Tekst je ažuriran 13. aprila 2022. godine
Naučnici imaju podeljeno mišljenje o tome da li jaka solarna oluja može da ošteti komunikacije na Zemlji i dovede do velikih finansijskih gubitaka.
Nova oluja, prema procenama stručnjaka, ocetiće se na zemlji u četvrtak, 14. aprila 2022.
Posledica je iznenadne eksplozije potpuno neaktivne, „mrtve“ sunčeve pega, označene kao AR2987. Prilikom eksplozije 11. aprila izbacila je ogromne količine solarnog materijala koji je krenuo u pravcu Zemlje.
Koronalna eksplozija iz neaktivne sunčeve pege AR2987, prema podacima Centra za prognozu svemirskih vremenskih prilika (SpaceWeather.com) izbacila je veliku količinu radijativnog zračenja van korone, i velike količine plazme koja bi mogla da izazove intenzivniju severnu svetlost u gornjim slojevima Zemljine atmosfere.
Ali kako na nas mogu da utiču pojave koje se dešavaju duboko u svemiru, više miliona kilometara daleko od Zemlje?
Veliki broj podvodnih mina blizu obale Vijetnama, misteriozno je eksplodirao 1972. godine.
Nedavno je potvrđeno da je aktiviranje mina izazvala solarna oluja, koja, kako u autorskom tekstu za BBC tvrdi profesor Kris Skot sa Univerziteta u Redingu u Velikoj Britaniji, može značajno da poremeti zemljino magnetno polje.
„Slična pojava bi danas mogla da ima ozbiljnije posledice – uticala bi na tehnologiju od koje zavisimo, poput satelita i električnih mreža“, smatra Skot.
- Kako Mesec utiče na vremenske prilike na Zemlji
- Retrogradni Merkur: Šta to stvarno znači i da li utiče na život
- Meteoropatija: u kojoj meri vreme utiče na nas
Sa druge strane, Jovan Aleksić, astrofizičar i član Astronomskog društva Ruđer Bošković, kaže da su privremeni prekidi elektroenergetskih i telekomunikacionih sistema „najgore što može da se desi“.
„To je jedna normalna pojava koja ne može da uništi živi svet na Zemlji. Postoji od pamtiveka i postojaće i nadalje“, rekao je ranije Aleksić za BBC na srpskom.
Kako nastaju solarne oluje?
Sunce predstavlja zgusnutu masu plazme – gustu vatru – koju obuzdava magnetno polje.
Ono funkcioniše poput magnetnog kaveza, objašnjava srpski astrofizičar.
„Kada je Sunce mirno, magnetni kavez je zatvoren i ništa iz njega ne curi. Međutim, vremenom se magnetni kavez negde malo istanji, pa sunčeva plazma hoće da izleti napolje“, kaže Aleksić.
Kada mangenti kavez popusti, dolazi do sunčevih erupcija.
Prema rečima profesora Skota, svaka solarana oluja ima energiju 100.000 puta jaču od svetskog nuklearnog arsenala, samo što se ona raspršuje u svim pravcima u ogromnom prostoru u svemiru.
„Ukoliko je sunčeva plazma usmerena ka Zemlji i stigne do naše planete, to može dovesti do određenih posledica“, ističe Aleksić.
Koliko su solarne oluje štetne?
Profesor Kris Skot rekao je ranije da se procenjuje da bi Velika Britanija usled solarne oluje mogla da pretrpi gubitak od 16 milijardi funti.
On smatra da je važno da se obezbedi dovoljno dodatne energije za očuvanje zaliha hrane i lekova, kao i protoka vode i goriva.
„Ako satelitska komunikacija bude onesposobljena, prestaće da rade servisi poput satelitskih navigacija i televizije.“
Ali prognoze njegovog srpskog kolege su optimističnije.
„To može izazvati samo kratkotrajne poremećaje u elektroenergetskim i telekomunikacionim sistemima“, tvrdi Aleksić i dodaje da nema razloga za brigu.
„Inženjeri su svesni toga, tako da, ako je sistem dobro projektovan, vrlo brzo će se vratiti u normalu.“
„Sigurno nećemo ostati bez telekomunikacija“, dodaje.
Koliko često se dešavaju?
Sunčevi magnetni kavez popušta i obnavlja se u periodu od 11 godina, objašnjava Aleksić.
„Dakle, na svakih 11 godina dođe maksimum. Pa posle pet do šest godina minimum i tako stalno.“
On dodaje da je to potpuno uobičajena pojava.
„Potpuno je normalno da Sunce ‘podivlja’ na svakih 11 godina. To je prirodno.“
Kako možemo i da li treba nekako da se zaštitimo od solarne oluje?
