Sport: Ko stoji iza ideje o „dopingovanim igrama“?

Budi brz i razbij sve pred sobom.

Početkom ovog milenijuma, dok je pretvarao Fejsbuk iz sitne školske prevare u kompaniju vrednu milijarde dolara, Mark Zakerberg je usvojio i odgovarajući moto.

On je kolegama rekao da brzo donose odluke, a da se tek kasnije izvinjavaju.

Stare dogme treba uništiti, protivnike poraziti, a moć sistema poništiti u potrazi za novim konceptom koji bi bio vredan svih tih promena.

Tako je nastala ta mantra, filozofija koja je sjajnu ideju u tren oka mogla da pretvori u pravo bogatstvo.

I sada Aron D’Souza nudi isto to najboljim atletičarima sveta.

Unapređene igre nude milione dolara onima koji uspeju da obore svetske rekorde – budi brz, obaraj rekorde i zaradi gomilu novca.

Začkoljica koja je bila povod za bombastične naslove širom sveta je bila poruka da će takmičari moći da koriste doping sredstva u pokušaju da obore rekorde.

Na Unapređenim igrama, koje bi svoje prvo izdanje trebalo da imaju 2025. godine, neće biti antidoping kontrole.

Učesnici će slobodno moći da upražnjavaju farmakološka sredstva kako god žele.

Mnogi misle da ovo ne bi smelo da se dogodi.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Trevis Tajgart, direktor Američke antidoping agencije, ove igre je nazvao opasnom cirkuskom predstavom. Dvostruki olimpijski šampion Kiran Perkins kaže da se ovo „graniči sa kriminalom“.

Predsednik Svetske atletske federacije Lord Kou je bio neuobičajeno nabusit kada su mu pomenuli ove igre.

Drugi misle da se to ionako nikada neće dogoditi jer logistika i legalitet takmičenja predstavljaju nesavladive prepreke. Oni veruju i da su Unapređene igre provokacija ili marketinški trik, a ne realističan projekat.

Ali D’Souza je odlučan.

„Desiće se“, kaže osnivač Unapređenih igara.

„Ja ne bih tome posvetio svoj život, kao i godine života ljudi iz mog tima, a milioni dolara najvećih svetskih investitora ne bi bili obezbeđeni da mi istinski ne verujemo da smo u stanju da sprovedemo ovu ideju u delo, oborimo niz svetskih rekorda i iz temelja promenimo ne samo pravac u kojem se kreće sport, već generalno i celo čovečanstvo“.

„Radimo nešto zaista neverovatno, nešto što će oblikovati budućnost“, dodaje.

Veoma drzak plan.

Ništa novo od D’Souze.

On je 2009. godine bio 24-godišnji student prava, tek pristigao na Univerzitet u Oksfordu. Već je u tom trenutku imao nekoliko diploma. Ono što je Oksford mogao da mu ponudi – bile su veze.

„Duboko i iskreno volim Oksford

„Tamo sam upoznao milijardere, direktore i šefove država, mnogo njih“, kaže D’Souza

Jedan od prvih, i najznačajnijih, bio je Piter Til. Američki milijarder i osnivač Pejpela, džina digitalnog plaćanja, došao je u posetu Oksfordu ne bi li održao predavanje. Nakon toga je Til krenuo na turneju po koledžima, a D’Souza mu se pridružio.

Kako je njihov odnos napredovao, D’Souza je jednom prilikom upitao Tila šta je za njega u tom trenutku bio najveći izazov.

Tilov odgovor se nije ticao biznisa, već je bio lične prirode.

Poznati vebsajt specijalizovan za tračeve među poznatim ljudima, Gouker (Gawker), napisao je članak o njemu u kojem je, bez njegovog odobrenja, objavljeno da je Til gej.

Til mu je objasnio da je razmišljao da tuži ovaj vebsajt, ali nije želeo da privuče još više pažnje na objavljenu priču.

Postojala je i opcija da kupi Gouker i da se otarasi ljudi koji su bili odgovorni za objavljivanje članka i da promeni kompletan vrednosni sistem tog medija.

