Smrt Džordža Flojda: Papa Franja o „grehu rasizma“, ministar odbrane protiv angažovanja vojske

Vašingtonski nadbiskup oštro je kritikovao američkog predsednika Donalda Trampa zato što je, u jeku demonstracija zbog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda koji traju osam dana, posetio crkvu u blizini Bele kuće .

Nadbiskup rimokatoličke crkve Vilton Gregorio kazao je da je Trampova poseta crkvi – zbog koje je i policija morala da reaguje – bila manipulacija.

Na ulicama gradova širom Amerike više desetina hiljada ljudi i dalje protestuje protiv rasizma. U pojedinim mestima pripadnici policije i Nacionalne grade klekli su na ulice u znak solidarnosti sa demonstrantima.

Do sada je na protestima uhapšeno najmanje od 9.300 ljudi, prenosi agencija AP.

O slučaju ubistva Džordža Flojda oglasio se i papa Franja, koji je rekao da „ne možemo tolerisati rasizam i okrenuti glavu od njega“, ali i da se „nasiljem ništa ne dobija, a mnogo gubi“.

„Draga braćo i sestre u Sjedinjenih Državama, uz veliku brigu pratim uznemirujuće društvene nemire u vašoj zemlji proteklih dana“, naveo je papa, dodavši da se „moli za dušu Džordža Flojda i svih onih koji su izgubili živote zbog greha razisma“.

• Smrt Džordža Flojda: Zašto neki protesti prerastaju u nasilje
• Tramp: Antifa će biti proglašena „terorističkom organizacijom“
• Kako se raspravljati sa rasistom: Pet oborenih mitova

U Njujorku su demonstranti izašli na ulice uprkos policijskom času. Saobraćajna policija je angažovana tokom noći kako se ne bi ponovile scene pljačkanja prodavnica na Menhetnu, ali ovaj put nisu zabeleženi veći incidenti.

U međuvremenu je smrt Džordža Flojda posle zvanične autopisije proglašena za ubistvo – Flojd je doživeo srčani udar tokom hapšenja, navodi se u izveštaju.

Jedna osoba ubijena je tokom protesta u Las Vegasu, policajac u istom gradu je teško ranjen i nalazi se u kritičnom stanju, a dve osobe usmrćene su u Čikagu, iako još nije jasno utvrđeno pod kojim okolnostima.

Džo Bajden, demokratski kandidat za predsednika Sjedinjenih Američkih Država, kritikovao je Trampa da koristi krizu kako bi „učvrstio“ sopstveno biračko telo.

Američki predsednik je u ponedeljak zapretio da će izvesti vojsku na ulice da zavede red i „brzo reši problem“ ako to nisu u stanju da urade lokalne vlasti.

Međutim, ministar odbrane Mark Esper izjavio je da ne podržava ideju angažovanja vojske zbog protesta građana.

Tramp je istakao da ako gradonačelnici i guverneri saveznih država ne mogu da zaštite stanovništvo, namerava da angažuje vojsku „koja će brzo da reši problem umesto njih“.

Tramp je to rekao u Beloj kući ispred koje je policija rasterala demonstrante koristeći suzavac i gumene metke. Posle intervencije policije, predsednik je prošetao kroz obližnji park i fotografisao se pored oštećene crkve.

Ovaj potez izazvao je burne reakcije u delu američke javnosti koji je optužio Trampa da maltretira mirne demonstrante samo da bi iskoristio priliku za fotografisanje.

Demonstracije su počele pošto se na društvenim mrežama pojavio snimak na kojem se vidi hapšenje Flojda u Mineapolisu 25. maja.

Vidi se i policajac koji kolenom pritiska Flojdov vrat nekoliko minuta, dok on ponavlja da ne može da diše.

Policajac Derek Čovin iz Mineapolisa, koji je u međuvremenu otpušten sa još trojicom kolega, optužen je za ubistvo iz nehata.

Terens Flojd, Džordžov mlađi brat, osudio je nasilje na protestima i istakao da se on borio za mir.

Do sukoba demonstranata i policije došlo je u Njujorku, Čikagu, Filadelfiji i Los Anđelesu. U ovim gradovima pripadnici policije koristili su suzavac i biber sprej kako bi rasterali demonstrante.

