Sport i politika: Fudbalski savez Srbije posle dve godine bira predsednika, Dragan Džajić i Nemanja Vidić podneli kandidature

Tekst je poslednji put ažuriran 24. februara 2023. godine

Posle dve godine, Fudbalski savez Srbije (FSS) mogao bi konačno da dobije novog predsednika, a za ovu poziciju takmičiće se, kako sada stvari stoje, dvojica nekadašnjih fudbalera Crvene zvezde, Dragan Džajić i više od tri decenije mlađi Nemanja Vidić.

Džajić (76), nekadašnji fudbaler i funkcioner Crvene zvezde, koji važi za jednu od najvećih legendi jugoslovenskog fudbala, predao je kandidaturu koju su podržali Izvršni odbor FSS, ali i nekoliko regionalnih saveza.

Vidić (41), koji je bio kapiten Zvezde, ali i slavnog engleskog Mančester Junajteda, predao je kandidaturu tri dana pre isteka roka, a ranije je rekao da ima potrebnih pet potpisa delegata Skupštine FSS.

Obe kandidature treba da potvrdi komisija FSS.

Izborna Skupština FSS zakazana je za 14. mart, tačno dve godine otkako je dotadašnji predsednik Saveza Slaviša Kokeza, kada vladajuće Srpske napredne stranke, podneo ostavku zbog sumnji da je imao veze sa kriminalnim grupama.

Bilo je to dva dana pred početak kvalifikacija za Mundijal u Kataru, koje je Srbija uspešno završila.

U novembru 2022, neposredno pred početak Svetskog prvenstva u Kataru, trebalo je da bude izabran Kokezin naslednik.

Međutim, jedini kandidat, Nenad Bjeković, nekadašnji fudbaler beogradskog Partizana i jugoslovenski reprezentativac, koji je bio na funkciji vršioca dužnosti predsednika FSS, povukao je kandidaturu jer nije obezbedio dovoljnu podršku delegata Skupštine.

• Fudbalski savez Srbije ostao bez predsednika – ostavka Kokeze
• Piksi posle eliminacije sa Mundijala: Ostajem selektor; Mitrović o „praznini i mogućoj trećoj sreći“
• „I da smo prošli grupu, ništa ne bismo uradili“: Piksi posle Mundijala u Kataru
• „Više od ovoga nije moglo“: Sve Piksijeve izjave

Ko je Dragan Džajić?

Legenda Crvene zvezde, bivši jugoslovenski reprezentativac, dugogodišnji funkcioner jednog od najvećih fudbalskih klubova na Balkanu, ali i čovek koji je bio optužen da je vršio mahinacije sa transferima pojedinih igrača Zvezde.

Osim u Zvezdi, Džajić je igrao još samo u francuskoj Bastiji između 1975. i 1977. godine.

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 85 utakmica i postigao 23 gola.

Posle igračke karijere, Dragan Džajić je između 1979. i 2004. vršio funkcije tehničkog direktora i predsednika Fudbalskog kluba Crvena zvezda, a direktor je bio i između 2012. i 2014.

U februaru 2008. godine bio je uhapšen zajedno sa saradnicima Vladimirom Cvetkovićem i Milošem Marinkovićem zbog sumnje da su učestvovali u nelegalnim radnjama prilikom transfera fudbalera Gorana Drulića iz Crvene zvezde u špansku Saragosu.

Hapšenje Džajića sa lisicama na rukama i odvođenje policijskom maricom bilo je glavna vest u medijima u Srbiji i regionu.

Džajić je bio optužen i za mahinacije u vezi sa transferom Nemanje Vidića, ali je tužilac tokom postupka odustao od krivičnog gonjenja po toj tački.

U julu iste godine Džajić je pušten na slobodu, a bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić abolirao ga je 2012. godine posle čega je obustavljen postupak protiv Zvezdine legende.

