Šodroš survajvor kamp, Novi Sad na vodi i „zgubidani“ i protesti – zašto je napeto u Srpskoj Atini

„Idemo dvadeset, ajmo“, viče žena u crvenoj opremi za trening, ležeći na sivoj prostirci, dok je sa svih strana okružuju ljudi i drveće – i trbušnjaci su počeli.

„Rade i ruka i noga“, objašnjava, dok stalno baca pogled na vežbače, čiji su uzdasi sve teži i teži.

Ipak, zbog jedne stvari im je malo lakše – sve te trbušnjake, čučnjeve i plenkove ne rade u zagušljivoj sali ili teretani, obavijenoj u odoru znoja, već u šumi.

„Može da se oseti ta energija iz prirode, živa bića su svuda oko nas, vazduh je čistiji, pogledajte samo te boje, osetite te mirise“, kaže za BBC na srpskom Aleksandra Heđi, fitnes instruktorka.

Njihov trening deo je jedne od svakodnevnih dešavanja u novosadskom „Šodroš survajvor kampu“ – protestu ekoloških aktivista u prirodnoj oazi nedaleko od centra Srpske Atine, kako zovu Novi Sad.

U toj oazi, bogatoj biljnim i životinjskim svetom, nadležni su 11. juna posekli dvadesetak stabala kako bi pripremili teren za izgradnju novog mosta na Dunavu, a ekološki aktivisti već sutradan tamo su formirali kamp i od tada 24 sata dnevno dežuraju kako bi, kažu, sprečili seču šume.

„Onaj ko je protiv izgradnje mosta na toj lokaciji je ili nestručan ili ne želi dobro Novom Sadu“, izjavio je predsednik pokrajinske vlade Igor Mirović. pošto su aktvisti formirali kamp.

• Uprkos sukobima na protestima u Novom Sadu, usvojen urbanistički plan grada
• Spomenik nevinim žrtvama u Novom Sadu: „Relativizacija zločina“ ili „civilizacijsko dostignuće”
• Kako izgleda polusatni let voza „Soko“ od Beograda do Novog Sada

„Oni ovde, umesto ove predivne šume, koja predstavlja zelena pluća grada, žele da zidaju solitere i ‘Novi Sad na vodi'“, kaže za BBC na srpskom Vesna Jakovljević iz Organizacije za očuvanje prirode i životinja (OSNA).

„Mi se dve godine institucionalno borimo za ovu šumu i celu ovu oblast, ali institucije su zatvorene za građane… Ovo je naš krajnji i nužni otpor.“

Nedaleko od Šodroša, obližnje Kameničke ade, Ribarskog poluostrva i Dunavca, gradske vlasti planiraju izgradnju dugo najavljivanog četvrtog mosta preko Dunava.

U Generalnom urbanističkom planu (GUP), koji daje okvir na koji način će se grad razvijati do 2030, navodi se na koji način će ta oblast biti uređena.

Promenom namene prostora, piše u GUP-u, taj predeo će dobiti „kvalitetan izlazak na reku, sa raznovrsnim sportsko-turističkim sadržajima“, kao i „formiranje kompleksa sa stambenim i poslovnim sadržajima“.

Upravo je usvajanjem spornog GUP-a 21. jula situacija eskalirala – došlo je do protesta i fizičkog sukoba aktivista sa privatnim obezbeđenjem i policijom.

I današnji protest, 28. jula, organizovan je zbog spornog GUP-a, ali i kao reakcija na nasilje viđeno na prošlom.

„Iako je ugroženo vodno zemljište najveća tačka sporenja, ceo predloženi GUP do 2030. godine je udovoljavanje investitorskom urbanizmu“, kaže za BBC na srpskom Daniela Stojković Jovanović, jedna od autorki Inicijative za zaštitu prirodnog javnog dobra Kameničke ade, Dunavca, Šodroša i Ribarskog poluostrva.

Zvaničnici sve optužbe negiraju i kažu da će nastaviti sa gradnjom.

„Mene to ni najmanje ne uzbuđuje, niti me nervira, niti imam dileme – četvrti most će biti izgrađen“, navodi gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.

Pogledajte video: Bitka za zelenu oazu – ko su ljudi koji kampuju u Novom Sadu u znak protesta

Kako je blokiran Šodroš?