Ovo su najmasovniji protesti protiv rasizma u SAD od onih koji su izbili posle ubistva Martina Lutera Kinga 1968. godine, rekao je Nik Brajant, BBC dopisnik iz Njujorka.

U više od 75 gradova širom Amerike ljudi su ispunili ulice koje su do pre samo nekoliko dana bile puste zbog korona virusa.

Flojdovo ubistvo je ponovo probudilo kod stanovništva bes i ljutnju. Za mnoge je ovo što se dešava odraz frustracija zbog društveno-ekonomske nejednakosti i segregacije i nema veze samo sa ubistvom u Mineapolisu.

Šta se dešava na protestima u Americi?

Posle demoliranja popularne njujorške prodavnice Mejsi i još nekoliko drugih, guverner Endru Kuomo je kritikovao policiju jer „ne radi posao kako treba“.

Policijski čas je u Njujorku produžen do nedelje, a u Filadelfiji do četvrtka.

Dvoje ljudi ubijeno je tokom hapšenjau Čikagu tokom nemira, ali nisu poznate okolnosti pod kojima se to dogodilo.

Četvoro pripadnika policije je povređeno tokom nemira u Sent Luisu u ponedeljak.

Demonstranti su se okupili ispred Flojdove kuće u Hjustonu i mirno protestovali s njegovom porodicom.

U međuvremenu u država Minesota podigla je građansku tužbu protiv policijske uprave Mineapolisa zbog smrti Džordža Flojda.

Sporno naređenje da se demonstranti isteraju iz parka u blizini Bele Kuće u ponedeljak uveče stigla je od državnog tužioca Vilijama Bara, prenose američki mediji.

Šef policije u Luivilu otpušten je pošto su policajci u nedelju uveče pucali u masu i ubili vlasnika obližnje firme.

Demonstranti na ulicama Francuske uprkos policijskoj zabrani

Hiljade ljudi protestovalo je u Francuskoj zbog smrti crnog čoveka u policijskom pritvoru 2016. godine, uprkos naredbi policije da nema okupljanja u velikim grupama zbog širenja korona virusa.

Smrt Traorea povezano je sa ubijanjem Džordža Flojda u Americi, čija je smrt pokrenula proteste širom zemlje.

U predgrađu Pariza policija se sukobila sa demonstrantima.

Šef policije u Parizu odbacio je optužbe za rasizam.

Više od 20.000 ljudi izašlo je na ulice uprkos naredbi o masovnim okupljanjima. Protesti su u početku bili mirni, a posle su postali nasilni.

Demonstranti su kamenicama gađali policiju, koja je ispalila suzavac.

Pored Pariza, protesti su održani u Marseju, Lionu i Lilu.

Neki od demonstranata nosili su transparente na kojima je pisalo „Crni životi su važni“, pokret koji je krenuo iz Amerike zbog smrti Džordža Flojda.

Traore je umro u policijskoj stanici pošto ga je policija uhapsila u predgrađu Pariza, a on izgubio svest u policijskom automobilu.

Jedan od policajaca rekao je tokom istrage da su dvojica njegovih kolega sela na Traorea celom težinom, kako im ne bi pobegao.

Obdukcija je pokazala da je Traoreu otkazalo srce, verovatno zbog lošeg zdravstvenog stanja.

Prošlog četvrtka, policajci koji su uhapsili Traorea oslobođeni su daljih optužbi.

Šta je rekao Tramp?

Predsednik se kratko obratio javnosti iz Bele kuće, dok su u pozadini mogle da se čuju demonstranta i policijske sirene.

On je kazao „da su svi Amerikanci zgađeni i revoltirani zbog brutalne smrte Džordža Flojda“, ali da „besna rulja ne sme da uništi sećanje na njega“.

Tramp je rekao da je sramota što su demonstranti u Vašintgonu pljačkali prodavnice i pravili nerede.

„Poslaću hiljade i hiljade teško naoružanih vojnika i drugih pripadnika bezbednosnih snaga kako bi sprečili nerede, divljanje, vandalizam, napade i uništavanje imovine“, kazao je Tramp.