Ipak, u tom slučaju bi morao da nagradi vlasnike Goukera pozamašnim obeštećenjem.

D’Souza ga je pažljivo slušao i uljudno predložio treću opciju. Da li bi Til mogao da tajno finansira nečiji pravni spor sa Goukerom?

„Upitao sam ga: ‘Zašto ne pokreneš hibridni rat?’

„Nikad mu to nije palo na pamet. Rekao sam mu da ću da obavim malo istraživanje, da smislim način i pravni modalitet i da ćemo, sledeći put kada se budemo videli, moći da uz kafu popričamo o tome“, kaže D’Souza.

Nekoliko nedelja kasnije, u jednom luksuznom restoranu u Berlinu, D’Souza, tada još uvek student, je izložio svoj plan.

Pronaći adekvatan slučaj, napraviti pravni tim i tužiti Gouker – za njihov bankrot će biti potrebno oko 5 godina i 10 miliona dolara.

Til je imao samo jedno pitanje.

„Piter je kazao, ‘To će biti super’. Kome da pošaljem novac?’ I to je bilo to.

„Tada se promenilo sve u mom životu“, priseća se D’Souza.

D’Souza je ispunio sve obećano.

U martu 2016. godine nekadašnji rvač Halk Hogan je dobio odštetu od Goukera u iznosu od 115 miliona dolara nakon što je vebsajt objavio video u kojem se vidi seksualni odnos između Halka i supruge njegovog prijatelja.

Gouker nije preživeo ovakvu presudu i pet meseci kasnije je obustavio rad.

U pozadini celog slučaja su bili D’Souza i Til koji su obezbedili sredstva i povlačili konce.

Njihov partnerski odnos je nastavljen i prilikom drugih akcija, a sada su tu bile i Unapređene igre.

Til je figurirao kao najkrupnija zverka među trojicom velikih tehnoloških investitora u januarskoj najavi Unapređenih igara.

U ovoj podršci svakako postoji i finansijska logika.

Ulazak novih finansijskih sredstava je uzdrmao sport u nekoliko poslednjih godina. Svetsko prvenstvo u fudbalu održano u Kataru, uloga Saudijske Arabije u formiranju LIV Golf turneje, odbačeni pokušaj formiranja evropske Superlige u fidbalu i kontinuirani rast TV prava – sve je to ukalkulisao D’Souza dok je bio izolovan u svom potkrovlju u Majamiju decembra 2022. godine, dok je pravio nacrt biznis plana.

Ipak, Til je imao mnogo dublje razloge koji su ga privlačili Unapređenim igrama.

Pedesetšestogodišnji libertarijanac je bio veoma sumnjičav spram ograničavanja individualnih sloboda.

On se još ranije bavio idejom stvaranja novog, plutajućeg grada u međunarodnim vodama, koji bi bio van jurisdikcije bilo koje države na svetu.

Nedavno se, poput nekolicine tajkuna iz Silikonske doline, fokusirao na dugovečnost finansirajući istraživanja koja se bave tehnologijom protiv starenja i upisujući se na listu osoba koje će biti podvrgnute kriogenskom zamrzavanju.

Unapređene igre su bile u skladu sa ovakvim Tilovim strastima.

„Piter je veoma uključen u ovo.

„On godišnje investira u 100-300 različitih kompanija, raspoređuje na desetine milijardi dolara u razne fondove i imovinu, ali sve je to poprilično dosadno.

„Igre inspirišu na diskusiju i angažman, a takođe su i u skladu sa onim što on želi da postigne – da izleči starenje.

„Unapređene igre bi mogle da ljude pretvore u superljude. To zvuči kao naučna fantastika, ali ovakva nova vrste superčovečanstva je moguća za naših života“, kaže D’Souza.

„Na fundamentalnom, filozofskom nivou imamo mogućnost da prevaziđemo slabosti naše slabašne biološke forme i da postanemo nešto više“.

