Decembar je na Islandu i 500 ljudi se zgurilo u dolini nedaleko od turističke staze Zlatni krug.
Ali oni nisu došli u razgledanje, već se spremaju da se uhvate u koštac sa najtežom trkom njihovih života, „osmišljenom da slomi najbolje sportiste sveta“.
U naredna 24 sata trčaće preko vojničkih prepreka, dovršavajući onoliko krugova koliko budu mogli. A jedan od njih bi mogao da osvoji milion dolara.
Dobro došli na Spartanov ultra svetski šampionat.
Trka počinje u podne s uvodom od pet kilometara kroz gradić Hveragerdi, 45 kilometara istočno od Rejkjavika. On je košnica geotermalnih aktivnosti. Sa toplih izvora u nebo se dižu stubovi pare.
Tu je jedan trkač koji se kvalifikuje za glavnu nagradu. Englez Džon Albon će preko noći postati milioner ako osvoji trku i usput pređe 160 kilometara. Ukoliko njegov najveći rival Rajan Etkins učini to umesto njega, Kanađanin će u džep strpati najmanje 100.000 dolara.
Albon i Etkins su profesionalni sportisti u trkama sa preprekama (OCR). Oni dominiraju ovim sve popularnijim sportom od 2010. godine. Albon je petostruki svetski šampion u trkama od preko 15 kilometara, dok je Etkins petostruki osvajač Najtežeg Madera na svetu.
Obojica su prešla 160 kilometara na Maderu, 24-časovnoj trci u Las Vegasu, ali sada su se našli u zemlji vatre i leda, u zimu. Čeka ih 20 sati mraka i temperatura ispod nule.
Ovo je ubedljivo najveća novčana nagrada u trkama sa preprekama i pred sam početak Albon je dobio veću medijsku pažnju nego ikad pre. Nepretenciozan, on je zadovoljan što može da se utopi u masu na startnoj liniji. Etkins je, s druge strane, predvodnik čopora. On se oseća prijatnije u žiži javnosti.
Trkači se posle prvog kruga vraćaju sa Albonom i Etkinsom na čelu. Staza je duga 10 kilometara, sa 25 veštačkih prepreka i usponom od 370 metara po krugu. Ako iko uspe da pređe 160 kilometara, popeće se u zbiru više od 5.500 metara i preći 375 prepreka.
Vremenske prilike su na njihovoj strani. Suvo je, ali je sneg već pao u višim predelima, i Albion i Etkins odmah gacaju kroz njega dok kreću da se penju na prvo brdo, pod usponom od 40 stepeni.
Čim se popnu, mogu da trče po visoravni, kroz deblji, mekani sneg. Spuštanje je nešto sasvim drugo. Staza je delimično zamrznuta, sa korenjem drveća koje viri iz zemlje. U nekim delovima Spartan je postavio konopce da im pomogne pri silasku.
Albon i Etkins uspevaju bezbedno da se spuste, ali drugi nisu te sreće. Neki uleću u drveće ispod i zadobijaju povrede koje ih izbacuju iz trke još u prvom krugu.
Njih dvojica ubrzo se suočavaju sa prvom serijom prepreka. One niču iz grmlja pri dnu brda, posle pređena prva tri kilometra, izleću pred njih u brzom sledu. U narednih kilometar i po načičkano ih je trinaest, stavljajući na probu skoro svaki mišić u njihovom telu.
Moraju da puze ispod, penju se preko ili zanjišu iznad svega što im se nađe na putu. Plus ima osam ‘nosi’, ‘tegli’ ili ‘diži’ prepreka, sa sve Atlasovim kamenjem, otežanim kofama i džakovima s peskom.
Etkins kasnije kaže da je ova staza najteža koju je ikad prelazio, iz to iz tri razloga: „Težak teret, klizav teren i krajnje strm uspon i spust.“ Sve to ostavlja traga na trkaču.
Drugi uspon krivuda iza sportskog sela preko polja lave. Nije visok kao prvi, ali je kameniti teren prekriven mahovinom. A onda neposredno pre ulaska u toplo utočište zone prelaska tu su četiri prepreke koje se smenjuju jedna za drugom.
Sad mogu malo da odahnu, prezalogaje nešto i spreme se da sve to ponove. I ponove. I ponove. Ali ne smeju da stoje dugo.
Now they can get a breather, grab a snack and get ready to do it all over again. And again. And again. But they can’t stop for long.
Već posle prvog kruga postaje jasno – ovo je trka sa vremenom. Albon i Etkins završavaju sa nekoliko sekundi razlike za devedesetak minuta. U proseku moraju da postignu ispod sat i 34 minuta po krugu da bi prešli 160 kilometara za 24 časa.
Oni znaju da imaju izdržljivost. Van sezone grade osnovnu kondiciju uglavnom kroz skijaško planinarenje (skimo) i kros-kantri skijanje, a potom je tokom trkačke sezone samo održavaju.
