Sport i Amerika: Kako je biti član Generala iz Vašingtona, tima sa jednom pobedom i 17.000 poraza

Petog januara 1971. godine, Luis Hemran Kloc je uradio nešto što nijedan drugi košarkaš nije uspeo da ponovi.

Pred gledaocima koji nisu mogli da poveruju šta se dešava, u gradu Martin u saveznoj državi Tenesi, čovek poznat kao Crveni je prekršio jedno od najsvetijih nepisanih pravila u sportu.

Kloc je kao igrač/trener Vašington Generala pogodio pobednički koš protiv Harlem Globtrotersa.

Svi znaju da Generali ne bi trebalo da su u stanju da pobede Globtroterse.

,,Gledali su nas kao da smo im ubili Deda Mraza“, rekao je kasnije Kloc dok su uzvici negodovanja odjekivali univerzitetskom dvoranom.

• NBA šampion od 130 miliona dolara koji je mogao da postane sveštenik
• Karim Abdul Džabar – košarka u malom prstu, a srce kao planina
• „Hoće neko na basket“: Da li je Jokić najbolji srpski košarkaš svih vremena

Od tada je prošlo više od 50 godina tokom kojih su Globtrotersi nemilosrdno sprovodili osvetu.

Uz nepogrešivu melodiju pesme Sweet Georgia Brown, oni su kao putujuće pozorište ostvarivali pobede protiv nesrećnih Generala koji nikada više nisu pobedili svog slavnog protivnika.

Za razliku od opšteg dodvoravanja koja su doživljavali Globtrotersi, oni koji su nosili ozloglašene zelene dresove Generala su trpeli zvižduke, ismevanje i zakucavanja tokom svojih poraza, poraza, poraza…

Oni su bili od one najređe sportske robe: autsajderi za koje niko ne navija. Pa zašto bi onda bilo ko želeo da igra za Generale iz Vašingtona?

,,Igranje u ovom timu predstavlja najbolje godine mog života“, priseća se Antoan Medoks, bek strelac Generala u periodu 2007 – 2010. godine.

,,Putovao sam sa jednim od najpoznatijih timova na svetu. To je prilično fenomenalna stvar“.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

Najranija sećanja koja Medoks ima u vezi sa Generalima iz Vašingtona datira još od kada je imao razgovor o svojoj budućnosti dok je pohađao visoku školu u Lagranžu u Kaliforniji. Kada je rekao svojim nastavnicima da želi da bude košarkaš, Medoks je dobio priliku da krišom prati Svit Lua Danbara, legendarnog Harlem Globtrotera. Nije prošlo mnogo vremena, a praćenje Globtrotersa je postalo dnevna opsesija nestrpljivog školarca.

,,Otišao sam na utakmicu i sećam se kako sam, gledajući Vašington Generale, pomislio: ‘Čoveče, kako li su samo ovi momci dobili ovaj posao'“, kaže Medoks.

Uskoro je i sam to saznao kada je bio pozvan na post-fakultetski trening.

Buduće NBA zvezde vrlo često pronalaze baš na ovakvim okupljanjima, iako mnogi igrači ovde dolaze zbog nadanja da će ostvariti profesionalne karijere s druge strane okeana.

Oni koji bi ostali bez takvih angažmana, bili su idealne mete za skaute Generala.

,,I dalje sam težio nekom odlasku, ne bih li negde profesionalno igrao košarku“, kaže Medoks koji sada radi za jednu tehnološku kompaniju u Kaliforniji.

,,Smatrao sam da ću makar putovati i da će se pojaviti neka mogućnost i da će me videti skauti drugih timova“.

Globtroteri slavu svog imena sprovode igrajući na stotine utakmica tokom jedne sezone na obimnoj turneji po Sjedinjenim državama, nakon čega sledi ekspresna turneja po Evropi, Južnoj Americi i Aziji. A gdegod da odu oni, prate ih i njihovi rivali.

,,Bilo je to najbolje moguće iskustvo koje može da ti se desi nakon koledža. Za tri godine sam obišao 26 različitih zemalja“, kaže Medoks.

Povremeno se organizuju i posete američkim vojnim bazama. Dejvid Birč, koji je sa Generalima bio punih 5 godina, priseća se rizičnih putovanja u Japan, Nemačku, Liban, pa čak i Avganistan.

,,Ako biste u Avganistanu izašli iz svoje baze, morali biste da nosite šlem na glavi i zaštitni prsluk“, kaže on.

,,Bilo je to strogo pravilo, ali smo bili zadovoljni jer smo mogli da putujemo preko okeana i posećujemo i zabavljamo naše trupe. Oni su nam bili zahvalni na tome“.