D’Souza za sada ima jednog sportistu – nekadašnjeg svetskog šampiona u plivanju, Australijanca Džejmsa Magnusena – koji je potpisao pristanak da zaroni u Petrijevu šolju.

D’Souza se nada da će uspeti da regrutuje još velikih imena nakon Olimpijskih igara u Parizu ovog avgusta, pre svega iz atletike, dizanja tegova, gimnastike i borilačkih sportova. Sportisti će se prijavljivati tako što će za početak morati da pošalju snimke svojih treninga.

Dva faktora pokazuju da je njegov entuzijazam autentičan.

Prvi je fer pristup.

Anti-doping regulativa služi da osigura da će se svaki sportista takmičiti pod istim pravilima. Ukoliko je ona efikasna, onda je sportski rezultat proizvod njihovog sopstvenog napornog rada, taktike i talenta, a ne supstanci koje su u mogućnosti da koriste.

D’Souza smatra da takav idealni scenario ne odgovara realnosti. On kaže da je sistem testiranja na doping nepovratno kompromitovan. Po njemu, polovina sportista se dopinguje, dok drugu polovinu ubraja u glupane ukoliko to ne shvataju.

On citira studiju koja je anonimno sprovedena među sportistima na Svetskom prvenstvu 2011. godine. Rezultati sugerišu da je 44% anketiranih sportista koristilo zabranjena sredstva u prethodnoj godini.

Neke druge studije, kao što je i ona koja se bavila testiranim krvnim uzorcima sa istog tog sportskog događaja, zaključuju da doping nije imao toliki uticaj.

Pored toga, najvažnije i najspornije pitanje je ono koje se bavi bezbednošću sportista.

D’Souza predviđa da će sportisti koji će otvoreno koristiti lekove za poboljšanje učinka i koji ih neće nabavljati na crnom tržištu, biti bezbedniji na Unapređenim igrama.

Medicinski saveti i monitoring će biti u stanju pripravnosti u slučaju da se pojavi bilo kakva opasnost u sistemu sportista. Sve će biti transparentno u odnosu na trenutno stanje.

„Deo našeg oslobađanja predstavlja i slobodan protok informacija“, objašnjava D’Souza.

Ali kako ćemo se postaviti prema situaciji u kojoj se ta informacija svodi na neizbežnu dilemu: intenzivno korišćenje dopinga i povećane šanse za kratkoročnim sportskim uspehom, ali i istovremeno ugrožavanje vašeg zdravlja na duge staze. Da li se onda upuštate u takvu rizičnu trku?

D’Souza je postavio pitanje, ali on insistira i na tome da odgovor moraju da daju sami sportisti.

„Telesna autonomija je fundamentalno ljudsko pravo. Odrasle osobe koje slobodno daju svoj pristanak bi trebalo da budu slobodne da sa svojim telom rade šta god žele“, kaže on.

„Pojedinci bi sami trebalo da donose rizične odluke“.

Primeri su brojni. D’Souza navodi sopstvenu odluku da se kreće po Londonu na dva točka, ali ne na motorciklu. Ili odluku da primi kovid vakcinu bez obzira na nuspojave. Ili odluku da NASA nastavi sa sprovođenjem svemirskog programa i pored smrti trojice atronauta nakon lansiranja letelice Apolo 1.

Na pitanje da li su novčane nagrade i činjenica da će predstavljati test za biohaking naučnike dovoljno privlačni za sportiste ne bi li zaboravili na svoje sumnje i potpisali saglasnost za učestvovanjem na Unapređenim igrama, odgovor ćemo dobiti tokom naredne godine.

D’Souza već ima odgovor i na situaciju u kojoj bi se na Igrama dogodio najgori scenario.

„Ukoliko nešto pođe naopako, to je uvek tragedija.

„O tome stalno razmišljamo i konstantno pokušavamo da nađemo najbolja rešenja, ali u svim ljudskim postupcima uvek postoji neka vrsta unutrašnjeg rizika“, kaže on.

Na kraju svega, vratimo se na sam početak.

Budi brz i razbij sve pred sobom.

Pogledajte i ovaj video:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]