Španski građanski rat: Osamdeset godina sukoba koji je zapalio svet

Ostavite komentar


  1. Palili su biljke koje su Nemci koristili za lekove ? jel to bilo pre ili posle nego sto su njegovi SSSR idoli ubili 22000 Poljaka u Katinskoj sumi. E vise ste udavili sa tim levicarskim pricama ….cekaj…vi ste slobodarska novina….jel ste vi stvarbno ludi ili ne vidite gde je Srbiju to levicarenje i ti kompromisi sa komunizmom dovelo. Palio biljke u Belgiji….

      1. procitaj tekst bre…vi bi da ostavljate komentare a ne citate koje su to komunisticke gluposti. Komunista palio biljke po Belgiji…..pa jes tako nekako je i njihova uloga u rusenju njima prijateljskog nacizma. Najveci neprijatelji Izraela posle rata su bili njeni susedi koje je snabdevala komunisticka SSSR. Ma daj bre sramota

  2. Od antikomuniste Antica ne ocekujemo da bude objektvan kada su u pitanju spanski boric, narotito jugoslovenski, koji su kao pobednici WW2 avodno “romantizovali“ odbranu spanske republike, jer po njemu nije to bila borba za demokratiju, vec totalitarizam. Bilo bi interesantno da nam objasni zasto se veliki Andre Malro, bio pilot, borio na strani republikanske armije, kao i Dzordz Orvel? Znamo i da je Vili Brant izvestavao sa ratista. Zasto je Hemingvej napisao Za kim zvono zvoni, a Malro Nadu , jedan od najboljih njegovih romana? Da li su oni “romantizovali” spanski gradjanski rat, koji je bio surov, a ne romantican. Anticevo poredjenje dobrovoljaca spanske republikanske armije sa Al Kaidom, u mnogome podseca na Klarkovo poredjenje Mlade Bosne sa tom teroristickom organizacijom. Sam predsednik Ruzvelt je rekao da je bila greska sto su zemlje zapadne demokratije umesto da se odmah suprotstave Hitleru i fasizmu proglasile neutralnost. Slicno razmislja i Ken Louc, koji je snimio i film otome i koji kaze da je fasizam zaustavljen i porazen u Spaniji, ni Hitler se ne bi usudio da zarati sa ostatkom sveta.

  3. Meni nije jasno kako je jedna Spanija koja je tri veka eksploatisala Novi svet dosla do toga da u XX vek udje kao jedna od najsiromasnijih zemalja Evrope. Da li su previse srebra i zlata potrosili na nikad dovoljno spektakularne katedrale pokajnice ili su naslednom aristokratskom selekcijom kadrova znacajno suzili izbor sposobnijih ljudi u drzavnom aparatu ili su bajkovite latifundije ostavljale bez zemlje isuvise gladnih seljackih familija? Posto elita nije prepoznala potrebu za izuzetno nuznom reformom reakcija nezadovoljnih masa (a cim su u pitanju mase to znaci da je potreba za reformom bila masovna) je bila izuzetno nuzna. Vlast republike je bila legalna ali ni republika nije mogla za par godina da pokrene nesto sto je trulilo decenijama a moguce i vjekovma sto je dovelo i do spontanog preuzimanja stvari u anarhisticke ruke i tako, jedno je hranilo drugo dok na kraju sve nije postalo i poligon za vojnu industriju Nemacke i Italije. Republika je bila isuvise slobodarska da bi imala funkcionalniju vojsku a sovjetski vojni instruktori su se morali ponasati u skladu sa vizijom genseka. Da bi cetrdeset godina od zavrsetka rata Spanci uradili ono sto je bilo nuzno pre pocetka rata – konsenzus uvlacenja rogova izmedju kralja, socijalista, tradicionalista i komunista. Verovatno niko od njih nije bio preterano zadovoljan demokratskim kompromisima ali su obicni gradjani Spanije sigurno mnogo zadovoljniji, bogatiji, zdraviji, pismeniji i sa sirim perspektivama usli u XXI u odnosu na XX vek. Kod nas isto postoji konsenzus svih – da gradjani Srbije jos ne udju u XXI vek. A ima i slicnosti. Kao sto se frankisti u Spaniji sa nostalgijom secaju zrelih sezdesetih pripisujuci njihovu raskos Frankovoj briljantnosti a ne amerikanskim cash kreditima tako se i kod nas i titoisti i antitoisti secaju sa nostalgijom samo tih cash kredita. I dok su Spanci iskoristili EZ/EU da se reformisu mi i dalje radimo na reformisanju EU.

