Sahranu Afroamerikanca Džordža Flojda, čija je šokantna smrt tokom policijskog privođenja izazvala globalne proteste, obeležili su poživi za rasnu pravdu i jednakost.
Govornici u crkvi u Hjustonu, u Teksasu, prisećali su se čoveka čiji je „zločin bio samo što je rođen crn.“
Flojd je sahranjen pored majke. Sahrani je prisustvovalo više od 500 ljudi, među kojima i političari i javne ličnosti.
Kandidat za predsednika Amerike demokrata Džo Bajden posetio je Flojdovu porodicu i izrazio saučešće u ponedeljak.
Flojdova smrt je „jedna od velikih tački preokreta u američkoj istoriji“, rekao je potom Bajden za CBS Njuz.
Derek Šovin, koji je kolenom pritiskao Flojdov vrat skoro devet minuta, uhapšen je 29. maja. Optužen je za ubistvo bez predoumišljaja.
- Milo za drago – pojedine zemlje sad kritikuju Ameriku zbog ljudskih prava
- Mural koji je postao simbol borbe protiv rasizma
- Smrt Džordža Flojda: Zašto neki protesti prerastaju u nasilje
Kako izgleda sahrana?
Sahrani u crkvi u Hjustonu prisustvovalo je oko 500 ljudi, među kojima i političari i slavne ličnosti.
Guverner Minesote pozvao je ljude da odaju počast tako što će osam minuta i 46 sekundi stajati u tišini – onoliko vremena koliko je Flojd proveo prikovan za zemlju pre nego što je preminuo.
Kovčeg je potom biti premešten na groblje u Perlendu, južno od Hjustona. gde je Flojd sahranjen pored majke.
Šta se dešava sa optuženima?
Policajac iz Mineapolisa optužen za ubistvo Džordža Flojda, Derek Šovin, imao je prvo ročište, a sud mu je odredio kauciju od 1,25 miliona dolara.
Prema rečima tužilaca, ovakvo visoka kaucija određena je zbog „ozbiljnosti optužbi“ i reakcija javnosti.
Šovin nije govorio tokom 15-minutnog ročišta, koje je pratio putem video-linka.
Protesti zbog ubistva Flojda se nastavljaju u Americi i svetu, a premijer Velike Britanije Boris Džonson pozvao je na mirnu borbu protiv rasizma.
Preostala trojica policajaca, koja su učestvovala u Flojdovom hapšenju, optužena su za saučešništvo i podstrekivanje na ubistvo.
Sva četvorica su razrešena sa dužnosti.
Takođe, navodni lokalni vođa rasističkog pokreta Kju-kluks-klan (KKK) uhapšen je u američkoj državi Virdžinija pod optužbom da je u nedelju automobilom pokušao da pregazi grupu demonstranata na protestu povodom smrti Džordža Flojda.
Virdžinija: „Vođa KKK“ uhapšen za napad na demonstrante
Hari Rodžers (36) optužen je za nasilničku vožnju u okrugu Henrajko, kao i da je „dao gas“ pre nego što je uleteo u grupu demonstranata.
Rodžersu je u ponedeljak održano prvo ročište u gradu Ričmond, a optužen je za napad i nanošenje telesnih povreda.
Jedna osoba je lakše povređena u incidentu, saoštile su lokalne vlasti.
Rodžers je policiji rekao da je predsednik ogranka KKK u Virdžiniji i najviše rangirani član pokreta belih suprematista koji trenutno nije u zatvoru, prenose američki mediji.
„Optuženi je, prema sopstvenom priznananju i podacima na njegovim društvenim mrežama, priznati vođa neformalne grupe KKK, koji propagira beli suprematizam“, izjavio tužilac okruga Hajnriko Šenon Tejlor.
„To je gnusan zločin koji neće proći nekažnjeno“, dodao je on.
U drugom incidentu koji se u nedelju uveče dogodio u Sijeltu, muškarac je vozilom uleteo u grupu demonstranata i zapucao na njih iz pištolja.
Osumnjičeni je u pritvoru, a 27-godišnji muškarac koji je ranjen iz pištolja nalazi se u bolnici, navode lokalne vlasti.
Trinaesti dan protesta u SAD
Sjedinjene Američke Države (SAD) ušle su u trinaesti dan mirnih protesta protiv rasizma i policijske brutalnosti.