Džajić se aktivno uključio i u politiku, a 2016. godine imenovan je u Glavni odbor vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića, preneli su tada mediji.

Ko je Nemanja Vidić?

Igrao je za Crvenu zvezdu, za moskovski Spartak, da bi potom prešao u Mančester Junajted, gde je postao kapiten i sada ima status legende slavnog engleskog kluba.

Posle Junajteda prešao je u milanski Inter.

Igrao je za reprezentacije SR Jugoslavije (Srbija i Crna Gora), potom za nacionalni tim Državne zajednice Srbije i Crne Gore, a potom i za Srbiju.

Ukupno je odigrao 56 utakmica za državni tim i postigao dva gola.

Pre podnošenja kandidature, on je u pisanoj izjavi medijima naveo da ima potrebnu podršku pet delegata i dodao da se nada da „neće podleći pritisku kojem su izloženi“.

„Verujem u ispravnost svojih ciljeva, a oni su jasni, isključivo patriotski. Želim da ujedinjujem, a ne da razjedinjujem.

„Verujem, jer mislim da mojoj Srbiji mogu da ponudim vrednosti koje su me krasile kao fudbalera.

„Verujem i znam da u fudbalskoj Srbiji ima sličnih ljudi i da zajedno možemo ponuditi rešenja. Nadam se da ću uspeti“, poručio je jedan od najboljih defanzivaca Premijer lige svih vremena.

Ko podržava Vidića?

Vidić je dobio podršku mnogih bivših igrača, a najviše iz rivalskog Partizana.

Upravo je kandidaturu u prostorijama FSS predao u društvu nekadašnjeg saigrača iz nacionalnog tima, bivšeg napadača Partizana Danka Lazovića.

Nemanja Matić, još jedan bivši igrač Mančester Junajteda, daje glas Vidiću, a za Džajića je rekao da je „nateran ili ucenjen“.

„Smatram da je Džaja (nadimak Džajića) nekako nateran ili možda ucenjen da prihvati kandidaturu za predsednika FSS.

„Gospodo iz Zvezde, kada smo se mi Tamnavci potajno nadali da ćete se setiti Džaje i kandidovati ga za predsednika saveza vi ste tada podržavali Kokezu. Sada kada je Dragan blizu svoje osamdesete godine izlažete ga nepotrebnom stresu“, napisao je Matić na Instagramu.

Dodao je da „svi mi Ubljani strahujemo za Džajino zdravlje i nadamo se da će pregurati i ovo ponižavanje od strane kluba kome je sve dao“.

Trener Partizana Gordan Petrić kaže da Nemanja Vidić ne moće ni da ima protivkandidata.

„Bilo ko da se kandiduje, ko god da je sa druge strane, makar to bili i mi, bivši igrači, Nemanja je najbolje rešenje“, rekao je Petrić.

„Nemanja vodi miran život, nema potrebe da bude predsednik FSS, ali hoće da pomogne, da se žrtvuje“, kaže trener Partizana.

Dodaje da zato „ne vidi ni svrhu, ni potrebu da neko lobira za Vidića“.

Nemanja Vidić je karijeru završio 2016. godine posle čega je stekao trenersku PRO licencu, ali je nastavio da se usavršava.

Upisao je UEFA Master, kurs koji traje osamnaest meseci i priprema bivše igrače za administrativne uloge i teme o finansijama, marketingu i sponzorstvu.

Vidić je sa Junajtedom osvojio tri titule Premijer lige, evropsku Ligu šampiona i Svetsko klupsko prvenstvo 2008. godine.

Procedura za izbor predsednika FSS

Delegati Skupštine FSS trebalo bi da 14. marta izaberu novog predsednika saveza.

Svaki od 83 delegata Skupštine može do 27. februara da se kandiduje za predsednika.

Da bi kandidatura bila valjana, treba da ima potpise pet drugih delegata koji ga podržavaju ili predstavnika nekog regionalnog saveza i da uz kandidaturu priloži planirani sastav Izvršnog odbora za novi mandat.