„Ruke pored tela, osloni se ramenima“, autoritativno kaže Aleksandra Heđi iz ležećeg položaja.

Dok im se kapljice znoja slivaju niz lice, vežbači pomno gledaju šta radi.

Heđi iz ležećeg položaja podiže zadnji deo tela, kao da će da napravi most, ali joj glava i ramena ostaju na zemlji – cilj je aktivirati mišiće nogu i zadnjice.

„Tri, četiri, pet“, viče Heđi, a vežbači pokušavaju da ponove isto što i ona.

„Udah, izdah, šest, sedam.“

Heđi ima 38 godina, kosa joj je plava, lice vedro, a za sebe kaže da je „dete sa Limana“, jednog od novosadskih naselja.

„Inače držim pilates u prirodi, ali mi je Šodroš veoma blizak.

„Odrasla sam ovde, kao dete sam se ovde leti kupala, a zimi klizala, kada voda na Dunavcu zaledi“, kaže uz dašak sete u glasu.

U pilatesu se, dodaje, često koriste i rekviziti, poput štapova, ali su na Šodrošu nedavno koristili nešto drugo.

„Pošto je deo šume posečen iskoristili smo te grane“, kaže Heđi kratko.

Nedaleko odatle, dvadesetak sveže isečenih panjeva uvijeno je u crna platna.

„Ona simbolizuju našu tugu za onim što nismo uspeli da sprečimo“, kaže Vesna Jakovljević, sedeći na jednom od panjeva.

„Osećam se jako poraženo, iako u toj poraženosti nalazim snagu“, dodaje.

Jakovljević ima 50 godina, bavi se zaštitom flore i faune, a jedna je od organizatorki kampa na Šodrošu.

„Ovo je čudesna autohtona šuma stoletnih belih i crnih topola, na samoj obali Dunava – poslednja prirodna oaza u Novom Sadu“, kaže Jakovljević.

To područje veličine 170 hektara, navodi, ima dvostruki značaj za Novi Sad – brani grad od poplava i stanište je za „više od 200 zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta“.

„Ovo je neverovatan ekosistem“, dodaje kratko.

Njihova institucionalna borba za zaštitu do sada nije donosila rezultate.

U februaru 2021. nadležnima su podneli inicijativu za zaštitu tog područja, pozivajući se na to da Ustav Srbije garantuje „pravo na zdravu životnu sredinu“.

„Na ovom području prirodno rastu tri vrste strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka – visibaba, prolećni drenovac i hajdučka trava“, navodi se u inicijativi.

U tom predelu, dodaju, postoji veliki broj vodozemaca, gmizavaca, određeni broj dabrova, kao i 149 vrsta ptica, od čega 35 sa nacionalne crvene liste.

Ta inicijativa prošla je bez uspeha.

„Nakon toga smo pokušali sa Peticijom za zaštitu Kameničke ade, Dunavca i Šodroša“, kaže Daniela Stojković Jovanović.

„Slali smo i bezbroj zahteva, molbi, podnosili krivične prijave, učestvovali u javnim raspravama povodom izgradnje četvrtog mosta u Novom Sadu i uredno podnosili primedbe… Gotovo sve su odbijene“.

Prošlog leta, dodaje, podneli su i ustavnu žalbu i ustavnu inicijativu, a pisali su i ministru za zaštitu životne sredine Branislavu Nedimoviću, a zahteve su predali i gradonačelniku Vučeviću.

Situacija se dodatno zakomplikovala tokom proleća 2022. godine.

Stojković kaže da je, u to vreme, na sednicama postalo jasno da „nikakav dijalog nije moguć“, navodi.

Ipak, gradska sednica na kojoj je GUP do 2030. trebalo da bude usvojen, a kojim se predviđaju radovi na priobalju, dugo nije zakazivana.

„Uprkos tome, 11. juna 2022. godine, kineska kompanija CRBC – koja će graditi most – angažovala je jednu malu firmu iz Futoga kao podizvođača za seču zaštićene šume na Šodrošu“, kaže Stojković Jovanović.

„To je bila kap koja je prelila čašu“, dodaje kratko.

Aktivisti nakon toga na Šodrošu prave kamp, kojim blokiraju prilaze kamionima i građevinskim mašinama.

„Ljudi su se samoorganizovali da telima brane ovu šumu“, kaže Jakovljević.

