Protesti u Americi zbog ubistva Džordža Flojda i dalje se nastavljaju, a najnapetije je u Sijetlu, gde su demonstranti zauzeli nekoliko gradskih blokova i proglasili je „zonom bez policije“. Američkom predsedniku Donaldu Trampu se to nimalo ne sviđa.
„Preuzmite kontrolu nad vašim gradom ODMAH. Ako vi to ne uradite, ja ću“, tvitovao je Tramp, uputivši poruku gradskim zvaničnicima Sijetla i savezne države Vašington.
Demonstranti su oblast bez policije u Sijetlu nazvali Čez (Chaz), što je skraćenica za Autonomnu zonu Kapitol hil. Tamo se sada okuplja više stotina ljudi, koji drže govore, čitaju poeziju, organizuju filmske večeri.
Tramp je u međuvremenu za građane u Čezu rekao da su „domaći teroristi“. U tom delu grada je prethodno bilo žestokih sukoba demonstranata i policije, u kojima su korišćeni molotovljevi kokteli i suzavci.
- Mural koji je postao simbol borbe protiv rasizma
- Smrt Džordža Flojda: Zašto neki protesti prerastaju u nasilje
- HBO uklonio „Prohujalo sa vihorom“ iz ponude
Veliki protesti širom Amerike počeli su 26. maja, dan posle ubistva crnca Džordža Flojda, kojem je beli policajac više od osam minuta klečao na vratu. Flojd je za to vreme zapomagao i govorio da ne može da diše.
Policajac Derek Šovin optužen je za ubistvo, a trojica njegovih kolega optužena su za saučesništvo i podstrekivanje na ubistvo. Sva četvorica su razrešena dužnosti.
Protesti su se u međuvremenu proširili na gotovo čitav svet – velikih antirasističkih skupova bilo je širom Britanije, u nizu evropskih gradova, na Novom Zelandu.
Demonstracija je bilo i u Australiji, gde ljudi pozivaju na poštovanje prava Aboridžina, starosedelaca Australije.
Sijetl bez policije
Lokalni mediji prenose da je u Čezu festivalska atmosfera.
Kisela voda, grickalice, krema za zaštitu od sunca i sredstvo za dezinfekciju ruku dostupni su svima.
Iako demonstranti navode da nemaju vođe, primećeni su naoružani volonteri koji na određenim mestima ljudima traže ličnu kartu na uvid kako bi ušli u Čez.
Pre samo desetak dana slika u tom delu Sijetla bila je znatno drugačija – u tim ulicama bilo je žestokih sukoba demonstranata i policije.
Demonstranti su tokom sukoba bacali molotovljeve koktele i gađali policiju kamenjem, zapaljeni su brojni automobili, a bilo je i krađa, prenose lokalni mediji.
Ubrzo je uveden policijski čas, a policija je koristila suzavce i šok granate kako bi rasterala demonstrante.
Međutim, iz gradskog veća Sijetla su ih zbog toga kritikovali, navodeći da koriste prekomernu silu.
Dženi Durkan, gradonačelnica Sijetla, naredila je u ponedeljak da se barikade uklone i policija se povukla, a demonstranti su zauzeli šest uličnih blokova Kapitol Hila.
Od kako se policija povukla, protesti u toj oblasti su bili mirni.
Tramp za to vreme preti intervencijom, što se gradskim i državnim zvaničnicima ne sviđa.
- Stripadžije iz Veselog četvrtka na udaru zbog crnog kauboja i antirasizma
- Spajk Li: „Demonstranti nisu prosto rođeni besni“
Guverner Vašingtona Džej Insli je rekao da Tramp ne treba da se meša u poslove te savezne države, dok je Durkan istakao da bi bilo kakva invazija na grad bila nelegalna.
Kolumbo na meti
Protesti su takođe ponovo pokrenuli pitanje spomenika određenim istorijskim ličnostima u SAD – demonstranti su srušili spomenike moreplovcu Kristoferu Kolumbu, kao i vođama Konfederacije iz vremena Američkog građanskog rata.