Etkins se takmiči u Spartanovim američkim nacionalnim trkama, najbolje organizovanim i najunosnijim trkama sa preprekama, ali ova konkretna trka, Ultra svetski šampionat kojim se završava sezona, bila je njegov glavni cilj za 2018. godinu. Osam nedelja pred početak, počeo je da usavršava formu za Island. Proveo je dve nedelje sam u planinama Adirondak u državi Njujork, „trenirajući poput Rokija Balboe, samo izlazio napolje svaki dan i ludovao.“
Albon je, u međuvremenu, gomilao vazdušne milje. On živi u Norveškoj i raspored deli između trka sa preprekama i Svetske serije nebeskih trkača- ultramaratona preko planina. Upravo je postao svetski šampion nebeskih trkača i uspeo da odbrani titulu svetskog šampiona u trkama sa preprekama.
Da biste polagali pravo na nagradu od milion dolara koja se nudi, morate da osvojite sva tri Spartanova svetska šampionata i pretrčite 160 kilometara na Islandu. Albon je osvojio prva dva, na kraćim razdaljinama na jezeru Taho u planinama Sijera Nevade, i u Sparti u Grčkoj.
I dok se Etkins uputio na Island u najboljoj kondiciji u kojoj je ikad bio, Albon je bio suviše zauzet trkama da bi se posvetio bilo kakvom konkretnom treningu. On je i sklopio pakt sa vlastitim telom. Služilo ga je dobro tokom 2018. godine i nije želeo da rizikuje da propusti zimski trening zbog neke povrede. Obećao je sebi da će stati ukoliko ispadne iz ritma.
Engleski kondicioni trener Grejem Roberts počeo je da radi sa Etkinsom prošle godine i pričao je s njim na startnoj liniji.
„Dao sam mu sliku, staze i velike table“, kaže on. „Zamolio sam ga da na tablu ispiše reči na koje želi da se skoncentriše pre trke. Bile su to: ‘stalan, dosledan, pametan.“
„Potom sam mu rekao da se, ukoliko zatekne sebe kako tokom trke odstupa od table, vrati na ta ključna načela. Ona su pružala osnovu na koju može da se osloni tokom čitave trke, zato što je 24 časa mnogo vremena da biste sve vreme ostali skoncentrisani.“
Albon i Etkins su u prvih nekoliko krugova održavali stalan ritam, a tokom petog su trčali zajedno.
U normalnim uslovima, Albon smatra da je to tačka u kojoj za sobom ostavljate najgori deo ove 24-časovne trke. „U prvih šest sati vi polako uništavate telo“, kaže on. „Postepeno postajete sve ugruvaniji i umorniji. A onda kad ste ga jednom uništili, uništili ste ga, vaše telo to počinje da prihvata.“
U tom trenutku, Albon i Etkins su i dalje ispred ciljnog vremena. Ali oni sada počinju da usporavaju.
Osnivač Spartana i generalni direktor Džo De Sena, takođe je prisutan kraj staze na Islandu. Na kraju krajeva, u igri je milion dolara njegovog novca. Kad Albon završava tegljenje guma, De Sena ga pita: „Da li bi odustao od miliona i uzeo 50.000 dolara za pređenih 145 kilometara?“ On daje Albonu do ponoći da odluči.
Ali onda Albon nailazi na problem sa svojim pogonskim gorivom. Muči se da svari isušeni kamperski obrok, koji obično ne jede usred trke, i ne može da povrati telesnu energiju.
Malo posle 10 uveče, on završava poteru za milion dolara. Istrčao je šest krugova i prešao 69 kilometara. Prijatni Englez smeška se dok govori Spartanovom timu za društvene mreže, koji lajv-strimuju događaj: „Prilično je grozno tamo napolju.“
De Sena kaže: „Volim da im uđem u glavu, to je najslabije karika koju svi posedujemo.“ On se, dakle, zabrinuo da će morati da iskešira milionče?
„Apsolutno. Kad je Džon osvojio prve dve trke, pomislio sam: ‘E, sad smo gotovi’. Ali na taj dan sam takođe podsvesno navijao za njega. Nisam mogao da shvatim svoje sučeljene emocije.“
Albon ne žali ni za čim. „Već sam ranije trčao 24 sata tako da nisam došao na putovanje otkrivanja samog sebe, već da pokušam da osvojim novac i pređem 160 kilometara“, kaže on. „Bio sam u dobrom ritmu samo tri kruga. Nastavio sam i posle toga i neko vreme trčao sa Rajanom, ali više nisam bio u trci svim srcem i dušom. Bio sam gotov.“
Milionče je bezbedno, ali ako Etkins pređe 160 kilometara, osvajiće 100.000 dolara. Sad mora da nastavi sam dok ulazi u ono što sportisti izdržljivosti zovu ‘pećina bola’.