„Nadležni tvrde da će zbog izgradnje mosta srušiti samo nekoliko stabala, ali ne – oni žele da naprave kao ono u Beogradu, a što u Zagrebu nije prošlo“, dodaje.

Pre dve godine, u hrvatskoj prestonici, oboren je GUP za Zagreb na Savi, kako je tamošnji projekat među aktivistima nazvan zbog sličnosti sa Beogradom na vodi.

Beograd na vodi je o projekat na obali Save, nedaleko od centra grada, koji je Srbija proglasila nacionalno važnim i koji gradi u saradnji sa investitorom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Šta kažu nadležni?

Kažu da je došlo do „proceduralne greške“.

Tako barem to vidi Aleksandar Antić, direktor Javnog preduzeća „Koridori Srbije“, koje je investitor u ime Republike Srbije u izgradnji četvrtog mosta u Novom Sadu.

Kako navodi, njegovo preduzeće je izvođaču radova omogućilo da „izvrši seču određenog broja stabala“, što je bio početak radova na Šodrošu.

Međutim, o tome nisu obavestili preduzeće „Vojvodinašume“, koje gazduje tim delom do „privođenja zemljišta nameni“, zbog čega su radovi obustavljeni.

„Mi smo samo preskočili segment da ih obavestimo o toj okolnosti, što je posledica pre svega naše greške“, rekao je Antić.

Dodao je da je reč o građevinskom, ne šumskom zemljištu, kao i da će dalju seču nastaviti „Vojvodinašume“.

Novi most trebalo bi da bude deo zapadne obilaznice grada i saobraćajna veza sa budućim Fruškogorskim koridorom, a objavljeno je i kako bi trebalo da izgleda.

Nadležni u javnim obraćanjima mahom pričaju samo o njemu, ne i kako će obala na kojoj je danas prirodna oaza biti uređena.

„Meni bolji volej, što bi rekli sportskim rečnikom, nisu mogli da nabace – ja branim most, a oni protiv mosta“, kaže Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, nedavno je izjavio da je reč o „najvećem razvojnom projektu za Novi Sad“.

Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade, poručio je prethodno aktivistima da „ne treba da se nadaju da će inspekcija iz tehničkog razloga zaustaviti projekat“.

Ljudi se, kaže, „suprotstavljaju napretku grada“, što je „misija osuđena na neuspeh.“

Pogledajte video: Tokom ekoloških blokada saobraćajnica širom Srbije, protesta je bilo i u Novom Sadu

Kako je GUP usvojen i šta se dogodilo na prvom protestu?

Gradska komisija za planove je, 21. jula, na tajnoj sednici, odbila sve primedbe na Generalni urbanistički plan (GUP), dug 1.300 strana.

To je još jedan od razloga zbog kojeg aktivisti smatraju da je rađen po meri investitora, a ne potrebama grada.

„Ukoliko političari ne usvoje nikakve primedbe, onda se stvara prostor u gradu u kome ljudi ne mogu da žive kako oni to žele i mogu“, izjavio je ranije za BBC na srpskom Đorđe Bobić, nekadašnji gradski arhitekta Beograda.

Primedbe na GUP dalo je i Društvo arhitekata Novog Sada.

Pored „sportsko-turističkog sadržaja“ i „kompleksa sa stambenim i poslovnim sadržajima“, GUP na tom području prirodne oaze predviđa i šetališta, ozelenjene površine i biciklističke staze.

Da bi se to dogodilo, navodi se, nasip mora da bude dograđen i pomeren.

„U najkritičnijem momentu, porast vode je tri do pet centimetara, što je zanemarljivo. Nikakvog štetnog uticaja nema“, izjavio je ranije direktor JP „Urbanizam“ Dušan Miladinović.

GUP Novog Sada na kraju je usvojen – za njega su glasala 63 odbornika, a četiri su bila protiv.

Tokom sednice ispred zgrade Skupštine Vojvodine došlo je do protesta grupe nezadovoljnih građana Novog Sada, među kojima su bili i aktivisti iz Šodroša.

Želeli su, navode, da se njihov predstavnik obrati skupštini grada, što im nije bilo omogućeno – oko skupštine je bio veliki broj policajaca, kao i obezbeđenje koje je angažovala gradska vlast.