Spomenik Džefersonu Dejvisu, predsedniku Konfederacije, srušen je u Ričmondu u saveznoj državi Virdžiniji.
U istom gradu spomenik Kolumbu je srušen, zapaljen i bačen u obližnje jezero.
Statua tog moreplovca srušena je i u gradu Sent Pol u Minesoti. U Majamiju je spomenik Kristoferu Kolumbu oštećen, a u Bostonu mu je otkinuta glava.
Mnogi ljudi u Americi poštuju Kolumba, za koga se u istorijskim udžbenicima navodi da je u 15. veku otkrio „Novi svet“.
Aktivisti koji se bore za prava američkih starosedelaca protive se odavanju počasti Kolumbu, uz obrazloženje da su njegove ekspedicije dovele do kolonizacije i genocida nad njihovim precima.
Sličnih situacija je prethodno bilo i britanskom gradu Bristolu, gde su demonstranti oborili statuu poznatog trgovca robovima Edvarda Kolstona.
Da li će protesti dovesti do promena?
Filonis Flojd, brat ubijenog Džordža Flojda, izjavio je pred članovima američkog Kongresa da treba sprovesti reforme protiv policijske brutalnosti.
„Molim vas čujte me, poslušajte našu porodicu, poslušajte ljude koji su na ulicama širom sveta. Oni vam kažu da je dosta“, rekao je Filonis Flojd.
Članovi komiteta za pravosuđe Kongresa slušali su 10. juna – dan posle sahrane Džordža Flojda – izjave aktivista za ljudska prava i predstavnika policije.
Komitet planira da do 4. jula članovima Kongresa pošalje predlog zakonskih promena koje su potrebne u borbi protiv policijske brutalnosti i rasne nepravde.
Predsednik komiteta, demokrata Džerold Nadler, izjavio je da svi moraju da znaju da Džordž Flojd nije samo ime koje ljudi skandiraju na ulicama.
„On je bio čovek. Imao je porodicu i mi oplakujemo njegovu smrt“, istakao je Nadler.
Prema predlozima demokrata, stavljanje kolena na vrat bi se proglasilo za nelegalnu metodu prilikom hapšenja.
Predviđeno je i uvođenje treninga o rasizmu za policajce, a onima koji budu otpušteni ne bi bilo dozvoljen prijem u drugu bezbednosnu službu.
Još nije jasno da li će ove promene dobiti podršku i republikanaca.
Promenjena definicija rasizma u rečniku
Do nekih promena je ipak došlo – američki rečnik Mirijam Vebster promeniće definiciju reči rasizam, a sve to posle mejla koji je stigao od mlade Afroamerikanke.
Kenedi Mičam kaže da je sretala ljude koji su, pozivajući se na definiciju iz rečnika, tvrdili da nisu rasisti jer ne veruju u superiornost belaca.
Mičam, koja je nedavno diplomirala na Univerzitetu Drejk u Ajovi, tvrdi da bi ova odrednica trebalo da se odnosi i na rasnu nejednakost i sistemsku represiju.
„Morala sam svima da govorim da ta definicija ne predstavlja ono što se zaista dešava u svetu“, kazala je ona za televiziju CNN.
Urednik rečnika joj je odgovorio i složio se da promeni definiciju.
„Može se proširiti … da sadrži i termin ‘sistemski’ i jednu ili dve rečenice objašnjenja“, rekao je urednik Piter Sokolovski za BBC.
Šta se dešava sa optuženima?
Derek Šovin, policajac iz Mineapolisa optužen za ubistvo Džordža Flojda, imao je prvo ročište 8. juna, a sud mu je odredio kauciju od 1,25 miliona dolara.
Prema rečima tužilaca, ovakvo visoka kaucija određena je zbog „ozbiljnosti optužbi“ i reakcija javnosti.
