Sport i žene: „Seksizam u najgorem izdanju“ – kontrola oblačenja sportistkinja

„Zajedno ćemo nastaviti da se borimo za promenu propisa o oblačenju, tako da sportistkinje mogu da nastupaju u odeći u kojoj se osećaju prijatno.“

Ovako glasi saopštenje Norveške rukometaške federacije pošto što je njihov ženski rukometaški tim na pesku kažnjen sa 1.500 evra.

Njihov zločin?

Odbile su da nose donji deo bikinija dok su se takmičile na Evropskom prvenstvu.

A opet, samo dan ranije, jednoj paraolimpijki je rečeno da su njene gaćice „suviše kratke a ona previše razgolićena“.

• Američka pevačica Pink nudi da plati kaznu umesto norveških rukometašica
• Damin gambit: Seksizam u šahu je mnogo gori u stvarnom životu
• Olimpijske igre: Žene koje moraju da biraju između takmičenja i majčinstva

Kontrolisanje šta sportistkinje (i žene uopšte) nose nije ništa novo.

Ovde se detaljnije bavimo nekim od najpoznatijih incidenata i otporom koji je usledio.

Tim rukometašica na pesku kažnjen zato što nisu nosile bikini

Vi er kjempestolte over disse jentene som under EM hevet stemmen og ga beskjed om at NOK ER NOK! Vi i NHF står bak dere og støtter dere. Sammen skal vi fortsette å kjempe for å endre regelverket for bekledning, slik at spillerne får spille i det tøyet de er komfortable med! pic.twitter.com/MmfiMtVz2Q

— Norges Håndballforbund (@NORhandball) July 20, 2021

Igračice norveškog tima za rukomet na pesku požalile su se da su donji delovi koje im je rečeno da nose tokom svog poslednjeg nastupa suviše uski, preseksualizovani i neudobni.

I zato su se umesto toga odlučile da nose šortseve [na slici iznad] pred utakmicu sa Španijom za šansu da osvoje bronzanu medalju.

Pre nego što je prvenstvo nastavljeno, Norveška se obratila Međunarodnoj rukometaškoj federaciji i tražila dozvolu da žene nose šorceve.

Njihova molba ne samo da je odbijena, već je usledio podsetnik da kršenje pravila može da bude kažnjeno i, kad se tim ipak odlučio za šortse, one su kažnjene sa 150 evra po igračici.

Evropska rukometaška federacija izrekla je kaznu zbog slučaja „neprimerenog odevanja“ i saopštila da je Norveška igrala u šorcevima koji „nisu u skladu sa regulativom o sportskoj uniformi prema propisima za rukomet na pesku Međunarodne rukometaške federacije“.

Reagovanje javnosti

Ali kazna je izazvala oštru reakciju javnosti.

Mnogi ljudi su se zapitali ako muški rukometaši na pesku mogu da nose duge, vrećaste atletske majice i šorceve koji sežu do kraja njihovih butina, zašto onda žene ne mogu da nose nešto slično?

„Najvažnija stvar je imati opremu u kojoj se sportisti osećaju prijatno“, tvrdi šef Norveške rukometaške federacije Kare Geri Lio, koji ne samo da je podržao žene, već je federacija pristala da plati kaznu.

Predsednik Norveške rukometaške federacije Eirik Sordal je rekao: „To uopšte ne bi smelo da bude pitanje 2021. godine.“

A Ministar za kulturu i sport ove zemlje Abid Radža je tvitovao: „To je potpuno smešno – potrebno je promeniti stav u mačo i konzervativnom međunarodnom svetu sporta.“

Reagovala je i američka pevačica Pink ponudivši da plati kaznu umesto rukometašica.

I’m VERY proud of the Norwegian female beach handball team FOR PROTESTING THE VERY SEXIST RULES ABOUT THEIR “uniform”. The European handball federation SHOULD BE FINED FOR SEXISM. Good on ya, ladies. I’ll be happy to pay your fines for you. Keep it up.

— P!nk (@Pink) July 25, 2021

Sportistkinje se godinama žale na ovo razliku u sportovima na pesku i ističu da je za njih bikini istovremeno ponižavajući i nepraktičan.

„U svakom sportu su potrebna pravila. Ali kad imamo drugi set pravila za žene, onda imamo problem“, kaže za BBC sportska novinarka Renata Mendonsa.

„To je seksizam u najgorem izdanju.