I pored toga što Birč priznaje da se još niko nije obogatio od prvog ugovora sa Generalima, igranje košarke na potpuno plaćenoj svetskoj turneji i nije tako loš način da pokrijete životne troškove kada se vratite kući.

,,Smatrao sam da je to odlična prilika“, kaže on.

,,Plaćaju me da istrčim na parket, da šutiram neke trojke i da putujem“.

• „Dosanjani san“: Priča o prvom zlatu jugoslovenske košarke
• Jedan daljinski, mnogo talenta i još više rada: Dražen Petrović, „košarkaški Mocart“
• Kako smo postali velesila: „Košarka je ovde tradicija, lanac uspeha i dalje živi“

Prijatna sećanja Kejleba Kimbroua na sezonu sa Generalima uključuju i utakmicu na krovu nekadašnjeg doma Filadelfija Seventisiksersa, kao i igranje u rasprodatom Medison Skver Gardenu.

Ponosan je što je odigrao malu ulogu u folkloru Globtrotersa.

,,Zaista sam zahvalan što sam bio deo košarkaške istorije“, kaže on.

Osnovani 1926. godine, Harlem Globtrotersi potiču iz Čikaga. U godinama u kojim je košarkom vladala segregacija, vlasnik tima Ejb Saperstin – beli Jevrejin iz Londona – nazivu tima je dodao i Harlem, kako bi publici bilo jasno da je njegov tim crn.

Harlem Globtrotersi su inspirisali generacije crnih Amerikanaca tako što su redovno pobeđivali najbolje američke sastave sačinjene od isključivo belih igrača.

Globtroteri Čak Kuper, Net Klifton i Henk DeZoni su 1950-ih bili prvi crni košarkaši koji su zaigrali u NBA ligi.

Pošto su pomogli u rušenju rasnih barijera u sportu, Saperstinovi momci nisu više imali potrebu da pobeđuju NBA elitu da bi se dokazali.

Umesto toga, oni su mejnstrim publici postajali interesantni zbog sve teatralnijih nastupa.

Saperstin je želeo da njegovi Globtrotersi nastupaju svake večeri.

Odlučio je da pozove riđokosog plejmejkera koji je, sa svojih 170 cm, bio i ostao najniži NBA šampion ikada, nakon pobede njegovih Baltimor Bulitsa 1948. godine.

Zvao se Red Kloc.

Vojni veteran iz Drugog svetskog rata je pristao da oformi respektabilan tim košarkaša.

Timu je dao ime u čast generala Dvajta Ajzenhauera.

Uprkos simbolizmu koji je nagoveštavalo ime tima koji će, prepun otpadnika i protivnika establišmenta, ponižavati uštogljenu elitu – čini se da to nije bila Klocova namera.

On je više voleo da svoj tim opisuje kao Džindžer Rodžers stranu nasuprot Fred Astera Globtrotersa, pa su 1952. godine Vašington Generali započeli svoje višedecenijsko putovanje sa zlotvorima iz Harlema.

Ali do trenutka kada će osnivač ovog tima odapeti onaj kontroverzni pobednički šut 1971. godine kao 50-godišnjak, bilo kakva pomisao da se Generali smatraju izuzetnim igračima bila je sve neznatnija.

Čak ni povremena ribrendiranja u nadimke poput Reds iz Nju Džersija ili Njujork Nešenels, nisu uspela da spreče da Generali u popularnoj kulturi postanu sinonim za gubitnike bez trunke sreće.

I tako je ostalo sve do današnjih dana.

Možda ste gledali Harvija Spektra kako na okrutno-šaljiv način priša o Generalima u TV seriji Suits, ili epizodu serije Kako sam sreo tvoju majku u kojoj Ted i Maršal urlaju na prsitrasnog sudiju dok nose zelene dresove.

A tu su i Simpsonovi i klovn Krasti koji proklinje izgubljenu opkladu rečenicom: ,,Ja sam mislio da su ovi davno nestali“.

U svakom od ovih primera, gledaocima nije potrebno objašnjavati šalu.

Generali iz Vašingtona su postali deo viceva.

To se takođe prenelo i na parket.

Od posipanja vodom do svlačenja šorceva, mnogi od ovih poteza dolaze pravo iz cirkusa.

Ali, ukoliko gospodari ringa igraju u plavim dresovima, onda su oni u zelenim samo tužni klovnovi.

,,Usred utakmice bi mi pocepali dres, pa sam morao da trčim po terenu samo u boksericama“, kaže Kimbrou, uz smeh. ,,A šutirao sam i slobodna bacanja balonima“, dodaje on, referišući se na skečeve u kojima je košarkaška lopta zamenjivana balonima ispunjenim helijumom.

