Na plaži u Mogadišu, glavnom gradu Somalije, šest visokih betonskih stubova izranja iz čisto belog peska.
Talasi tirkizno plavog Indijskog okeana nežno se lome u blizini i neretko svedoče sumornim događajima.
Upozorenje: Tekst sadrži opise koji bi mogli biti uznemirujući
Bezbednosne snage gotovo redovno na ovo mesto dovode muškarce, vezuju ih plastičnim užadima, stavljaju im crne kapuljače na glave i ubijaju ih.
I pripadnici specijalno obučenih streljačkih vodova budu prekrivenih lica.
Glave mrtvaca klonu, ali im tela ostaju uspravna, vezana za blokove.
Njihove odrpane majice i ogrtači lepršaju na povetarcu.
Neki od njih su osuđeni na vojnom sudu da su pripadnici islamističke grupe Al Šabab, koja teroriše ljude u Somaliji skoro 20 godina i drži pod kontrolom velike delove države.
Drugi su vojnici koji su proglašeni krivim za ubistva civila ili kolega, a dešava se i da sud obične kriminalce osudi na smrtnu kaznu jer su dela koja im se stavljaju na teret veoma ozbiljna.
Najmanje 25 ljudi je ubijeno na plaži ove godine.
- Kako je bivši islamista postao vozač školskog autobusa
- „Ne vraćaj se kući, ubiće te zato što si gej“
- Ona je posmatrala 300 pogubljenja
- Gde u svetu i dalje postoji smrtna kazna
Poslednja egzekucija je izvršena nad Saidom Ali Moalim Daudom koji je 6. mart osuđen zbog toga što je suprugu Lul Abdiaziz zaključao u sobu i zapalio.
Rekao je da ju je živu spalio jer je tražila razvod.
Odmah iza stratišta je malo neformalno naselje u Hamar Džadžab okrugu, puno trošnih stanova i improvizovanih skloništa u kojima živi oko 50 porodica na mestu nekadašnje policijske akademije.
„Čim se mojih pet dečaka vrati iz škole, sjure se dole na plažu da trče ili igraju fudbal“, kaže Fartun Mohamed Ismail, jedna od meštanki starog centra za obuku policije na obali.
„Koriste stubove za streljanje kao stative“, kaže ona.
„Brinem za zdravlje moje dece jer se igraju u krvi ubijenih ljudi.
„To mesto se posle egzekucija ne čisti“.
Grobovi ubijenih se nalaze širom plaže.
Ismail kaže da su njena deca navikla na nasilje i nebezbedno okruženje, jer su rođena u Mogadišu, gradu u kojem sukobi traju već 33 godine.
Ipak, ona i ostali roditelji smatraju da je igra na mesto krvoprolića osuđenih kriminalaca, ipak, previše.
A teško je zaustaviti decu da se sa drugarima viđaju na plaži, jer se roditelji bore da sastave kraj s krajem, pa nisu uvek tu da reaguju.
Egzekucije se obično održavaju između šest i sedam sati ujutro.
Samo novinari budu pozvani da svedoče ubistvima, ali niko ne sprečava ni meštane, pa čak i decu, da se okupe i gledaju.
U stvari, plaža je izabrana da bude stratište 1975. godine u vreme predsednika Sijada Bare, baš da bi lokalno stanovništvo moglo da posmatra kažnjavanja.
Tokom njegove vojne diktature postavljeni su stubovi za streljanje islamskih velikodostojnika, jer su se protivili novom porodičnom zakonu koji je devojčicama i dečacima davao jednaka prava u nasleđivanju.
Stubovi stoje i danas, ali se ne podstiču masovna okuljanja.
Ipak, roditelji se brinu da deca dok se igraju na stratištu ne budu upucana od zalutalog metka.
Kažu i da se mladi plaše policije i vojnika jer ih povezuju samo sa ubijanjem ljudi pred njihovim očima.
„Teško uveče zaspim i stalno sam nervozna“, kaže Faduma Abdulahi Kasim, koja takođe živi u neposrednoj blizini stratišta.
„Nekad čujem pucnje ujutro i znam da je to nečija smrtna kazna“, dodaje ona.
„Trudim se da decu stalno držim unutra. Tužni smo i slabo izlazimo. Mrzim da idem napolje i vidim kako se krv topi po pesku pored mene“.
Iako je većina ljudi koji žive u komšiluku traumatizovana životom tako blizu stratišta, mnogi Somalijci podržavaju smrtnu kaznu, posebno za pripadnike Al Šababa.
Gospođa Kasim je među retkima koji se protive – posebno imajući u vidu da je njen 17-godišnji sin, koji je radio kao čistač u restoranu, poginuo u velikoj eksploziji automobila bombe u Mogadišu u oktobru 2022.
Više od 120 ljudi je tom prilikom stradalo, a 300 je bilo povređenih u napadu, za koji se okrivljuje Al Šabab.
„Ne poznajem lično ljude koji su pogubljeni, ali smatram da je ta praksa nehumana“, kaže ona.
Ne igraju se samo deca iz naselja na plaži na pesku u blizini mesta ubistava.
Tamo se okupljaju mladi iz drugih delova grada, posebno petkom kada počinje vikend u Somaliji.
Među njima je i 16-godišnji Abdirahman Adam.
„Brat i ja dolazimo ovde svakog petka da plivamo i igramo fudbal na plaži“, kaže on.
„Dolazi i moja sestra koja obuče najbolju odeću da izgleda lepo kada je slikamo i onda to objavljuje na društevnim mrežama.“
On i ostali koji hrle na plažu znaju za pogubljenja i grobove ljudi koji su tamo streljani – ali odlaze, bez obzira.
Za njih je važnije da budu u centru zbivanja i na lepom mestu.
„Naši drugovi iz razreda su ljubomorni kada vide fotografije.
„Ali, oni ne znaju da se družimo na stratištu.“
Naima Said Salah je novinarka u jedinom somalijskom mediju gde su zaposlene samo žene – Bilan Medija
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