Odbor za sprovođenje izbora dužan je da pregleda kandidature i sastave predložene fudbalske vlade.

Najkasnije 15 dana uoči izborne sednice, biće zaključena lista kandidata i posle tog roka naknadno prijavljivanje neće biti moguće.

To praktično znači da na samoj izbornoj sednici Skupštine FSS neće moći da se predlaže novi kandidat.

Da bi sednica počela, neophodno je utvrditi da li ima kvoruma, odnosno potrebno je prisustvo 42 delegata Skupštine.

Delegati Skupštine tajnim glasanjem, ubacivanjem glasačkih listića u izborne kutije, biraju novog predsednika FSS.

Da bi postao predsednik, kandidat mora da ima glas više od protivkandidata uz ispunjen kvorum za održavanje Skupštine.

Ukoliko se, međutim, pred Skupštinom pojavi samo jedan kandidat za predsednika, delegati na samoj sednici, mogu da predlože i eventualno odluče da glasanje bude javno, podizanjem ruke.

Zašto je važno mesto predsednika FSS?

Vodi najveću sportsku organizaciju u Srbiji, koja ima više od 3.000 klubova i zajedno sa ostalim organima trebalo bi da brine o regularnosti svih takmičenja, kojih ima 356.

Prema Statutu, Predsednik FSS odgovara za odnose Saveza i njegovih članova, nacionalnih saveza, UEFA, FIFA i ostalih organizacija, i predstavlja FSS na nacionalnom i internacionalnom nivou.

U nacionalnu fudbalsku organizaciju se sliva i ogroman novac.

Na Skupštini FSS u novembru 2022. saopšteno je da je budžet za tu godinu bio 30 miliona evra.

Zašto je Bjeković odustao od kandidature?

U novembru 2022. godine, Bjeković je saopštio da odustaje od kandidature za predsednika FSS jer smatra da je to najbolje rešenje uoči početka Mundijala.

Dodao je i da „nikada nije stavljao lične interese ispred kolektivnih“ i poželeo je fudbalskoj reprezentaciji Srbije sreću na Mundijalu u Kataru.

Bjeković je u aprilu 2018. izabran za potpredsednika Fudbalskog saveza Srbije, a odlukom Izvršnog odbora FSS u maju 2021. godine imenovan je za zamenika predsednika FSS, odnosno vršiocem dužnosti predsednika.

Zašto je Bjeković bio problem?

Kako se bližio dan odluke u FSS, Crvena zvezda, najveći rival Partizana, izrazila je protivljenje kandidaturi Bjekovića za predsednika nacionalnog saveza.

Pristalice Crvene zvezde, najveća organizovana navijačka grupa u Srbiji, koja ima nemali uticaj na fudbalska, ali i društvena zbivanja u zemlji, na utakmicama Superlige isticali su transparente: „Bjekoviću, marš iz Saveza“.

Mediji su tada pisali i da organizovani navijači Zvezde najavljuju proteste u slučaju da Bjeković, nekadašnji fudbaler, trener i potom dugogodišnji sportski direktor Partizana, bude izabran za predsednika FSS.

Uoči Skupštine FSS, Zvezda je tražila odlaganje sednice posle Svetskog prvenstva u Kataru i otvoreno saopštila da ne želi da podrži Bjekovića.

„S obzirom na istoriju odnosa Bjekovića i Crvene zvezde, predlog Bjekovića je čin neprijateljstva prema našem klubu“, napisali su crveno-beli u saopštenju.

Zamerajući Bjekoviću što, kako tvrde, nijednom nije pozvao predstavnike Zvezde na razgovor, iz tog kluba su istakli da predsednik FSS treba da bude čovek pomirenja, a da su iz ponašanja Bjekovića shvatili da on „ne želi saradnju i ne želi da bude bude ujedinitelj srpskog fudbala“.