Šovin nije govorio tokom 15-minutnog ročišta, koje je pratio putem video-linka.
Preostala trojica policajaca, koja su učestvovala u Flojdovom hapšenju, optužena su za saučešništvo i podstrekivanje na ubistvo.
Sva četvorica su razrešena sa dužnosti.
Kako je umro Džordž Flojd?
Policajci su na teren izašli zbog prijave iz lokalne radnje da je Flojd navodno koristio falsifikovanu novčanicu od 20 dolara.
Pokušavali su Flojda da ubace u patrolno vozilo, kada je on pao na zemlju i rekao da je klaustrofobičan.
Prema navodima policije, opirao se privođenju, pa su mu stavljene lisice. Na video snimku sa mesta događaja ne može da se vidi kako je došlo do sukoba.
Vidi se policajac Šovin, belac, kako mu drži koleno na vratu, čime mu onemogućava da ustane, dok Flojd stenje „molim vas, ne mogu da dišem“ i „nemojte me ubiti“.
- Kako se raspravljati sa rasistom: Pet oborenih mitova
- Jednostavno pitanje koje razotkriva rasizam u Americi
Prema autopsiji Šovin je kolenom pritiskao Flojda osam minuta i 46 sekundi – Flojd je prestao da daje znake života tri minuta ranije.
Dva minuta pre nego što je sklonio koleno, drugi policajci su opipali Flojdov desni zglob, u bezuspešnom pokušaju da nađu puls.
Odveden je u bolnicu i proglašen mrtvim.
Memorijalna služba za Džordža Flojda održana je 4. juna u Mineapolisu.
Službi su prisustvovale brojne javne ličnosti, kao i državni i gradski zvaničnici, a govorio je aktivista za ljudska prava Al Šarpton.
„Priča Džordža Flojda je priča svih crnaca. Već 400 godina mi ne možemo da budemo ono što želimo jer nam vi držite koleno na vratu“, rekao je.
Guverner Minesote pozvao je ljude da odaju počast tako što će osam minuta i 46 sekundi stajati u tišini – onoliko vremena koliko je Flojd proveo prikovan za zemlju.
Kovčeg je potom premešten na groblje u Perlendu, južno od Hjustona. gde je Flojd sahranjen pored majke.
10 smrti koje su pokrenule proteste protiv policije u Americi
Flojdova smrt vratila je u prvi plan statistike o ubistvima koje su počinili policajci u Americi.
Ovo su samo neke od žrtava čije su smrti pokrenule proteste protiv policije.
Trejvon Martin, 26. februar 2012.
Trejvona Martina, crnog 17-godišnjeg srednjoškolca ubio je Džordž Zimerman na Floridi.
Martin je bio u poseti rođacima kada ga je presreo Zimerman, koji je volonterski bio na straži u ovom latinoameričkom naselju.
Porota je 2013. zaključila da Zimerman nije kriv – presudili su da je upucao Martina uz samoodbrani, ali porodica i prijatelji tinejdžera su uvek insistirali na tome da se radi o ubistvu.
Ovo ubistvo je bilo ključno za pokretanje društvenog pokreta Životi crnaca su bitni.
Erik Garner, 17. jul 2014.
Garner je umro od gušenja u Njujorku, nakon što je uhapšen pod sumnjom da je ilegalno prodavao cigarete.
Na video snimcima se vidi kako Garner neprestano u suzama govori „ne mogu da dišem“, dok se beli policajac Danijel Pantaleo vidi kako ga rukom guši dok ga drži na podu.
Porota je odbila da podnese krivičnu prijavu protiv policajca, što je izazvalo proteste u više američkih gradova.
Pantaleo je otpušten iz policijske uprave u Njujorku pet godina nakon događaja.
Majkl Braun, 9. avgust 2014.
Pokret Životi crnaca su bitni dobio je međunarodni publicitet nakon što je 18-godišnji Majkl Braun ubijen tokom svađe sa belim policajcem Derenom Vilsonom.
