 300 i 500 reči
• Vilijem Voker: „Ekonomija neće rešiti politička pitanja Srbije i Kosova“
• Prvi komandant Kfora: „Pomogli smo i Srbiji“

„Samo da je to (rasvetljavanje slučaja Račak) doprinos tog suđenja, a tome sam i ja na neki način doprineo, pa bi to bio veliki rezultat“, uveren je Tapušković.

Iako se prećutno očekivalo da će biti na strani suda i tužilaštva, otvoreno kaže da se opredelio da u sudnici „bude na strani Miloševića“ i da „lovi“ sve što mu može pomoći u iskazima svedoka.

„Miloševića sam tad viđao i do šest puta dnevno.

„On se u sudnici ponašao dostojanstveno“, kaže advokat, navodeći da je njegova uloga praktično bila da bude branilac po službenoj dužnosti.

Brionski sastanci

Kao važan segment Branislav Tapušković izdvaja i to što su tokom suđenja Miloševiću na videlo izašli „zapisnici sa Briona u vezi sa Olujom“.

• Oluja 25 godina posle: „Još ima i sa jedne i druge strane ljudi koji podržavaju priču razdora“
• Operacija Oluja: Jedni slave, a drugi se sećaju žrtava

Reč je o zapisniku sa Brionskog sastanka hrvatskog predsednika Franje Tuđmana i najviših državnih zvaničnika 31. jula 1995. kada je policijska akcija „Oluja“ isplanirana.

Operacijom Oluja hrvatske vojske i policije, od 4. do 8. avgusta 1995, okončan je četvorogodišnji oružani sukob, a prema nalazima Međunarodnog suda pravde, izveštaja UN tela i lokalnih nevladinih organizacija, u toj akciji je ovu oblast oko Knina napustilo više od 200.000 Srba.

U zapisniku se između ostalog navodi da je Tuđman napomenuo da Hrvatska mora naneti totalan poraz neprijatelju na jugu i na severu, na način da „nanesemo takve udarce da Srbi praktično nestanu, odnosno da ono što nećemo odmah zahvatiti, da mora kapitulirati u nekoliko dana“.

Razgovor o tome bio je deo svedočenja bivšeg američkog ambasadora u Hrvatskoj tokom rata Pitera Galbrajta.

Galbrajt je 2018. za BBC na srpskom izjavio da nema dilemu – međunarodna zajednica dozvolila je Hrvatskoj da sprovede „Oluju“.

Zaista, mnoštvo dokaza podnesenih tokom suđenja Miloševiću, od kojih su mnogi viđeni po prvi put, može se smatrati najvećim dostignućem ovog postupka, jer će ostati delom arhive – dostupni javnosti, kao prepreka zluradim pokušajima prekrajanja istorije“, navodi se i na sajtu MKSJ.

• „Menjanje granica na Balkanu – put u beskrajne ratove“
• Prvi komandant Kfora: „Pomogli smo i Srbiji“

Sa Tapuškovićem i Klarinom razgovaramo neposredno posle izricanja presude Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, što je poslednji postupak koji se i dalje vodi pred nekadašnjim MKSJ.

„Sve činjenice o zločinima su utvrđene i to je najveća vrednost tih suđenja, zato sam oduvek tvrdio da nema velikih i malih suđenja, sva su velika.

„Mi smo podjednaku pažnju pridavali i Miloševiću i sadističkim ubicama koji su delovali samostalno i iz zadovoljstva ubijali, pljačkali i silovali“, ističe Klarin.

Epski događaj

Da je suđenje Miloševiću, ipak, bilo posebno ocenjuje britanski novinar Pitar Bajls.

„Suđenje je veliki iskorak za pravdu`, rekao mi je Ričard Diker iz organizacije Hjuman Rajts Voč u intervjuu pred Tribunalom, ali je dodao: `Jednako su značajni i optuženi ratni zločinci koji nedostaju na optuženičkim klupama`.

„Usledili su i ostali, poput Radovana Karadžića i Ratka Mladića, ali Milošević u Hagu bio je epski događaj koji je označio novo poglavlje u potrazi za međunarodnom pravdom“, zaključuje Bajls.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]