Ali nisu svi uživali u pravljenju budale od sebe. Ako ste bili starter u koledž košarci, onda vam je potrebno vreme da se naviknete na rezervnu ulogu. Dodajte tome i iscrpljujuća putovanja i onda veliki promet igrača u timu i nije iznenađenje.

,,Na trenutke je sve to bilo, kao što može i da se pretpostavi, veoma frustrirajuće“, priznaje Kimbrou. ,,Kao ona vrata koja se okreću. Postojala je okosnica tima koja se nije menjala i ti momci su bili tu. Ali bilo je i drugih koji su bili frustrirani zbog opšte nesrazmere i nejednakosti. Nemaš podjednak tretman, ali znaš da je to tako“.

,,Bilo je onih koji bi odlazili usred turneje. Bezbroj je razloga. Bilo je i onih koji bi odlazili usred utakmice“, kaže Birč.

On se priseća i jedne situacije kada je njegov saigrač otišao zbog ručka.

,,Svi su želeli da obezbede da Globtrotersi jedu prvi da bi mogli da idu da dele autograme“, kaže on. ,,I kada bismo prvi stigli u kantinu, svejedno bismo morali da čekamo. A to se mnogima baš i nije dopadalo“.

U pojedinim periodima košarkaši Globtrotera su mogli da zarade i više od profesionalaca.

Koledž zvezda Vilt Čemberlejn je 1958. godine išao na turneju sa Saperstinovom putujućom družinom sve dok nije nakupio dovoljno godina da zaigra u NBA ligi.

On je uskoro postao najbolje plaćeni košarkaš jer je potpisao početni (ruki) ugovor sa timom Filadelfija Voriors za 30.000 dolara (današnjih 250.000$).

Ipak, za njega je to bilo smanjenje plate. U dresu sa crveno-belim šorcem bi za godinu dana na turneji zaradio duplo više novca.

Neke druge legende, poput Medoularka Lemona i već pomenutog Danbara, takođe su predstavljali odomaćena imena u svoje vreme.

Iako članovi današnje postave možda i ne predstavljaju tako prepoznatljiva sportska imena, zbog silnih TV programa i pojavljivanja u svemu i svačemu, od epizoda serije Ulica Sezam do Nindža ratnika, i dalje postoje velike šanse da će čak i manje zagriženi košarkaški fanovi moći da imenuju nekog Globtrotera.

Trenutno najveća zvezda Tander Lou ima nekoliko oborenih Ginisovih rekorda i preko 64.000 pratilaca na društvenim mrežama.

Imenovanje nekog od Generala iz Vašingtona je već ozbiljniji zadatak.

Njihovih imena nema na vebsajtu Globtrotersa, niti je bilo ko od njih naveden u programu napravljenom za potrebe poslednje turneje po Velikoj Britaniji.

Ukoliko bi neko poželeo da kupi dres ili neko drugo obeležje Generala, takođe bi bio veoma razočaran.

Navijači sa Magičnim propusnicama mogu da šutiraju na koš zajedno sa Globtrotersima dva sata pred početak utakmice.

Tokom same utakmice, igrači su ozvučeni ne bi li ostvarili direktan kontakt sa navijačima.

Oni na parketu ostaju i tokom ,,pete četvrtine“ kada dele autograme.

Za razliku od toga, Generali se pojavljuju na terenu uz bujicu zvižduka, a zatim se odšunjaju, poraženi, sa poslednjim zvukom sirene.

Mikrofon nikada ne dobijaju.

,,Nije vam dozvoljeno da ostanete na parketu i da se slikate. Nije vam dozvoljeno da dajete autograme. Nije vam dozvoljeno da komunicirate sa medijima“, kaže Birč.

,,Za nas nema bog zna kakve interakcije sa navijačima. Više je to, kao, tu smo, igramo utakmicu i zatim se sklanjamo s terena“, kaže Medoks, uz napomenu da to može da bude teško vatreno krštenje.

,,Na početku, to je neka vrste provere tvog ega. Jer možda i ti želiš da budeš deo takvih stvari“.

Neke od turneja nude lek. U nekim delovima sveta u kojim narativ Globtrotersa i nije tako poznat, Generali doživljavaju retke trenutke prepoznatljivosti.

,,Bilo je ljudi u Kini i Južnoj Americi, mestima na kojom košarka nije sport broj 1, gde navijači nisu imali predstavu da to nije NBA“, priseća se Birč.

,,Oni bi nas tretirali kao i same Globtrotere, želeli su naše fotografije i autograme.

