Spejs Iks program ponovo je lansirao jedan od prototipa rakete Staršip, ali ni ovoga puta nije uspela da sleti kako treba.
Bespilotna letelica, kodnog naziva SN9, vinula se 10 kilometara iznad Teksaškog zaliva, ali je ubrzo pala tokom pokušaja da se kontrolisano vrati na pistu.
Prethodni model, koji je kompanija testirala pre mesec dana, SN8 eksplodirao je pri udaru o tlo.
SN9 nije prošao mnogo bolje, lupivši o pistu i buknuvši u plamen.
- NASA i Spejs Iks: Astronauti stigli do Međunarodne svemirske stanice
- Spejs Iks misija na putu ka Međunarodnoj svemirskoj stanici
- NASA i Spejs Iks: Loše vreme upropastilo veliki dan
Ipak, Spejsk Iks je saopštio da je prikupio veliku količinu podataka i da će ih njihovi inženjeri analizirati.
„Zapamtite, ovo je probni let, (tek) drugi put smo lansirali Staršip ove konfiguracije“, rekao je redovni komentator Spejs Iksa Džon Inspruker.
„Imamo još da poradimo na sletanju, ali to će otkriti naš tim kad pregleda podatke. Daljinski smo ih prikupljali sve vreme. Sve u svetu još jednom odličan (test)“.
Raketa Staršip visine 50 metara predstavlja koncept za buduća putovanja u svemir.
Generalni direktor Spejs Iksa Ilon Mask veruje da, kad se jednom razvije, vozilo biti u mogućnosti da prevozi ljude do Meseca ili Marsa.
Moglo bi, takođe, da brzo preveze ljude s kraja na kraj Zemljine kugle. Postavljanje satelita u orbiti je još jedna od mogućih primena.
Dizajn Staršipa vrlo brzo napreduje u istraživačko-razvojnom centru ove kompanije u malom primorskom selu Boka Čika na američkoj granici sa Meksikom.
Moto Spejsk Iksa je da uče leteći, ponavljaju i ponovo lete.
SN9, najnoviji model, uzleteo je kad je dobio neophodnu dozvolu Federalne uprave za vazduhoplovstvo, koje je stigla u utorak ujutro.
Kao i SN8 pre njega, raketa se vinula u nebo pomoću tri Reptor motora, koji su namešteni da se isključe kada prototip dostigne željenu visinu.
Tada se, na vrhuncu okrene u horizontalni položaj i tako sleće na zemlju.
Ovaj spust potrbuške, kontrolišu veliki zakrilci na oba kraja vozila, koji treba da simuliraju kako će budući operativni Staršipovi ulaziti u Zemljinu atmosferu iz orbite, širim delom da bi usporili brzinu.
Vozilo bi trebalo da se vrati natrag u konfiguraciju prema dole, neposredno pre nego što je stiglo na površinu, ponovo paleći dva Raptor motora kako bi usporilo pad korakom pri sletanju.
Ali pokazalo se da je SN9 uspeo samo pravilno da zapali jedan motor. Vozilo je zahvatio plamen udarivši u betonsku podlogu.
Raketa bi trebalo da se vrati u uspravni položaj sa repom nadole pred samo sletanje, ponovo paleći dva Raptor motora da uspore kretanje i bezbedno dodirnu zemlju.
Ispostavilo se da je SN9 uspeo samo da upali jedan motor kako treba.
Letelica se zapalila udarivši u betonsku podlogu.
Spejs Iks je već pripremio SN10 i on čeka na eksperimentalni let. Ostali prototipovi su u različitim fazama razvoja.
Staršip bi na kraju trebalo da lansira povrh svega i dodatni generator pod nazivom Superteški.
Imaće verovatno 28 Raptora, koji će proizvoditi potisak od 70 meganjutna.
Ovo je mnogo više od moćne rakete Apolo Saturn 5 kojom je čovek odleteo na Mesec.
U komvinaciji, oba dela Spejs Iks programa – raketa Staršip i Superteški generator – biće visoki 120 metara kad stanu na pistu.
Oba dela bi trebalo da mogu više puta da se koriste, uz adekvatna sletanja na karju svake misije.
Mask je ijavio da je Staršip prioritet za Spejs Iks, pored raketa Falkon koje redovno lete da pomognu satelitksim operaterima, Američkoj avijaciji i svemirskoj agenciji NASA.
Nasa je tražila od Maska da ispita mogućnost sletanja raketa Staršip na mesečevu površinu u narednim godinama.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
