Sport, tenis i istorija: Brus Old – teniski pionir koji je ispitivao nacističke naučnike

I na ovogodišnjem Vimbldonu analitičari koji su pratili najveće teniske zvezde su obavili ogroman posao.

U današnje vreme njihov posao je rasprostranjen u elitnom tenisu.

Neki igrači plaćaju velike sume novca specijalizovanim kompanijama jer je potraga za bilo kakvom prevagom u tenisu intenzivna.

Ali u poređenju sa drugim velikim sportovima kao što su bejzbol ili fudbal, ovakva praksa stiže relativno kasno – bez obzira što su prve dokumentovane teniske analize stare skoro 130 godina.

Sve je obavijeno velom tajne, a javnost praktično nije ni imala uvid u sve to.

JM Hitkout je zabeležio i opisao frekventnost voleja i reterna u meču koji je odigran na šestom Vimbldonu, 1883. godine.

U Sjedinjenim Državama slična analiza je objavljena sa Nacionalnog prvenstva iz 1890, a dodati su bili podaci u vezi sa pasing-šot udarcima, asovima i dvostrukim servis greškama.

Svejedno, ništa od ovih brojki nije dalje razrađivano i nije bilo iskorišćeno da bi objasnilo stilove igre niti je uticalo na trenerske ideje sve dok izvesni Brus S. Old nije odvojio malo vremena da se pozabavi time.

• Vimbldon: Da li nove loptice pomažu pri servisu i ostali teniski „mitovi“
• Kako je Novak Đoković na Vimbldonu osvojio još jedan ananas
• Šta je bila „Mentalna soba“ italijanskog fudbalskog kluba Milan i kako je doprinela slavi

Rođen 1913. godine, ovaj Amerikanac je postao prvi autor koji se bavio teniskom analizom tokom 1950-ih, ali je njegov uticaj na igru započeo još tokom 1930-ih, kada je počeo da radi sa nacionalnim šampionom na zemljanim terenima, Brajanom „Bitsijem“ Grantom.

Iako je Grant bio visok samo 162 centimetara, bio je u stanju da pobeđuje najbolje tenisere tog vremena svojim tajnim oružjem – Oldovim analizama.

U to vreme, pauza je bila dozvoljena tek nakon trećeg seta i tada bi Old otišao u svlačionicu kod Granta sa svojom sveščicom prepunoj podataka o razmenjenim udarcima u meču.

Ukoliko je Grant imao problem da zaštiti mrežu zbog svoje visine, Old bi mu pokazivao gde da upućuje udarce i kada može da očekuje da će protivnik pokušati da ga lobuje ili da uputi pasing šot.

Grantovu karijeru u singl konkurenciji je zaustavio Drugi svetski rat, ali do tada je dva puta uspevao da dođe do četvrtfinala Vimbldona i dva puta do polufinala US Opena.

On je 1972. godine bio uvršten u tenisku Kuću slavnih, a teniski centar u u njegovoj rodnoj Atlanti je nazvan po njemu.

Old je doktorirao metalurgiju na Tehnološkom institutu (MIT) u državi Masačusets, a zatim pristupio mornarici.

Poslat je u Biro za koordinaciju istraživanja i razvoja, što ga je stavilo u situaciju da radi sa vrhunskim savezničkim naučnicima na specijalnim projektima američke vojske.

Krajem 1943. godine, general Lesli Grovs, koji je upravljao Projektom Menhetn i razvojem atomske bombe, naredio je grupi naučnika da ispitaju zarobljenog nacističkog istraživača i da otkriju da li su i Nemci sami bili blizu razvitku nuklearne tehnologije.

Među njima je bio i Old.

U martu 1944, on se vratio kući sa zaključkom da nacisti nisu bili ni blizu tom cilju.

U posleratnim godinama je radio, a kasnije postao i predsednik, Nuklear Metals korporacije u Konkordu, u državi Masačusets.

Tada je obnovio i zanimanje za tenis.

Teniski klub Longvud koji se nalazi u blizini Bruklina je bio poprište dublova na američkom šampionatu u tenisu i Old je bio tamo da prikuplja podatke sa mečeva.

U razgovoru za Program usmene istorije na Konkordu, 1993. godine, Old je rekao: „Napravio sam mnogo tabela. Gde pogađaju njihovi servisi, gde padaju reterni, kako otvaraju teren ne bi li došli do pozicije za vinere, kompletnu njihovu taktiku“.

„Posle četvorogodišnjeg rada, bio sam u stanju da skiciram knjigu o teniskom dublovima“.

Nakon što su njegove pozive na saradnju na knjizi upućene mnogim tadašnjim dubl šampionima bile odbijene, Old je pozvao Amerikanca Bila Talberta, tenisera koji je devet puta osvajao grend slem titule, koji je pristao da pogleda Oldove zabeleške.

U tekstu se nalazio i taktički savet sa propratnom statistikom u kojoj se nalazila i originalna Oldova metrika, u koju je spadao i „potencijal za udarac“ koji se zasnivao na rangiranju efekata pojedinih udaraca pri osvajanju poena.

On je odredio bazični potencijal od 1,0 drugom servisu, dok je za prvi servis odredio da ima 1,2 puta više šanse da osvoji poen nego drugi servis i 2,6 puta više da pogodi mrežu.

Smeč je bio 3.9 puta izgledniji i predstavljao je najubitačniji udarac.

Old i Talbert su uspešno radili na knjizi, a Old je naknadno imao još četiri objavljene knjige o tenisu.

One su se dobro prodavale, ali čini se da ovaj sport još nije bio spreman da u potpunosti prihvati ulogu i važnost analize podataka.