„Bol je stravičan u ovoj fazi, mada Rajan to nužno ne pokazuje“, kaže njegov trener Roberts. „Sportisti izdržljivosti kao što je Rajan mogu da kontekstualizuju taj bol, da pronađu način da nastave u nekim, iskreno govoreći, prilično odvratnim situacijama. Odmorite malo i vaše telo se opusti, i prihvati tu pećinu bola.“
Etkins počinje da pada ispod željenog ritma trke. De Sena mu nudi 25.000 dolara za 145 kilometara da bi „trka ostala u životu“. Temperatura pada ispod nule, staza je razrovarena, ali iako je svestan da mu 100.000 dolara „lagano izmiče iz ruku“, Etkins održava stalan ritam tokom noći. Prolazna vremena njegovih krugova su 1:44:00 i 1:49:00.
„Bio sam na auto-pilotu, praveći za sebe male, srednje ciljeve“, kaže on. „Bilo da je to obaviti sledeće nošenje tereta za toliko i toliko minuta ili ne omanuti na ovoj prepreci koju lagano prekriva led i postaje sve teža i teža.“
„Svaki put kad bih uspeo, potapšao bih sebe po lećima i usredsredio se na sledeću prepreku. Kad trčite tako, možete da ostanete u trenutku i ne osećate pritisak ogromnosti zadatka. Trka počne da vam proleće. Došao sam samo da radim ono što radim u tom trenutku.“
Roberts i Rajanova supruga Lindzi Vebster, svetska šampionka u trci sa preprekama, takođe odlaze da se sretnu s Etkinsom na bacanju koplja kod svakog kruga. Još jedna strategija.
„To je izmena stanja“, kaže Roberts. „Ako ste u svom ritmu dug vremenski period, naročito u mraku, u ledenim uslovima, kad vam se u vidokrugu pojavi nešto kao što je prijateljsko lice, to vam daje pauzu u stimulaciji i dodatnu energiju mozgu. U tom trenutku, to je sve što vam je potrebno da zadržite usredsređenost.“
Posle 10 krugova, Etkins je toliko iscrpljen da zapliće jezikom dok priča o prolaznom vremenu trke sa Robertsom. On, međutim, nastavlja dalje.
„Skoro da zaboravite da govorite, da biste i dalje imali snage da trčite“, kaže on. „Zaista sam upao u vrlo teško stanje. Tih poslednjih nekoliko krugova sam se istinski osećao slomljeno, i mentalno i fizički. Ali zato to volim. Kad se nađete u takvim situacijama, vidite od čega ste napravljeni.“
Kad uspe da obiđe drugoplasiranog sportistu u trci, Etkins zna da je uradio dovoljno da pobedi. On staje u 9.30 pre podne, posle 12 krugova i pređena 133 kilometra. Dobija 6.000 dolara za osvojenu trku, plus bonus od 10.000 dolara od De Sena lično za iskazani trud.
„Bio je to ludački Rajanov uspeh“, kaže Albon. „Ali pola promenljivih išlo je u našu korist, a Rajan je najbolji svetski trkač sa preprekama na 24 sata, tako da ako on ne može da stigne na 27 kilometara od 160, onda bih rekao ne samo da je teško, nego da je i nemoguće. Mislim da je Spartan želeo da napravi sve ovo više mogućim nego što je bilo.“
Neki ljubitelji trka sa preprekama misle da Spartan nikad nije ni nameravao da učini nagradu od milion dolara dostupnom, govoreći da je to prosto reklamni trik. Etkins se ne slaže s tim.
„Možda su malko promašili repere i učinili stazu težom nego što su očekivali“, kaže on. „Ali bilo je nešto sasvim posebno učestvovati u ovom događaju i svi koji su učestvovali bili su strašno motivisani. Stremiti takvom cilju prilično je kul.“
De Sena se odavno zalaže za to da trke sa preprekama postanu olimpijski sport. Upravno telo Vorld OCR nada se da će dobiti priznanje Međunarodnog olimpijskog komiteta 2020. godine i uz lokalne organizatore koji sada mogu da predlažu nove sportove, Los Anđeles 2028. godine doživljava se kao realističan cilj.
Olimpijski format bi verovatno bila trka od 5 kilometara, ali izazov trčanja 160 kilometara za 24 sata i dalje ostaje. OCR i Spartan još uvek uče, još uvek se razvijaju. Uzevši u obzir povratne informacije koje je dobio 2018. godine, Spartan je uveo novi sistem bodovanja koji omogućuje da više sportista uđe u konkurenciju za nagradu od milion dolara. Nudi se i više bonus novca.
Svetski ultra šampionat za 2019. godinu održaće se u novembru, u švedskom skijalištu Are. Možda će biti manje pusto od Islanda, ali ima više uspona na kom direktor trke mora da poradi i potencijalno više snega.
„Jedna stvar je sigurna, nećemo je olakšavati“, kaže De Sena. „Naravno da će biti teško, baš kao što je teško istrčati dvosatni maraton ili osvojiti Super boul. Ali ako to postignete, čeka vas milion dolara. Bacam ludački mamac zato što želim da okupim najbolje sportiste na jednom mestu koji će se takmičiti za ovaj neverovatni izazov.“
Kakvo god bilo vreme i kako god staza izgledala, stotine „Spartanaca“ ponovo će se okupiti u Skandinaviji, spremni da se upuste u trku.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