  4. Rečenica da neko deli ljude samo na dobre i loše ponavlja se iz bezbroj usta i smatra se neupitnom mudrošću. To je tačno ali ne sasvim i ne uvek. Kada je Aleksandar Makedonski govorio o podeli ljude na Grke i varvare filozof Eratosten mu je odgovorio da on ne deli ljude tako već samo na dobre i loše. Jedan američki politikolog reče da je ta rečenica označila kraj istinske političke filozofije koja je nestala sa Platonom i Aristotelom i da je od tada počelo bljutavo moralisanje i fraziranje. To je samo jedna vrsta podela, postoje još stotine drugih podela među ljudima koje su potrebne za smislenu političku analizu. Kada se pravi država niko je ne pravi samo po kriterijumu da tu budu dobri ljudi, već ima još mnogo elemenata. Možda će nekom Islanđaninu npr.život spasiti krv nekog iz Amazonske prašume ali to ne znači da taj Islanđanin treba da zaključi da bi rešenje za Island bilo da dođe 100.000 njegovih sunarodnika, a baš to će danas da zaključi gomila beslovesnih na osnovu tog primera. Ili neko igra dobro fudbal u C.Zvezdi pa navijači zaključe da ne bi bio problem da u Srbiju dođe 100.000 njegovih zemljaka jer je taj igrač „kul lik“ a on-navijač deli ljude samo „na dobre i loše“. Upravo španski građanski rat i mnogi drugi primeri z istorije pokazuju da nekritička internacionalistička, univerzalistička ideologija uvek propada jer ne shvata velike razlike između različitih ljudiskih skupina.

    1. Mozda je Eratosten morao da bude oprezan jer su se u Kireni (inace u Libiji) kao i u ostatku helenskog sveta Aleksandar i njegov tatko Filip donedavno smatrali varvarima, kao i Aristotel uostalom. Slazem se da univerzalne ideologije ne mogu uvek sa uspehom biti doslovno sprovedene na razlicitim mestima, sa razlicitim skupinama. Eto i univerzalno zamalo u potpunosti prihvacena ideologija krvi i tla nije imala univerzalni uspeh. Meni se cini da je Vama najveca strepnja da ce Srbiju (ako zivite u Srbiji?) naseliti stotine hiljada Boacijevih zemljaka? Srbija bi vaistinu bila uspesna zemlja kada bi toliko ljudi zelelo da se doseli ovde. Tako da jos dugo mozete biti mirni po tom pitanju. Ne znam da li znate da se iz Srbije iselilo na stotine hiljada ljudi, uglavnom mladjih i obrazovanijih, bezeci od katastrofe prouzrokovane eto i kod nas prihvacenom blut und boden univerzalnom ideologijom. Da li bi vam smetalo da se naseli par stotina hiljada Arijevaca? Dobrostojecih? Ili mogu i Emiracani ako su dobrostojeci? Zar onda ostatak Srbije nebi jos vise licio na Soveto? Sve i da Evropa kazni neke migrante i deportuje ih u Srbiju i da njih desetak hiljada i ostane da zivi ovde po pustosima juzne tampon zone Srbije ili srednjeg Banata, zar srpski desnicari tako nebi dobili fenomenalno objasnjenje zbog cega nam tako lose ide? Ili Vi uopste niste na tim pozicijama, nego ste negde u nekakvoj Holandiji i u frci da Vam Gert Vilders cita mejlove i postove mrcite univerzalisticke kloshare po online Srbadijama.

      1. Živim u Srbiji a ne znam gde Vi živite jer imam utisak da, ma gde da živite, slabo razumete dešavanja u svetu, što Vam ne smeta da stalno šaljete signale o sopstvenoj humanosti i „odsustvu predrasuda“. Izgleda da i Vi kao i mnogo drugih ljudi „gledaju ali ne umeju da vide“ tj. ne shvataju suštinski šta se u svetu zbiva. Svakako da ima razlike u tome ko vam dolazi u zemlju i tu treba da postoje kriterijumi ko bi nam bio poželjan a ko ne i to uopšte ne treba zvati nikakvim teoorijama krvi i tla, tu je reč o prostoj logici. Vi ste odličan primer kada sam pomenuo u komentaru „kraj političke filozofije“ tj. krenuli ste u moralisanje i etiketiranje. I u sopstvenu kuću ne primamo svakoga, biramo s kim se družimo, gde izlazimo, šta kupujemo, gde idemo na more, sa kim se deca druže, sve su to nekakve diskriminacije-pravljenja razlika. Valjda ima razlike ako u neko područje dođe 500 burskih-holandskih porodica veoma vičnih u poljoprivredi ili nam dođu na čamcu Boaćijevi zemljaci.

      2. Izgleda da mi ne prolazi duži komentar na ovu temu pa da kažem da Vaš odgovor upravo potvrđuje odsustvo političke filozofije i prazno moralisanje i etiketiranje. Nama treba ozbiljna i necenzurisana rasprava na ove teme- ko može i treba da čini neku zajednicu ali većini je tako ispran mozak da odmah krenu da morališu na ovu temu i šalju signale o svojoj humanosti i „odsustvu predrasuda“.

Ostavite komentar


Naslovna strana

26. decembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Marko Nastić, di džej

Tokom svih ovih godina čitajući Danas naučio sam šta predstavlja nezavisno novinarstvo i koliko je to danas veoma retko.