U to vreme tenis je prolazio kroz period promena, prilagođavao se vremenu u kojem su amateri i profesionalci po prvi put igrali zajedno u open eri od 1968, kao i političkim promenama koje su pratile različite turnire i borbom vladajućih struktura za prevlast u organizaciji sporta.

Tokom 1970-ih nekoliko nezavisnih istraživača se pozabavilo tenisom, ali bile su to uglavnom akademske studije.

Na samom terenu, tokom 1980-ih je počela upotreba sistema Kiklop koji je koristio elektronske monitore na servis liniji u Vimbldonu, a u poslednje vreme imamo i sistem Oko sokolovo koji prati lopticu i omogućuje igračke čelindže.

Poslednja od Oldovih knjiga se pojavila 1983. godine i predstavljala je kompilaciju taktičkih zamisli u singl i dubl konkurenciji, a predgovor za nju je napisao Artur Eš.

Old je i sam imao uspešnu amatersku karijeru – osvojio je 38 titula u singlu, dublu i mešovitom dublu, sve do operacije kuka 1980, koja je zapečatila njegovu igračku karijeru u 67. godini života.

Nastavio je da gleda Vimbldon na televiziji, ali više nije zaigrao tenis.

Umro je 2003, malo pre 90. rođendana.

A kako danas stojimo sa korišćenjem teniske analitike?

Tri možda i najbolja tenisera svoje generacije – ili u stvari bilo svih generacija – imaju različit pritsup ovom pitanju.

Rafael Nadal tvrdi da ga statistika ne zanima i da je ne koristi tokom svojih priprema.

Novak Đoković ima potpuno suprotan pristup i od 2013. godine zapošljava i ličnog analitičara.

Za Rodžera Federera kažu da je oprezan kod korišćenja analitike, ali neki izveštaji govore da plaća veliki novac kompaniji koja mu dostavlja statističke informacije.

Kreg O’Šonesi je radio sa Đokovićem od 2017. godine i za vreme njegovog angažmana, Srbin je osvojio četiri grend slem titule.

Australijanac je imao drugačiji pristup.

Umesto da se fokusira na dve tradicionalne kategorije – vinere i neiznuđene greške – on je želeo da njegov igrač natera protivnika na sopstvene „iznuđene greške“.

„Mečevi se ne dobijaju tako što ćete odigrati savršen tenis ili vratiti makar jednu lopticu više od protivnika“, rekao je on za Tennis.com 2020. godine.

„Radi se o tome da je potrebno da svog oponenta pošaljete na delove terena sa kojih će najverovatnije da promaši“.

O’Šonesi je takođe isticao da dugačke razmene ne bi trebalo da budu u fokusu.

Kada je otkrio da 70 odsto osvojenih poena dolazi kao rezultat od maksimalno četiri razmenjena udarca, postalo mu je jasno da će igrač koji osvoji najveći broj takvih razmena biti i pobednik – a do toga se moglo doći samo tako što ćete naterati protivnika da pravi greške.

Ali kao što se moglo i očekivati, jer svaki igrač je priča za sebe, teniseri i treneri generalno ne vole da pričaju na temu analize teniskih podataka.

Najveća frustracija za navijače i sve one koji su zainteresovani za ovu temu je to što se ovakvi podaci uglavnom čuvaju kao najveća tajna.

Oni su uglavnom u posedu upravljačkih tela u današnjem tenisu – ATP, WTA, ITF, odbora Grend slem turnira, kao i na stotine organizacionih komiteta različitih turnira koji se igraju širom sveta.

Ono što dopre do javnosti je uglavnom svedeno, ali to nije sprečilo amatere i entuzijaste da i sami prionu na prikupljanje podataka.

Džef Sakmen je pokrenuo vebsajt Tennis Abstract koji objavljuje veliki broj teniskih podataka.

U ovom trenutku, ovde je zavedeno više od 10.000 mečeva, a oko šest miliona posetilaca je koristilo te podatke.

Ovaj sajt prikuplja podatke od volontera i predstavlja fascinantan izvor otvoren za javnost.

Iako ovim podacima nedostaju pokreti igrača i loptice do kojih se stiže samo preko Hokaj sistema, u njima se mogu pronaći mnogi metrički podaci koji su detaljniji od standardnih dužina razmena i procenata ubačenih servisa.

„Uticaj servisa“ u sebi krije i podatke o dobijenim poenima čak i u slučaju da protivnik uspe da vrati servis, dok „Indeks dubine reterna“ pokazuje efekat preciznosti uzvraćene loptice.

Drop šot udarci, slajsevi, forhend i bekend vineri, pasing šot lopte, viner paralele i različiti aspekti igre na samoj mreži, takođe su zavedeni u ovim analizama.

Koliko tačno igrača i trenera koristi ovu analitiku u pripremi za takmičenja nije poznato, ali za one koji sebi ne mogu da priušte cene koje potražuju velike analitičke kompanije, ovo je verovatno atraktivna opcija i mesto na kojerm veliki broj korisnika pokušava da pronađe i najmanju prednost u odnosu na svoje protivnike.

Talbertu je u svakom slučaju bilo jasno koliko su važni ovi podaci još pre 70 godina, prisećao se Old njihove veze.

„Bio sam poslovno u Njujorku i pozvao sam Talberta, a na poziv je odgovorila njegova supruga“, rekao je.

„Predstavio sam joj se i poručio da sam za njenog supruga ostavio jednu svesku da je pročita, pa me zanimalo šta se desilo sa njom.

„Ona mi je rekla: ‘Hvala bogu da ste se javili, on spava svake noći sa tom prokletom sveščicom ispod jastuka, koliko se plaši da je negde ne izgubi'“.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]