U gradovima širom Sjedinjenih Američkih Država šesti dan zaredom traju protesti zbog ubistva Džordža Flojda, a sve je više nasilja na ulicama.
Policijski čas je uveden u 40 gradova, ali stanovništvo ga uglavnom krši i sukobljava se sa policijom.
Do sukoba demonstranata i policije došlo je u Njujorku, Čikagu, Filadelfiji i Los Anđelesu.
U ovim gradovima pripadnici policije koristili su suzavac i biber sprej kako bi rasterali demonstrante.
- Kako se raspravljati sa rasistom: Pet oborenih mitova
- Posle pritisaka – nema mesta za rasizam i ksenofobiju u hrvatskoj diplomatiji
- Može li fudbal na Balkanu bez rasizma
Demonstrati su u više gradova širom Amerike palili policijska vozila i pljačkali prodavnice.
Nacionalna garda – rezervni sastav američke vojske za vanredne situacije u SAD – u nedelju je saopštila da je mobilisala oko 5.000 pripadnika u 15 gradova i Vašingtonu.
U glavnom gradu SAD, demonstranti su se ponovo okupili ispred Bele kuće, gde su zapalili zastavu Amerike, a zatim gađali policiju kamenica.
Predsednik Donald Tramp pozvao je na smirivanje, ali je istakao da ne može da dozvoli rulji da dominira.
Bivši policajac iz Mineapolisa optužen je za ubistvo Džordža Flojda.
Derek Čovin, 44-godišnji belac, pojaviće se pred sudom u ponedeljak.
Na snimku koji je kružio internetom vidi se Čovin kako kolenom pritiska Flojdov vrat nekoliko minuta, dok Flojd ponavlja da ne može da diše.
Otpušteno je još tri policajca, koji su prisustvovali incidentu
Slučaj je ponovo razbuktao bes zbog policijskih ubistava crnih Amerikanaca, prethodna dva velika slučaja – Majkla Brauna u Fergusonu i Erika Garnera u Njujorku – pokrenuli su pokret Životi crnaca su bitni (Black Lives Matter).
Mnogi nemire objašnjavaju dugogodišnjom frustracijom zbog društvenih i ekonomskih nejednakosti, ne samo u Mineapolisu.
Šta se dešava na protestima?
U trideset gradova širom Amerike održane su velike demonstracije. Do nasilja na protestima došlo je u Mineapolisu, Njujorku, Filadelfiji, Atlanti i drugom delovima Sjedinjenih Američkih Država.
Na snimku lokalne televizije iz Filadelfije vidi se kako ljudi uništavaju policijske automobile i pljačkaju prodavnicu.
Predsednik Tramp napisao je na Tviteru:
„Zakon&red u Filadelfiji, ODMAH! Pljačkaju prodavnice. Izvedite našu sjajnu Nacionalnu gardu“.
Tokom nekoliko dana gorele su zgrade i policijski automobili, a mnoge radnje su opljačkane.
U Mineapolisu, gradu u kojem je Flojd ubijen, policija je uhapsila vozača kamiona koji je probio barikadu na putu i punom brzinom krenuo ka masi demonstranata.
Na snimku objavljenom na društvenim mrežama vidi se kako grupa demonstranata opkoljava kamion i izvlači vozača.
Vozač kamiona kasnije je prebačen u bolnicu sa lakšim povredema.
Tim Volc, guverner Minesote, kaže da motiv vozača nije jasan.
„Čudo je da nije došlo do tragedije i da ljudi nisu stradali“.
Policija u Los Anđelesu ispalila je gumene metke u pokušaju da razrede masu demonstranata koji su ih gađali flašama i palili njihova vozila. Na slikama sa protesta može se videti da ljudi stoje na oštećenim policijskim kolima. Na noćni snimcima iz vazduha se moglo videti više požara.
Guverner Kalifornije Gavin Njusom proglasio je vanredno stanje u Los Anđelesu i aktivirao Nacionalnu gardu – rezervnu vojnu silu koja može da se izvede na ulice u vanrednim situacijama.
U čitavom gradu je na snazi policijski čas od 20 časova uveče do pet ujutru. Brojne prodavnice su opljačkane, uključujući i poznate trgovačke avenije, Melruoz i Ferfaks.
Gradonačelnik Los Anđelesa Erik Garseti rekao je da je ovo najteži trenutak koji je doživeo posle nemira 1992, kada je došlo do demonstracija izazvanih oslobađajućom presudom policajca a koji je prebio na smrt još jednog Afroamerikanca – Rodnika Kinga.
Snimak iz Njujorka prikazuje policijski auto koji se zaleće uliće u grupu demonstranata.
Gradonačelnik Bil de Blasio je rekao da situaciju nisu započeli policajci, ali demokratska kongresmenka Aleksandrjia Okasio Kortez je navela da su takvi komentari neprihvatljivi i da ne bi trebalo davati izgovore policajcima.