„Poruka Zvezdi je jasna – sa Vama na čelu naš najveći klub nastavlja da bude izopšten iz rada Saveza i 14 godina marginalizacije i ugnjetavanja Crvene zvezde se nastavlja“, tvrde.

Iz Zvezde je poručeno i da su za mir sa FSS.

„Nije naša već odluka FSS da budemo izopšteni iz izbora. To je nekorektno, neprirodno, to je silovanje fudbalske Srbije u čemu mi učestvovati nećemo“, dodali su iz Zvezde.

Partizan i Crvena zvezda su se i u vreme bivše Jugoslavije nadgornjavali oko raznih fudbalskih i nefudbalskih pitanja, gotovo uvek su imali suprotne stavove i borili su se za primat u nacionalnoj kući fudbala.

Crvena zvezda, ali i Partizan, imali su svoje ljude na čelu nacionalnog saveza i u Jugoslaviji i potom od 2006. godine kada se Srbija osamostalila.

Žarko Zečević, predstavnik Partizana i dugogodišnji saradnik Bjekovića u tom klubu, rekao je na sednici FSS da je Zvezda od 1987. godine imala sedam predsednika Saveza, a Partizan jednog – Tomislava Karadžića.

Na čelu Saveza bio je i Zvezdan Terzić, sadašnji generalni direktor Crvene zvezde, koji je optužen za nezakonito prisvajanje novca od kupoprodaje fudbalera.

Njemu se pet godina odlaže suđenje, pisao je portal KRIK.

„Žao mi je što Zvezdan Terzić nije tu, jer me je javno prozivao.

„Kada je trebalo da postane predsednik FSS nije izlazio iz moje i Nenadove (Bjekovićeve)kancelarije (u Partizanu). Sada taj isti čovek ima obraza da se ovako obraća u javnosti“, rekao je Zečević, nekada višegodišnji generalni sekretar FK Partizan.

Uzvratio mu je predstavnik Zvezde Marko Petrović, rekavši Zečeviću da treba da ga bude sramota kad tako spominje Zvezdana Terzića, koji nije bio na sednici Skupštine FSS.

„Ovako niske udarce, spominjati čoveka koji nije ovde u sali… Gospodo, u tome je razlika između Crvene zvezde i Partizana. Sram vas bilo da ovako spominjete Zvezdana Terzića“, povisio je ton Petrović.

Bjeković je do ostavke Kokeze bio zamenik predsednika FSS, a potom je imenovan za vršioca dužnosti čelnika nacionalne fudbalske organizacije.

Dok je bio u Partizanu, pogotovo na mestu sportskog direktora, često je davao oštre izjave o Zvezdi.

Šta su rekli iz Partizana?

Gotovo da se nisu oglašavali o Bjekoviću i izborima u FSS.

Opterećeni problemima unutar sportskog društva, čiji je fudbalski klub najveći član, čelnici Partizana su ćutke podržali bivšeg igrača kluba, koji je davne 1976. godine golom u Ljubljani doneo crno-belima dugočekanu titulu prvaka tadašnje Jugoslavije.

Tokom nedavnog duela u evropskoj Ligi konferencija, predstavnici Nice su u Beogradu uručili dres Bjekoviću, njihovom bivšem igraču.

Bjeković i sadašnji čelnici Partizana, Milorad Vučelić i Miloš Vazura, bili su na suprostavljenim stranama kada se birala uprava crno-belih 2016. godine.

U tada burnim vremenima u Humskoj, dve strane su razmenjivale i teške reči, ali je većina odlučila da Vučelić postane predsednik FK Partizan.

Bjeković je tada podneo i tužbu zbog, kako je naveo, uočenih nepravilnosti na sednici Skupštine FK Partizan, jer je smatrao da su dvojica delegata glasala nelegalno, odnosno da nisu ni imali mandat da glasaju.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]