Ovaj incident pokrenuo je nasilne proteste koji su se završili jednom smrću, dok je nekoliko ljudi ranjeno, a na stotine uhapšeno.
Vilson je podneo ostavku u policiji, ali je porota odlučila da je nevin, što je izazvalo nove proteste.
Volter Skot, 4. april 2015.
Volter Skot, 50-godišnji crnac, upucan je tri puta u leđa dok je bežao od policajca Majkla Slegera u Severnom Čarlstonu, u Južnoj Karolini.
Policajac je zaustavio Skotov automobil zbog neispravnog svetla. Tada je protiv njega postojao nalog za hapšenjem jer je kasnio u isplati alimentacije.
Sleger je osuđen na 20 godina zatvora 2017. godine, a Skotova porodica je dobila nagodbu u iznosu od 6,5 miliona dolara od vlasti Severnog Čarlstona.
Fredi Grej, 12. april 2015
Samo nedelju dana nakon ubistva Voltera Skota, dogodio se još jedan kontroverzni slučaj u Baltimoru u Merilendu.
25-godišnji Fredi Grej uhapšen je zbog nošenja oružja nakon što su policajci pronašli nož u njegovom džepu.
Na video snimku koji je napravio svedok vidi se kako Grej vrišti dok ga vode u policijski kombi. Nekoliko sati kasnije prebačen je u bolnicu sa teškom povredom kičme.
Umro je nedelju dana kasnije, a nasilni protesti su okončani sa najmanje 20 povređenih policajaca.
Tri od šest oficira koji su bili upleteni u njegovo hapšenje kasnije su proglašeni krivim za njegovu smrt – ostaloj trojici nikada nije suđeno.
Sandra Bland, 13. jul 2015.
Dvadesetosmogodišnju Bland zaustavio je policajac Brajan Enčinija zbog manjeg saobraćajnog prekršaja.
Dok joj je prilazio, ona je zapalila cigaretu i odbila da je ugasi. On ju je uhapsio i optužio za napad na policajca.
Tri dana kasnije, Bland se ubila u zatvoru. Iako nije ubijena, njena smrt izazvala je bes širom Amerike, a po ovoj priči urađen je i dokumentarac na HBO.
Filando Kastil, 6. jul 2016.
Upucao ga je policajac Džeronimo Janez nakon što ga je zaustavio u saobraćaju u Minesoti.
Iako je Janez optužen za ubistvo drugog stepena i po dve tačke za opasno korišćenje vatrenog oružja, porota ga je oslobodila manje od godinu dana kasnije.
Botam Džon, 6. septembar 2018.
Džona, 26-godišnjaka, ubila je u njegovom stanu policajka Amber Gajger, koja nije bila na dužnosti.
Ona je rekla da je greškom ušla u stan računovođe misleći da je njen – pucala je u Džona, koji je bio nenaoružan, verujući da je provalnik.
Godinu dana kasnije, Gajger je osuđena na deset godina zatvora.
Atatijana Džeferson, 13. oktobar 2019.
Dvadesetosmogodišnja studentkinja medicina ubijena je u svom krevetu u Dalasu. Ubica je bio policajac Aron Din.
Dina su poslali na ovu adresu nakon što je komšija pozvao policiju i prijavio da su vrata Džeferson otvorena. Još mu nije suđeno.
Briona Tejlor, 13.mart 2020.
Briona Tejlor, 26-godišnja tehničarka za hitnu medicinsku pomoć upucana je osam puta kada su službenici 13. marta ušli u njen stan u Kentakiju.
Oni su stigli sa nalogom za pretres zbog istrage o drogama, ali na posedu nije pronađena nijedna droga.
Njena porodica veruje da nisu tražili nju ili njenog partnera – već osumnjičenog koji nije povezan sa njima i koji je već bio u pritvoru i nije živio u tom stambenom kompleksu.
Iz policije su rekli da su uzvratili vatru nakon što je jedan oficir ranjen u incidentu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