U Čikagu su policajci bacali kamenje na policiju, koja je odgovorila gasom. Nekoliko ljudi je uhapšeno,
Mnoge zgrade u Atlanti su opljačkane i uništene u petak, uveden je policijski čas i proglašeno vanredno stanje u nekim delovima kako bi se zaštitili ljudi i imovina.
Drugi dan za redom velika grupa demonstranata koška se sa pripadnicima Nacionalne garde ispred Bele kuće u Vašingtonu.
San Francisko je među poslednjim gradovima uveo policijski čas, koji je gradonačelnica London Brid najavila zbog brojnih pljački i nasilja.
Ali tokom talasa nasilja bilo je i trenutaka solidarnosti.
Šerif Kris Svonson u Flintu u Mičigenu skinuo je kacigu, položio palicu i upitao demonstrante šta žele. Nakon zagrljaja, oni su zapevali su „prošetajte s nama“, a šerif je to učinio.
Indijanapolis je bio jedan od gradova u kojima su se tokom dana održavali mirni protesti, ali su potom postali nasilni. Barem jedna osoba je preminula u nemirima, a policija je saopštila da nijedan službenik potegao oružje.
Šta je rekao predsednik Tramp
Tramp je u subotu rekao da je Flojdova smrt „ispunile Amerikance užasom, besom i tugom“.
„Stojim pred vama kao saveznik svakoga Amerikanca koji želi mir“, naveo je u televizijskom obraćanju.
Predsednik je najavio akcije protiv „pljačkaša i anarhista“, optužujući ih da ne poštuju Flojdovu smrt. Dodao je da je potreban „oporavak, a ne mržnja, pravda, ne haos“.
„Neću dopustiti da besna rulja dominira – to se neće dogoditi“, dodao je.
Tramp je okrivio gradonačelnika Minesota – demokratu – da nije uspeo da kontroliše proteste, koji su najveći od kada je on predsednik.
Rekao je i da će Nacionalna garda obaviti posao, ako se nasilje ne stavi pod kontrolu,
Trampov rival iz redova Demokratske partije Džo Bajden optužio ga je za potpirivanje netrepeljivosti i dodao da oni koji su odogovorni za Flojdovu smrt moraju da odgovaraju.
Ali je i osudio nerede, rekavši: „Protesti zbog takve brutalnosti su neophodni. Ali paljenje čitavih naselja i nepotrebno uništavanje, nisu.“
Kako je Džordž Flojd umro?
Policajci su na teren izašli zbog prijave iz lokalne radnje da je Flojd navodno koristio falsifikovan novac – 20 dolara.
Policajci su pokušavali Flojda da ubace u patrolno vozilo, kada je on pao na zemlju i rekao da je klaustrofobičan.
Prema navodima policije, opirao se privođenju fizički pa su mu stavljene lisice.
- Crna šminka na belim balerinama – da li je to rasizam
- Može li slika sa crnim licem da „raznese“ imidž kanadskog premijera
Na video snimku sa mesta događaja ne može da se vidi kako je došlo do sukoba.
Vidi se policajac Čovin, belac, kako drži koleno na vratu Flojdu, kojim mu onemogućava da ustane, Flojd stenje „molim vas, ne mogu da dišem“ i „nemojte me ubiti“.
Prema preliminarnoj autopsiji Čovin je kolenom pritiskao Flojda osam minuta i 46 sekundi – Flojd je prestao da daje znake života tri minuta ranije.
Dva minuta pre nego što je sklonio koleno, drugi policajci su opipali Flojdov desni zglob, u pokušaju da nađu puls. Nisu uspeli. Odveden je u bolnicu i proglašen mrtvim sat vremena kasnije.
Pun medicinski izveštaj okružnog patologa još nije objavljen, ali je u prijavi navedeno da nije utvrđeno da je bilo „traumatske asfiksije odnosno gušenja“.
Patolog je istakao da je Flojdovoj „smrti verovatnije doprinela“ kombinacija srčanih bolesti, „mogućih opojnih sredstava u sistemu“ i toga što je bio priveden.
Čovin je u petak optužen za ubistvo iz nehata i ubistvo trećeg stepena.
Flojdova poroodica zahteva ozbiljniju optužbu – ubistvo prvog stepena, kao i hapšenje tri policajca koja su prisustvovala događaju.
Tužilac okruga Henepin Majk Frimen rekao je da „očekuje optužbe“ i za ostala tri policajca, ali o tome nije govorio detaljnije.
10 smrti koje su pokrenule proteste protiv policije u Americi
Flojdova smrt vratila je u prvi plan statistike o ubistvima koje su počinili policajci u Americi.
Ovo su samo neke od žrtava čije su smrti pokrenule prosteste protiv policije.
Trejvon Martin, 26. ferbruar 2012.
Trejvona Martina, crnog 17-godišnjeg srednjoškolca ubio je Džordž Zimerman na Floridi.
Martin je bio u poseti rođacima kada ga je presreo Zimerman, koji je volonterski bio na straži u ovom latinoameričkom naselju.