Posle toga, Tramp je prošetao do obližnje crkve, a prethodno je policija koristeći suzavac rasterala demonstrante.

Predsednik Amerike optužio je „profesionalne anarhiste“ i antifašističku organizaciju Antifa za izazivanje nereda širom Amerike.

Pozvao je i gradonačelnike i guvernere da angažuju Nacionalnu gardu – rezervni vojni sastav.

„Ako oni odbiju da preduzmu neophodne korake, poslaću vojsku da brzo reši njihove probleme“, istakao je Tramp.

„Organizatori ovog terora moraju da znaju da im prete teške kazne“, dodao je on.

Flojd Mejveder plaća troškove sahrane

Flojd Mejveder, nekadašnji svetski šampion u boksu platiće troškove sahrane Džordža Flojda, potvrdio je njegov menadžer.

Mejveder je rekao portalu Holivud Anlokd da je kontaktirao Flojdovu porodicu kako bi im pružio podršku.

Kako je Džordž Flojd umro?

Policajci su na teren izašli zbog prijave iz lokalne radnje da je Flojd navodno koristio falsifikovan novac – 20 dolara.

Policajci su pokušavali Flojda da ubace u patrolno vozilo, kada je on pao na zemlju i rekao da je klaustrofobičan.

Prema navodima policije, opirao se privođenju fizički pa su mu stavljene lisice.

• Crna šminka na belim balerinama – da li je to rasizam
• Može li slika sa crnim licem da „raznese“ imidž kanadskog premijera

Na video snimku sa mesta događaja ne može da se vidi kako je došlo do sukoba.

Vidi se policajac Čovin, belac, kako drži koleno na vratu Flojdu, kojim mu onemogućava da ustane, Flojd stenje „molim vas, ne mogu da dišem“ i „nemojte me ubiti“.

Prema preliminarnoj autopsiji Čovin je kolenom pritiskao Flojda osam minuta i 46 sekundi – Flojd je prestao da daje znake života tri minuta ranije.

Dva minuta pre nego što je sklonio koleno, drugi policajci su opipali Flojdov desni zglob, u pokušaju da nađu puls. Nisu uspeli. Odveden je u bolnicu i proglašen mrtvim sat vremena kasnije.

Pun medicinski izveštaj okružnog patologa još nije objavljen, ali je u prijavi navedeno da nije utvrđeno da je bilo „traumatske asfiksije odnosno gušenja“.

Patolog je istakao da je Flojdovoj „smrti verovatnije doprinela“ kombinacija srčanih bolesti, „mogućih opojnih sredstava u sistemu“ i toga što je bio priveden.

Čovin je u petak optužen za ubistvo iz nehata i ubistvo trećeg stepena.

10 smrti koje su pokrenule proteste protiv policije u Americi

Flojdova smrt vratila je u prvi plan statistike o ubistvima koje su počinili policajci u Americi.

Ovo su samo neke od žrtava čije su smrti pokrenule prosteste protiv policije.

Trejvon Martin, 26. ferbruar 2012.

Trejvona Martina, crnog 17-godišnjeg srednjoškolca ubio je Džordž Zimerman na Floridi.

Martin je bio u poseti rođacima kada ga je presreo Zimerman, koji je volonterski bio na straži u ovom latinoameričkom naselju.

Porota je 2013. zaključila da Zimerman nije kriv – presudili su da je upucao Martina uz samoodbrani, ali porodica i prijatelji tinejdžera su uvek insistirali na tome da se radi o ubistvu.

Ovo ubistvo je bilo ključno za pokretanje društvenog pokreta Životi crnaca su bitni.

Erik Garner, 17. jul 2014.

Garner je umro od gušenja u Njujorku, nakon što je uhapšen pod sumnjom da je ilegalno prodavao cigarete.

Na video snimcima se vidi kako Garner neprestano u suzama govori „ne mogu da dišem“, dok se beli policajac Danijel Pantaleo vidi kako ga rukom guši dok ga drži na podu.

Porota je odbila da podnese krivičnu prijavu protiv policajca, što je izazvalo proteste u više američkih gradova.

Pantaleo je otpušten iz policijske uprave u Njujorku pet godina nakon događaja.