,,Nama je to bilo kul. Bili su to retki trenuci kada bismo mogli da igramo i da se osećamo kao da smo pravi NBA profesionalci“, dodaje.

• Zašto je košarka na Filipinima „religija, kult i neopisiva ljubav“
• Priča o Pistol Pitu: Kako je NBA zvezda srpskog porekla zamađijala celu Ameriku
• Borba u mračnoj pećini za „zlatni idol“: Kako su Dončić i Jokić postali deo anime sveta

Bez obzira na ozbiljan disperitet u primanjima, količinu posla i klicanje sa tribina, odnos između Generala i Globtrotera je prisan.

Naročito kada se igra preko okeana, kada dva sastava zajedno putuju.

Oni povrh svega dele i jednu tajnu.

,,Niko još nije potpisao za Generale s idejom da će da pobeđuje“, priznaje Birč, obraćajući se slonu u prostoriji.

,,Ako ste neko ko želi da igra košarku i ako ste kompetitivni, onda ovaj posao nije za vas. Jer ćete samo biti isfrustrirani i na kraju ćete biti od onih koji odustaju“.

Ali, koliko jedna Globtroters predstava zaista obuhvata i pravu, takmičarsku borbu pet-na-pet?

Takva pitanja se ne postavljaju.

Razumljivo, organizacija ne voli priče o takvim stvarima i aktivnim igračima nije ni dozvoljeno da razgovaraju o mehanizmu na koji se utakmica odvija.

I zaista, može li im se zameriti na tome?

Postoje i razlozi zbog kojih džinovski Miki Maus u Diznilendu nikada ne skida svoju glavu sa ramena.

,,Oni bi uvek isticali kako ne žele da pokvare magiju“, kaže Birč i navodi primer zbog kojeg je mogao da dobije otkaz i pre nego što je 2015. godine otišao i postao nastavnik.

Birč opisuje treniranje po unapred ispisanom scenariju na pripremama za turneju, ali kaže da su postojali i segmenti koje su zvali ,,pravom igrom“.

Bili su to nepredviđeni trenuci koji su dozvoljavali pravi pravcati napadačko-odbrambeni duel.

,,Kada sam počinjao, prve godine, skoro polovinu utakmice smo igrali ‘,pravu igru’. Svi smo znali kako će izgledati poslednja četvrtina, a znali smo i kako će se igrati prva četvrtina.

,,Ali druga i treća su bile otvorene za igru“, kaže Birč koji je kao trener na terenu bio odgovoran za poštovanje dogovorene formule.

,,U mojoj petoj i poslednjoj godini, igra je prerasla iz neke vrste uličnog basketa sa komičnim elementima u stopostotno dečiji šou program. Tako da smo tada imali možda tri ili četiri ,,prave“ situacije tokom celog meča.

,,Stigao sam kao košarkaš, a otišao kao glumac“, dodaje.

Bivši igrači poput Birča nisu obavezani bilo kakvim omertama na tajnost, ali kao što od Roka ili Stiva Ostina ne očekujete da će odavati tajne profesionalnog rvanja po odlasku u penziju, tako se ponašaju i veterani Generala iz Vašingtona.

,,Igrali smo dosta tesnih utakmica. Imali smo svoje šanse. Ali da, uvek smo ostajali kratkih rukava“, kaže Medoks, nesposoban da sakrije osmeh.

,,Bilo je i baš napetih mečeva. Ali nikada nismo pobedili“, kaže Kimbrou, naglašeno odmahujući glavom.

Ali za one istrajne takmičare koji su odrasli sanjajući NBA ligu, stajanje po strani i gledanje još jednog sitnog veza Globtrotersa, mora da je bilo u suprotnosti sa njihovim urođenim sportskim nagonima.

,,Bilo je komplikovano“, priznaje Kimbrou, danas košarkaški trener u Virdžiniji.

,,Ali bilo je i delova utakmice kada smo igrali. Igrali bismo odlučno, i onda bi ti takmičarski geni proradili. A bilo je i trenutaka kada smo bili baš dobri“.

Ponekad i previše dobri.

Kimbrou se priseća utakmice na terenu Čikago Bulsa kada su Generali bili opomenuti tokom jednog tajm-auta.

,,Pogodili smo toliko trojki da smo stvorili osetnu razliku. Sećam se strogog obraćanja jednog od trenera.

,,Očigledno, Globtrotersi su se na čudesan način vratili u utakmicu i trijumfovali. Ali svi u timu smo znali da smo tu utakmicu pobedili“, opisuje on.

Igrač koji bi zapretio da će da zaseni Globtroterse, nije dobijao mnogo minuta na parketu“.