„Nažalost, seksizam u sportu se dešava često i predstavlja ogroman faktor u razlozima zašto briljantne sportistkinje napuštaju svoje polje“, kaže za BBC autorka digitalnog sadržaja i bivša pravnica Tova Li.

„Problem nije u šortsevima.

„Problem je što se ženama 2021. godine i dalje govori šta smeju a šta ne smeju da nose, zato što se ženska tela i dalje doživljavaju kao objekti za uživanje muškaraca, što daje za pravo svima da komentarišu, zahtevaju i odlučuju o njima.“

„Žene u sportu se ne shvataju ozbiljno, prema njima se ophodi kao prema lutkama prijatnim za oko a ne kao prema profesionalnim sportistkinjama, što one jesu“, dodaje Li, koja je na društvenim mrežama često pisala i komentarisala seksističko stanovište sa kojim se ženska tela svakodnevno sreću.

A Mendonsa je saglasna: „Ne postoji razumno objašnjenje za bikini, ovaj sport se ni na koji način neće promeniti ako se ženama dozvoli da igraju u šortsevima – ako ništa drugo, biće im udobnije.“

Mendonsa je suosnivačica digitalne platforme Dibradoras, koja želi da poveća vidljivost žena u sportu, da im se dodeli prostor, kaže ona, koji zaslužuju a često ne dobijaju, na glavnotokovskim mrežama.

„Sportska takmičenja su osmišljena za muškarce – što ovakva vrsta incidenta jasno i pokazuje.

„Ljudi koji 2021. godine vode sportske organizacije, obično beli muškarci, i dalje doživljavaju sportistkinje kao ukras, koje su tu samo da zadovolje muškarce.

„Trebalo bi da je na ženama da odlučuju koja je odeća najbolja za njih.

„Ali zato što je vrlo malo žena na čelu sportskih organizacija a najčešće ih ni nema, ne čuju se glasovi sportistkinja“, kaže ona.

„Kako to da se glasovi sportistkinja ne uzimaju u obzir i zašto se tela i odeća sportistkinja i dalje kontrolišu od nadležnih vlasti i drugih oko njih?“.

• Zašto bi trebalo da razgovaramo i razmišljamo o postupku teniserke Naomi Osake
• Žele promene – Megan Rapino umesto „Viktorijinih anđela“
• Žene i muškarci ravnopravni tek za 100 godina

Gaćice paraolimpijke proglašene „prekratkim i neprimerenim“

Ali norveške rukometašice tim nisu prve žene u sportu koje su se susrele s ovim problemom, a verovatno neće biti ni poslednje.

Štaviše, samo jedan dan pre nego što im je izrečena kazna, paraolimpijka britanske reprezentacije i dvostruka svetska šampionka Olivija Brin ostala je „bez teksta“ kad joj je rečeno da obuče „primereniji“ šorts dok se takmičila na Engleskom prvenstvu.

Komentar je potekao od jednog zvaničnika, koji je rekao da su njene gaćice „suviše kratke i da je razgolićuju“. [Možete da vidite šta je nosila u tvitu iznad.]

Sprinterka i skakačica u dalj, koja se sprema da učestvuje na Paraolimpijskim igrama u Tokiju u avgustu, kaže da je njena namera kad je ovo obelodanila bila da spreči da se to dešava drugima.

Brin svoju sportsku odeću opisuje „kao donji deo bikinija sa visokim strukom“.

„Želimo da budemo što lakše dok se takmičimo, ne želimo da se osećamo otežano, i da nam bude udobno“, kaže ona za BBC.

„Nosila sam ih devet godina i nikad nisam imala problema. Treba prosto da nosimo ono što imamo prava da nosimo.“

„Ova dva primera možda izgledaju kao kontradiktorna, ali oni su prosto dve strane iste medalje“, tvrdi Li.

„Ženska tela se tretiraju i doživljavaju kao ‘problem’. Naša tela su ili ‘neprimerena’ ili ‘nedovoljno zabavna’.“

Igranje u hidžabu

Isti problem nastao je još 2016. godine kad je jedna slika sa Olimpijade u Riju postala naširoko deljena i komentarisana.

Slika dve odbojkašice na pesku – jedne iz Egipta i druge iz Nemačke [vidi iznad] izazvala je raspravu ne zbog njihovog impresivnog sportskog umeća, već zbog njihovih naizgled „suprotstavljenih dresova“, a neke novine su tvrdile da fotografija predstavlja „kulturološki sukob“.

Taj komentar žestoko je osporen kad su mnogi ustvrdili da je to zapravo pokazalo „ujedinjujuću snagu sporta“.