Porota je 2013. zaključila da Zimerman nije kriv – presudili su da je upucao Martina uz samoodbrani, ali porodica i prijatelji tinejdžera su uvek insistirali na tome da se radi o ubistvu.
Ovo ubistvo je bilo ključno za pokretanje društvenog pokreta Životi crnaca su bitni.
Erik Garner, 17. jul 2014.
Garner je umro od gušenja u Njujorku, nakon što je uhapšen pod sumnjom da je ilegalno prodavao cigarete.
Na video snimcima se vidi kako Garner neprestano u suzama govori „ne mogu da dišem“, dok se beli policajac Danijel Pantaleo vidi kako ga rukom guši dok ga drži na podu.
Porota je odbila da podnese krivičnu prijavu protiv policajca, što je izazvalo proteste u više američkih gradova.
Pantaleo je otpušten iz policijske uprave u Njujorku pet godina nakon događaja.
Majkl Braun, 9. avgust 2014.
Pokret Životi crnaca su bitni dobio je međuanrodni publicitet nakon što je 18-godišnji Majkl Braun ubijen tokom svađe sa belim policajcem Derenom Vilsonom.
Ovaj incident pokrenuo je nasilne proteste koji su se završili jednom smrću, dok je nekoliko ljudi ranjeno, a na stotine uhapšeno.
Vilson je podneo ostavku u policiji, ali je porota odlučila da je nevin, što je izazvalo nove proteste.
Volter Skot, 4. april 2015.
Volter Skot, 50-godišnji crnac, upucan je tri puta u leđa dok je bežao od policajca Majkla Slegera u Severnom Čarlstonu, u Južnoj Karolini.
Policajac je zaustavio Skotov automobil zbog neispravnog svetla. Tada je protiv njega postojao nalog za hapšenjem jer je kasnio u isplati alimentacije.
Sleger je osuđen na 20 godina zatvora 2017. godine, a Skotova porodica je dobila nagodbu u iznosu od 6,5 miliona dolara od vlasti Severnog Čarlstona.
Fredi Grej, 12. april 2015
Samo nedelju dana nakon ubistva Voltera Skota, dogodio se još jedan kontroverzni slučaj u Baltimoru u Merilendu.
25-godišnji Fredi Grej uhapšen je zbog nošenja oružja nakon što su policajci pronašli nož u njegovom džepu.
Na video snimku koji je napravio svedok vidi se kako Grej vrišti dok ga vode u policijski kombi. Nekoliko sati kasnije prebačen je u bolnicu sa teškom povredom kičme.
Umro je nedelju dana kasnije, a nasilni protesti su okončani sa najmanje 20 povređenih policijaca.
Tri od šest oficira koji su bili upleteni u njegovo hapšenje kasnije su proglašeni krivim za njegovu smrt – ostaloj trojici nikada nije suđeno.
Sandra Bland, 13. jul 2015.
28-godišnju Bland zaustavio je policajac Brajan Enčinija zbog manjeg saobraćajnog prekršaja.
Dok joj je prilazio, ona je zapalila cigaretu i odbila da je ugasi. On ju je uhapsio i optužio za napad na policajca.
Tri dana kasnije, Bland se ubila u zatvoru. Iako nije ubijena, njena smrt izazvala je bes širom Amerike, a po ovoj priči urađen je i dokumentarac na HBO.
Filando Kastil, 6. jul 2016.
Upucao ga je policajac Džeronimo Janez nakon što ga je zaustavio u saobraćaju u Minesoti.
Iako je Janez optužen za ubistvo drugog stepena i po dve tačke za opasno korišćenje vatrenog oružja, porota ga je oslobodila manje od godinu dana kasnije.
Botam Džon, 6. septembar 2018.
Džona, 26-godišnjaka, ubila je u njegovom stanu policajka Amber Gajger, koja nije bila na dužnosti.
Ona je rekla da je greškom ušla u stan računovođe misleći da je njen – pucala je u Džona, koji je bio nenaoružan, verujući da je provalnik.
Godinu dana kasnije, Gajger je osuđena na deset godina zatvora.
Atatijana Džeferson, 13. oktobar 2019.
28-godišnjka studentkinja medicina ubijena je u svom krevetu u Dalasu. Ubica je bio policajac Aron Din.
Dina su poslali na ovu adresu nakon što je komšija pozvao policiju i prijavio da su vrata Džeferson otvorena. Još mu nije suđeno.
Briona Tejlor, 13.mart 2020.
Briona Tejlor, 26-godišnja tehničarka za hitnu medicinsku pomoć upucana je osam puta kada su službenici 13. marta ušli u njen stan u Kentakiju.
Oni su stigli sa nalogom za pretres zbog istrage o drogama, ali na posedu nije pronađena nijedna droga.
Njena porodica veruje da nisu tražili nju ili njenog partnera – već osumnjičenog koji nije povezan sa njima i koji je već bio u pritvoru i nije živio u tom stambenom kompleksu.
Iz policije su rekli da su uzvratili vatru nakon što je jedan oficir ranjen u incidentu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.