Mnogi demonstranti učestvuju na bilo kakvom protestu po prvi put u svom životu, koji su nakon smrti Džordža Flojda osetili ad jednostavno ne mogu više da sede kod kuće, javlja BBC iz Vašingtona.
„Stotine smrti nisu usnimljene kamerom, ali mislim da je grozomora i očigledna mržnja koja izbija iz videa naterala ljude da se trgnu“, kaže za BBC Sarina Leroj, demonstrankinja iz Merilenda.
Desetine hiljada ljudi šetalo je ulicama glavnog grada Vašingtona, a policija je blokirala sve prilaze Beloj kući.
Masovne demonstracije održane su i u Njujorku, Čikagu, Los Anđelesu i San Francisku.
Protesta je bilo i u Madridu, Pragu, Amsterdamu kao i širom Velike Britanije.
U Bristolu su demonstranti srušili statuu Edvarda Kolstona, poznatog trgovca robovima.
Boris Džonson pozvao na mirnu borbu protiv rasizma
Premijer Velike Britanije Boris Džonson pozvao je svoje sugrađane da se „mirno, zakonito“ bore protiv rasizma i diskriminacije.
U autorskom tekstu za list Vojs (Voice) – najpoznatiji britanski list namenjen crnoj publici – Džonson ističe da vlada ne može zanemariti ljutnju i „neosporni osećaj nepravde“ zbog ubistva Džordža Flojda.
On je podvukao da postoji rizik da manjina „potkopa i ugrozi“ proteste napadima na policiju i uništavanjem imovine.
Džonson je ocenio da su pojedinci „razbojničkim“ ponašanjem i sukobima sa policijom naneli štetu protestima protiv rasizma.
Velika Britanija je, navodi Džonson, poslednjih decenija učinila „ogromne korake“ u borbi protiv rasizma, ali moralo se učiniti više.
On je istakao da ljudi imaju pravo da protestuju, ali da nasilje predstavlja „izdaju“ načela za koja se demonstranti zalažu.
Kako je umro Džordž Flojd?
Policajci su na teren izašli zbog prijave iz lokalne radnje da je Flojd navodno koristio falsifikovan novac – 20 dolara.
Policajci su pokušavali Flojda da ubace u patrolno vozilo, kada je on pao na zemlju i rekao da je klaustrofobičan.
Prema navodima policije, opirao se privođenju, pa su mu stavljene lisice. Na video snimku sa mesta događaja ne može da se vidi kako je došlo do sukoba.
Vidi se policajac Šovin, belac, kako mu drži koleno na vratu, čime mu onemogućava da ustane, dok Flojd stenje „molim vas, ne mogu da dišem“ i „nemojte me ubiti“.
Prema preliminarnoj autopsiji Šovin je kolenom pritiskao Flojda osam minuta i 46 sekundi – Flojd je prestao da daje znake života tri minuta ranije.
Dva minuta pre nego što je sklonio koleno, drugi policajci su opipali Flojdov desni zglob, u pokušaju da nađu puls. Nisu uspeli.
Odveden je u bolnicu i proglašen mrtvim sat vremena kasnije.
10 smrti koje su pokrenule proteste protiv policije u Americi
Flojdova smrt vratila je u prvi plan statistike o ubistvima koje su počinili policajci u Americi.
Ovo su samo neke od žrtava čije su smrti pokrenule proteste protiv policije.
Trejvon Martin, 26. februar 2012.
Trejvona Martina, crnog 17-godišnjeg srednjoškolca ubio je Džordž Zimerman na Floridi.
Martin je bio u poseti rođacima kada ga je presreo Zimerman, koji je volonterski bio na straži u ovom latinoameričkom naselju.
Porota je 2013. zaključila da Zimerman nije kriv – presudili su da je upucao Martina uz samoodbrani, ali porodica i prijatelji tinejdžera su uvek insistirali na tome da se radi o ubistvu.
Ovo ubistvo je bilo ključno za pokretanje društvenog pokreta Životi crnaca su bitni.
Erik Garner, 17. jul 2014.
Garner je umro od gušenja u Njujorku, nakon što je uhapšen pod sumnjom da je ilegalno prodavao cigarete.
Na video snimcima se vidi kako Garner neprestano u suzama govori „ne mogu da dišem“, dok se beli policajac Danijel Pantaleo vidi kako ga rukom guši dok ga drži na podu.