,,Bilo je situacija u kojima bih ja postigao pet ili šest trojki, a da Globtrotersi nisu uspevali da ubace nijedan koš, nakon čega bi njihov trener počeo da dobacuje: ‘Izvedite ga’. Nisu želeli da izgledamo bolje od njih“, kaže Birč.

I dok je analiza utakmice Globtrotersa zaludan posao, gledanje Generala koji nisu imali slobodu kao njihovi protivnici, otkriva neke zanimljive stvari.

Pošto su fantastična zakucavanja bila rezervisana isključivo za protivnike, Generali su bili ograničeni na pokušaje sa distance. Bez privilegije za ofanzivnim skokom u slučaju promašaja.

Što se retko dešavalo, jer su konstantno pogađali trojke, a ponekada i četvorke – inovacija utakmica sa Globtrotersima koja je nagrađivala pogotke sa još većih udaljenosti.

Nema greške, Generali su umeli da šutiraju. Tu nije bilo ničeg nameštenog.

,,Nisu mogli da nam oduzmu pokušaj horog šuta sa pola terena“, kaže Kimbrou koji je nekolicinu svojih najboljih učenika ohrabrivao da se pridruže Generalima.

I dok su Globtrotersi regrutovali igrače koji su imali neke izuzetne karateristike – niski bekovi koji su visoko skakali, izrazito visoki centri koji nisu ni morali da skaču, brza krila sa turbo punjenjima – Generalima je funkcionalnost igrača bila bitnija od raskoši talenta.

,,Oni su više pripadali onoj oprobanoj i tradiconalnoj sorti košarkaša“, objašnjava Medoks. ,,Morali su da budu korisni. Jako dobri sa loptom, sjajni dodavači, poznavaoci same igre“.

,,Neki prosečan prolaznik sa ulice bi mogao da pomisli da bi i sam mogao da bude deo tima Generala iz Vašingtona. Ali, po svemu sudeći to nije bilo tako“, kaže Medoks koji i dalje odlazi na utakmice Globtrotersa svake godine obučen u zeleni dres i navija za stari tim.

Birč, koji je i član Kuće slavnih kao najbolji strelac univerziteta Otava, takođe želi da istakne da njegovi saigrači nisu bili budale.

,,Ukoliko igrate za Generale, to i dalje znači da ste bili koledž igrač visokog kvaliteta. Imali smo dosta igrača koji su u karijeri postigli više od 2.000 poena u koledž ligama. Bilo je tu momaka koji su zaista znali da igraju“.

Konačno, da su timovi igrali jedni protiv drugih u isključivo takmičarskoj utakmici, bez unapred ispisanih scenarija, pomagala i lažnih zvaničnika, ko bi imao više šansi?

,,Ukoliko to upitate bilo kog Generala, oni bi vam stoprocentno rekli da bi pobedili“, insistira Birč. ,,Rekli bi vam da su Generali imali bolje formirane igrače koji su zaista znali da igraju pravu košarku i koji bi, da se igralo istinski, zabeležili veći broj pobeda“.

,,Globtrotersi bi vam rekli: ,,A ne, mi koristimo trikove, ali smo i veštiji od njih“.

S obzirom na to da su Generali, bez obzira na njihovu reputaciju, talentovani i dobro vođeni košarkaši, postoji li iskušenje da se zabeleži i neka pobeda, prva još od 1971. godine?

Ovo je pitanje koje navijači postavljaju Birču više nego bilo koje drugo. Da bi se to desilo, insistira Birč, potrebno je da svi, a među njima svakako i arbitri, zapisnički sto i zvanični komentator utakmice, budu deo takve prevare.

Možda zvuči zabavno, ali malo je onih u ovom sistemu koji bi ugrozili svoj posao tako što bi izveli ovakvu smicalicu.

,,Ljudi nam postavljaju takva pitanja: ,,Hej, zašto jednom ne pobedite? Ali time bismo prekršili ugovor jer to nije deo naše uloge u ovoj predstavi. A ovo je naš posao. Malo ko bi to rizikovao“.

I zbog toga se ona ozloglašena pobeda u Tenesiju verovatno i desila zbog kombinacije propusta merača vremena, neponovljivo lošeg šuta Globtrotera i legendarnog Generala kojem je sve moglo da prođe.

Na kraju krajeva, franšiza Reda Kloca je možda izgubila više od 17.000 utakmica, ali su do njegove smrti 2014. godine barem uporno pokušavali da pobede.

Da li će se to ponoviti u budućnosti?

Nikada se ne zna.

Čekaju se Generali…

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]