Da su solarne oluje smrtonosne, ne bi postojao ni život na zemlji, smatra Aleksić.
Zemlja oko sebe ima magnetni pojas kojim se štiti od naelektrisanih čestica.
„Na Zemlji smo zaštićeni, ali astronauti u svemirskim orbitama, na Mesecu, oni su dodatno izloženi.“
Nevreme u svemiru nalazi se na listi rizika Vlade Velike Britanije, zajedno sa poznatijim pretnjama poput pandemije gripa i poplava.
Po opasnosti je jednako rangirano kao jak toplotni talas ili rizik od izbijanja nove zarazne bolesti.
Inženjeri koji izrađuju svemirske letelice proučavaju vremenske nepogode u svemiru kako bi ugradili bezbednosne sisteme u šatlove.
„Dovoljno satelita je oštećeno tokom prethodnih nepogoda da shvatimo da Sunce mora pažljivo da se nadzire, kako bi se predvidele solarne oluje“, smatra Skot.
„Meteorolozi mogu da uoče solarnu oluju šest sati pre nego što stigne do Zemlje“, dodaje.
Šta su Sunčeve pege?
Sunčeve pege su privremene pojave na površini Sunca (fotosfera), koje se vizuelno pojavljuju kao tamne tačke u odnosu na okolna područja.
One su nešto hladnije od okoline fotosfere, a izgledaju kao tamne pore.
Ove tačke su privremene i mogu da traju nekoliko sati ili nekoliko nedelja.
Ideja o „mrtvoj“ sunčevoj pegi je više poetska nego naučna, objašnjava Filip Džadž, solarni fizičar iz Opservatorije u Nacionalnom centru za istraživanje atmosfere (NCAR), ali konvekcija Sunca razbija ove tačke, prenosi RTS.
„Povremeno, sunčeve pege se mogu ‘ponovo pokrenuti’, sa više magnetizma koji se pojavljuje kasnije (danima, nedeljama) u istom regionu“, dodaje Džadž.
Bez obzira na budućnost AR2987, sunčeva pega je 11. aprila 2022. godine oslobodila solarnu baklju klase Ce.
Takve baklje se dešavaju kada plazma i magnetna polja iznad sunčeve pege popuste pod stresom, ubrzavaju ka spolja, navodi Džadž, jer bi naleteli na gust materijal ako bi se spustili prema unutrašnjosti Sunca.
Baklje klase Ce su prilično česte i retko izazivaju bilo kakve udare direktno na Zemlju.
Ponekad, kao sa ovom erupcijom, solarne baklje mogu izazvati izbacivanje koronalne mase, što su ogromne erupcije plazme i magnetnih polja sa Sunca koje putuju ka svemiru milionima kilometara na sat.
Solarne baklje klase Ce, kako navode u Centru za prognozu svemirskih vremenskih prilika retko pokreću koronalnu masu, a kada se to i dogodi, one su obično spore i slabe.
Pri sudaru sa česticama u Zemljinoj atmosferi dolazi do jonizovanja gasa i pojave svetlosti.
Ova pojava se uočava u polarnim područjima, zbog čega je dobila ime polarna svetlost ili Aurora borealis (odnosno Aurora australis na južnoj zemljinoj hemisferi).
Ukoliko je sunčeva aktivnost veća, pojačano delovanje sunčevog vetra može dovesti do pojave polarne svetlosti i na manjim geografskim širinama.
U takvim uslovima postoji mogućnost ometanja ili čak oštećenja radio-komunikacionih uređaja na Zemlji i veštačkim satelitima.
Tokom mirnije aktivnosti na površini Sunca, tok čestica poznatih kao solarni vetar dovoljan je da pokrene auroru u polarnim regionima.
Tokom jače koronalne eksplozije, veći poremećaj magnetnog polja planete znači da se aurora može pojaviti u mnogo širem opsegu.
Takozvana kanibal koronalna eksplozija jurila je ka Zemlji krajem marta, izazivajući aurore u Kanadi, severnom delu Sjedinjenih država i Novom Zelandu, izvestio je Space.com.
Ova koronalna eksplozija mogla bi da izazove manju geomagnetnu oluju 14. aprila, što znači da bi moglo biti manjih uticaja na satelitske veze i slabih fluktuacija u elektroenergetskoj mreži, navodi SpaceWeather.
Aurora može postati vidljiva na nižim geografskim širinama od uobičajenih.
Sunce je trenutno u Solarnom ciklusu 25, otkako su počela formalna posmatranja 1755. godine.
Broj sunčevih pega tokom ovog ciklusa je u porastu i očekuje se da će dostići vrhunac 2025. godine, što znači više mogućnosti za solarne oluje – i aurore.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