U jedno trenutku došlo je do sukoba demonstranata sa privatnim obezbeđenjem, a kasnije i sa policijom, kada su okupljeni pokušali da probiju ogradu, postavljenu kako bi ih sprečila da priđu ulazu u skupštinu.

Jedan od demonstranata obuzdan je tako što su ga trojica nepoznatih muškaraca oborila na zemlju, a jedan mu je klečao na vratu.

Zbog toga je za četvrtak, 28. jula, u 19 časova, ispred Policijske uprave Novi Sad, zakazan novi protest – aktivisti traže da vlast otkrije ko je privatnom obezbeđenju dao ovlašćenje da primenjuje silu nad građanima, kao i da ti ljudi budu procesuirani.

Portal 021 piše da je privatno obezbeđenje obezbedila firma Intersek tim, kojoj je za obezbeđivanje 14 objekata Grad Novi Sad platio 30 miliona dinara.

Gradonačelnik Vučević je okupljene na prethodnom protestu nazvao „zgubidanima koji su došli da prave haos“, a čiji je cilj bio da „upadnu u skupštinu i napadnu odbornike“.

„Mirno spavam, tvrdim da je ovo dobar plan, neću podleći manjoj skupini ljudi“, rekao je tom prilikom.

Pogledajte video: Tokom 2021. vođena je bitka i za Bara Revu – zelenu oazu u Beogradu

Život u kampu – šta dalje?

Trening na Šodrošu približava se kraju.

„Guraj petom“, viče Heđi, u novoj vežbi za nove i zadnjicu.

„Dva, tri, stisni stomak, noga ravno, četiri, pet“, nastavlja zapovedanje.

Jedan od vežbača je 32-godišnji Danijel Bereš sa Telepa, jednog od novosadskih naselja.

„Na Šodrošu pecam od 1995. godine“, kaže kratko.

„Posebno pamtim kad sam sa desetak godina ovde bio sa majkom i ocem – pecao sam na plovak i zakačila se štuka od kilogram i po…

„Međutim, kako sam vukao otpali su i štuka i ribica na koju je ona bila zakačena, tako da ništa nisam izvukao iz vode, ali to nikada neću zaboraviti“, govori u dahu.

Brada mu je dugačka, glas dubok, a na crnoj majici citat iz stripa Alan Ford: „Ko prije umre, duže će biti mrtav“.

„To je poruka svima koji ne sade drveće nego ga seku… Ipak smo mi životinje koje žive od kiseonika, kao i sve na ovoj planeti“, kaže on, sedeći u turskom sedu na ulazu u šator.

U njemu je, navodi, proveo „sigurno 30 noći“, sve kako bi sačuvao Šodroš.

Od borbe ne odustaje.

„Istrajnost dovodi čoveka do cilja“, kaže kratko.

Isto kaže i jedna od najmlađih učesnica kampa u Šodrošu, 19-godišnja Magdalena Rašković, koja takođe uživa u spavanju u šumi, ali pod vedrim nebom.

„Ima dosta mesta u šatorima, ali mnogo više volim da me bude svetlost i ptice, nego da spavam u zatvorenom… To mogu i kod kuće“, kaže uz osmeh.

Kad god može, Rašković dolazi u kamp na dežurstva.

Ona se to ukratko naziva „borbom za odbranu prirode“ i „kampovanjem sa višim ciljem.“

„Svako od nas ima neke svakodnevne obaveze, posao, stvari od kojih živimo i niko nije tu 24 sata dnevno – neki čak i dalje idu u školu.

„Zbog toga mislim da je ružno nazivati nas zgubidanima… Treba da nam budu zahvalni što čuvamo sve ovo“, navodi.

Ni ona ne odustaje od borbe.

„Čini se da će ovo potrajati, ali sve nas je više i više, nastavićemo sve kao i do sada – mirno i lepo“, kaže Rašković.

Isto navodi i Vesna Jakovljević, najavljujući i nove krivične prijave zbog seče stabala, a nada se, kako kaže, da će se „gradske, pokrajinske i republičke vlasti urazumiti“.

„Strašno je bitno za buduće generacije da zaštitimo ovu prirodnu lepotu koju Novi Sad ima tako blizu centra, na samo dva kilometra.

„Nemamo drugog načina da to uradimo nego blokadom i mi prosto odavde nećemo otići… Nema predaje, predaja nije opcija.“

Pogledajte video: Zašto je važna Beogradska amazonija

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]