Majkl Braun, 9. avgust 2014.

Pokret Životi crnaca su bitni dobio je međuanrodni publicitet nakon što je 18-godišnji Majkl Braun ubijen tokom svađe sa belim policajcem Derenom Vilsonom.

Ovaj incident pokrenuo je nasilne proteste koji su se završili jednom smrću, dok je nekoliko ljudi ranjeno, a na stotine uhapšeno.

Vilson je podneo ostavku u policiji, ali je porota odlučila da je nevin, što je izazvalo nove proteste.

Volter Skot, 4. april 2015.

Volter Skot, 50-godišnji crnac, upucan je tri puta u leđa dok je bežao od policajca Majkla Slegera u Severnom Čarlstonu, u Južnoj Karolini.

Policajac je zaustavio Skotov automobil zbog neispravnog svetla. Tada je protiv njega postojao nalog za hapšenjem jer je kasnio u isplati alimentacije.

Sleger je osuđen na 20 godina zatvora 2017. godine, a Skotova porodica je dobila nagodbu u iznosu od 6,5 miliona dolara od vlasti Severnog Čarlstona.

Fredi Grej, 12. april 2015

Samo nedelju dana nakon ubistva Voltera Skota, dogodio se još jedan kontroverzni slučaj u Baltimoru u Merilendu.

25-godišnji Fredi Grej uhapšen je zbog nošenja oružja nakon što su policajci pronašli nož u njegovom džepu.

Na video snimku koji je napravio svedok vidi se kako Grej vrišti dok ga vode u policijski kombi. Nekoliko sati kasnije prebačen je u bolnicu sa teškom povredom kičme.

Umro je nedelju dana kasnije, a nasilni protesti su okončani sa najmanje 20 povređenih policijaca.

Tri od šest oficira koji su bili upleteni u njegovo hapšenje kasnije su proglašeni krivim za njegovu smrt – ostaloj trojici nikada nije suđeno.

Sandra Bland, 13. jul 2015.

28-godišnju Bland zaustavio je policajac Brajan Enčinija zbog manjeg saobraćajnog prekršaja.

Dok joj je prilazio, ona je zapalila cigaretu i odbila da je ugasi. On ju je uhapsio i optužio za napad na policajca.

Tri dana kasnije, Bland se ubila u zatvoru. Iako nije ubijena, njena smrt izazvala je bes širom Amerike, a po ovoj priči urađen je i dokumentarac na HBO.

Filando Kastil, 6. jul 2016.

Upucao ga je policajac Džeronimo Janez nakon što ga je zaustavio u saobraćaju u Minesoti.

Iako je Janez optužen za ubistvo drugog stepena i po dve tačke za opasno korišćenje vatrenog oružja, porota ga je oslobodila manje od godinu dana kasnije.

Botam Džon, 6. septembar 2018.

Džona, 26-godišnjaka, ubila je u njegovom stanu policajka Amber Gajger, koja nije bila na dužnosti.

Ona je rekla da je greškom ušla u stan računovođe misleći da je njen – pucala je u Džona, koji je bio nenaoružan, verujući da je provalnik.

Godinu dana kasnije, Gajger je osuđena na deset godina zatvora.

Atatijana Džeferson, 13. oktobar 2019.

28-godišnjka studentkinja medicina ubijena je u svom krevetu u Dalasu. Ubica je bio policajac Aron Din.

Dina su poslali na ovu adresu nakon što je komšija pozvao policiju i prijavio da su vrata Džeferson otvorena. Još mu nije suđeno.

Briona Tejlor, 13.mart 2020.

Briona Tejlor, 26-godišnja tehničarka za hitnu medicinsku pomoć upucana je osam puta kada su službenici 13. marta ušli u njen stan u Kentakiju.

Oni su stigli sa nalogom za pretres zbog istrage o drogama, ali na posedu nije pronađena nijedna droga.

Njena porodica veruje da nisu tražili nju ili njenog partnera – već osumnjičenog koji nije povezan sa njima i koji je već bio u pritvoru i nije živio u tom stambenom kompleksu.

Iz policije su rekli da su uzvratili vatru nakon što je jedan oficir ranjen u incidentu.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]