Egipatska reprezentativka Doa Elgobaši [na slici] bila je prva olimpijska odbojkašica na pesku koja je nosila hidžab.

Ona je prosto prokomentarisala u to vreme: „Nosim hidžab deset godina… Ne sprečava me da radim stvari koje volim da radim, a odbojka na pesku je jedna od njih.“

Ali tolika halabuka oko jedne slike za mnoge je samo istakla jedan veći problem.

„Nije važno iz koje kulture dolazite, ženska tela i način na koji su ta tela obučena i dalje se doživljavaju kao javna svojina – ili, tačnije, svojina patrijarhata“, napisala je u ono vreme britanska novinarka Hana Smit.

„Bez obzira šta obučete da biste se bavili sportom kao žena, uvek će o vama suditi muškarci koji vas gledaju.“

• „Sada podržavam rivalku za koju sam nekada mislila da je prevarant“
• Zabranjeni krupni i „intimni“ kadrovi atletičarki tokom zagrevanja

Serenin „kombinezon“

Američka teniska zvezda Serena Vilijams posvetila je odeću na Rolan garosu 2018. godine „svim mamama na svetu koje su imale tešku trudnoću“ kad se vratila na posao sa porodiljskog.

Dvadesetrostruka osvajačica grend slem titule rekla je da se u „kombinezonu“ osećala kao „kraljica iz Vakande“, aludirajući na film Crni panter.

Rečeno joj je da joj ta odeća više neće biti dozvoljena, a predsednik Francuske teniske federacije Bernar Gvidićeli izjavio je za časopis Tenis: „Mislim da ponekad odlazimo predaleko.

„Morate da poštujete igru i mesto.“

Vilijams je rekla da joj je ova odeća pomogla da izađe na kraj sa krvnim ugrušcima, koji su je zamalo koštali života na porođaju.

Ali ona kaže da je u to vreme razgovarala sa Gvidićelijem, insistirajući da odluka „nije bila ništa veliko“ i da „ako oni znaju da su neke stvari iz zdravstvenih razloga, onda nema šanse da to neće dozvoliti.“

Dakle, sad kad sve više sportistkinja počinje da zauzima stav a ljudi dižu glas – da li su stvari počele da se menjaju?

Gimnastičarke u jednodelnim kostime na Olimpijskim igrama u Tokiju

Nemačke gimnastičarke nosile su jednodelne kostime na ženskim kvalifikacijama na Olimpijskim igrama u Tokiju, nastavljajući kampanju protiv seksualizacije sporta.

Neke od njih su nosile sličnu odeću na Evropskom prevenstvu početkom godine, a Sara Vos je rekla da ona i njene koleginice žele da se mlađe takmičarke osećaju bezbedno u sportu.

Jednodelni kostimi opiru se svim konvencijama, dok se većina gimnastičarki odlučuje za triko, a one koje pokrivaju noge na međunarodnim takmičenjima čine to iz verskih pobuda.

Nemački tim nosio je sličnu odeću tokom treninga prošle nedelje, a trostruka olimpijka Sajc u to vreme je rekla da se „radi o tome u čemu vam je prijatno“.

„Želele smo da pokažemo da svaka žena, svi, treba da odlučuju sami šta će nositi“, rekla je ona.

Plivačke kape

Iako Soul kep (Soul Cap) nije prošao kroz lak period – čini se da se plima sada preokrenula.

Odluka da se ne dozvoli plivačka kapa dizajnirana za afro frizuru na međunarodnim takmičenjima mogla bi da se preispita posle oštre reakcije javnosti.

FINA, svetska organizacija za vodene sportove, rekla je da Soul kepove kape nisu odgovarajuće zato što ne prate „prirodni oblik glave“.

Ali komentari su se našli na meti kritike mnogih plivača, a neki su tvrdili da će to čak odvratiti mnoge crnce od učešća u ovom sportu.

Kao posledica toga, FINA sada kaže da „preispituje stav“ po pitanju ovog proizvoda.

Malo je verovatno da priče o kritikovanju sportistkinja zbog onoga što nose neće dominirati naslovima vesti u budućnosti.

Ali prema Li, postoji jedna stvar koju možemo svi da uradimo da bismo pomogli sada, a to je „ukazati na ovu pojavu svaki put kad je primetimo“.

Zašto?

Zato što „moramo da pokažemo devojkama, još od mladog uzrasta, da je sport mesto za žene.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]