Porota je odbila da podnese krivičnu prijavu protiv policajca, što je izazvalo proteste u više američkih gradova.
Pantaleo je otpušten iz policijske uprave u Njujorku pet godina nakon događaja.
Majkl Braun, 9. avgust 2014.
Pokret Životi crnaca su bitni dobio je međunarodni publicitet nakon što je 18-godišnji Majkl Braun ubijen tokom svađe sa belim policajcem Derenom Vilsonom.
Ovaj incident pokrenuo je nasilne proteste koji su se završili jednom smrću, dok je nekoliko ljudi ranjeno, a na stotine uhapšeno.
Vilson je podneo ostavku u policiji, ali je porota odlučila da je nevin, što je izazvalo nove proteste.
Volter Skot, 4. april 2015.
Volter Skot, 50-godišnji crnac, upucan je tri puta u leđa dok je bežao od policajca Majkla Slegera u Severnom Čarlstonu, u Južnoj Karolini.
Policajac je zaustavio Skotov automobil zbog neispravnog svetla. Tada je protiv njega postojao nalog za hapšenjem jer je kasnio u isplati alimentacije.
Sleger je osuđen na 20 godina zatvora 2017. godine, a Skotova porodica je dobila nagodbu u iznosu od 6,5 miliona dolara od vlasti Severnog Čarlstona.
Fredi Grej, 12. april 2015
Samo nedelju dana nakon ubistva Voltera Skota, dogodio se još jedan kontroverzni slučaj u Baltimoru u Merilendu.
25-godišnji Fredi Grej uhapšen je zbog nošenja oružja nakon što su policajci pronašli nož u njegovom džepu.
Na video snimku koji je napravio svedok vidi se kako Grej vrišti dok ga vode u policijski kombi. Nekoliko sati kasnije prebačen je u bolnicu sa teškom povredom kičme.
Umro je nedelju dana kasnije, a nasilni protesti su okončani sa najmanje 20 povređenih policajaca.
Tri od šest oficira koji su bili upleteni u njegovo hapšenje kasnije su proglašeni krivim za njegovu smrt – ostaloj trojici nikada nije suđeno.
Sandra Bland, 13. jul 2015.
Dvadesetosmogodišnju Bland zaustavio je policajac Brajan Enčinija zbog manjeg saobraćajnog prekršaja.
Dok joj je prilazio, ona je zapalila cigaretu i odbila da je ugasi. On ju je uhapsio i optužio za napad na policajca.
Tri dana kasnije, Bland se ubila u zatvoru. Iako nije ubijena, njena smrt izazvala je bes širom Amerike, a po ovoj priči urađen je i dokumentarac na HBO.
Filando Kastil, 6. jul 2016.
Upucao ga je policajac Džeronimo Janez nakon što ga je zaustavio u saobraćaju u Minesoti.
Iako je Janez optužen za ubistvo drugog stepena i po dve tačke za opasno korišćenje vatrenog oružja, porota ga je oslobodila manje od godinu dana kasnije.
Botam Džon, 6. septembar 2018.
Džona, 26-godišnjaka, ubila je u njegovom stanu policajka Amber Gajger, koja nije bila na dužnosti.
Ona je rekla da je greškom ušla u stan računovođe misleći da je njen – pucala je u Džona, koji je bio nenaoružan, verujući da je provalnik.
Godinu dana kasnije, Gajger je osuđena na deset godina zatvora.
Atatijana Džeferson, 13. oktobar 2019.
Dvadesetosmogodišnja studentkinja medicina ubijena je u svom krevetu u Dalasu. Ubica je bio policajac Aron Din.
Dina su poslali na ovu adresu nakon što je komšija pozvao policiju i prijavio da su vrata Džeferson otvorena. Još mu nije suđeno.
Briona Tejlor, 13.mart 2020.
Briona Tejlor, 26-godišnja tehničarka za hitnu medicinsku pomoć upucana je osam puta kada su službenici 13. marta ušli u njen stan u Kentakiju.
Oni su stigli sa nalogom za pretres zbog istrage o drogama, ali na posedu nije pronađena nijedna droga.
Njena porodica veruje da nisu tražili nju ili njenog partnera – već osumnjičenog koji nije povezan sa njima i koji je već bio u pritvoru i nije živio u tom stambenom kompleksu.
Iz policije su rekli da su uzvratili vatru nakon što je jedan oficir ranjen u incidentu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
