Sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma: Zašto se sumnja u nevladine organizacije i medije u Srbiji

Vest da je Uprava za sprečavanje pranja novca uputila bankama u Srbiji zahtev da dostave podatke o finansijskim transakcijama 57 nevladinih i medijskih organizacija i pojedinaca kako bi se utvrdilo imaju li veze sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma izazvala je brojna pitanja o motivima iza ovog poteza.

Uprava, između ostalog, traži podatke o prometu na računima ovih organizacija i pojedinaca, po čijem nalogu se vrše uplate, u čiju korist se vrše isplate, pa čak i da li imaju sef, objavio je program Njuzmaks Adria.

Direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Željko Radovanović rekao je da se u postupku Uprave radi o „redovnim aktivnostima čiji je cilj procena rizika od finansiranja terorizma, a ne sprovođenje bilo kakve istrage ili svrstavanje organizacija u red kriminalnih grupa“.

„Priče o tome da finansiramo terorizam su sulude“, kaže za BBC na srpskom Miloš Janković, menadžer komunikacija nevladine organizacije Katalist Balkans, a koja se bavi povezivanjem građana i organizacija radi realizacije projekata od opšteg dobra.

Baš je Katalist bio primer dobrih praksi u vodiču za donatore kako da budu sigurni da ne finansiraju terorizam, koji je objavila baš Uprava za sprečavanje pranja novca prošle godine, kaže Janković.

• Srbija i pranje novca: Više nije sve tako sivo
• Korupcija na Balkanu – zašto „padaju“ samo bivši
• Zašto Srbija gubi milijarde zbog sive ekonomije – u 100 i 500 reči

‘Pritisak na medije i organizacije civilnog društva’

Uprkos Radovanovićevoj izjavi da se radi o „redovnim aktivnostima“, medijske i nevladine organizacije traže od Uprave da objavi po kom osnovu traže finansijske podatke.

Nevladina organizacija Građanske inicijative, koja se takođe našla na spisku, pozvala je Vladu Srbije „da zaustavi zloupotrebu mehanizama za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u svrhu zastrašivanja organizacija, medija i pojedinaca koje deluju kao kontrolori vlasti“.

Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Vladimir Radomirović rekao je za agenciju Fonet da očekuje da ministar finansija Siniša Mali i direktor Uprave za sprečavanje pranja novca hitno obaveste javnost o tome šta je pravni osnov za postupanje Uprave.

Neke od organizacija koje se nalaze na spisku su novinarska udruženja – Nezavisno udruženje novinara Srbije i Udruženje novinara Srbije, ali i medijske organizacije – Centar za istraživačko novinarstvo, Balkanska istraživačka mreža i Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), samo se neke od njih.

Na spisku su i nevladine organizacije, među kojima su Centar za istraživanje, transparentnosti i odgovornost (CRTA), Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija, Novosadska novinarska škola, Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo.

Njuzmaks Adria je naveo da su na spisku i imena novinara Slobodana Georgieva, Biljane Stepanović, Branka Čečena, Vukašina Obradovića, kao i političara Vuka Jeremića, reditelja Andreja Nosova i advokata Ivan Ninić.

Biljana Dakić Đorđević, izvršna direktorka Trag fondacije, kaže da je ovo „poslednji u nizu primera zloupotrebe postojećih zakonskih mehanizama, urušavanja institucija i pritiska na medije i organizacije civilnog društva, sa ciljem sužavanja prostora za građansko delovanje i slobode udruživanja i informisanja.“

Nevladina organizacija Građanske inicijative saopštila je da, po zakonu, Uprava od banaka može da traži dostavljanje podataka ako oceni da postoje osnovi sumnje u vezi sa određenim transakcijama.

„Po članu 73. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, Uprava može od banke da zahteva dostavljanje podataka ako oceni da u vezi sa određenim transakcijama ili osobama postoji sumnja u takve aktivnosti, ali nema i diskreciono pravo provere onih za koji ne postoji nikakva sumnja“, piše u saopštenju.

Do objavljivanja ovog teksta, BBC na srpskom nije dobio odgovor Uprave za sprečavanje pranja novca o kakvoj vrsti redovnih aktivnosti provere se radi.

• Zdravstvo leglo korupcije, smatraju građani Srbije
• Rusija: Osuđeni članovi nepostojeće terorističke organizacije
• Gde su i šta rade bivši ministri finansija

Šta radi Uprava za sprečavanje pranja novca?

Uprava za sprečavanje pranja novca je deo Ministarstva finansija i obavlja finansijsko-informacione poslove.

Nadležnosti Uprave definisane su Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Uprava prikuplja, obrađuje, analizira i prosleđuje nadležnim organima informacije, podatke i dokumentaciju koje pribavlja u skladu sa zakonom i vrši druge poslove koji se odnose na sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Vlada Republike Srbije je 2018. godine osnovala Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma koje ima 32 člana koji predstavljaju 26 državnih institucija, organa i tela. Predsednik je ministar finansija, a Uprava za sprečavanje pranja novca ima četiri člana u Koordinacionom telu.

„Rutinske provere su normalne i neophodne, one podrazumevaju redovno podnošenje finansijskih izveštaja, što mi (Katalist) radimo u skladu sa zakonom, a radimo i revizije koje objavljujemo na sajtu“, kaže Janković.

On dodaje da ova organizacija nije dobila zvanično obaveštenje o zahtevu Uprave za sprečavanje pranja novca.

„Osnovni princip od koga polazimo u radu je transparentnost. Svi naši finansijski izveštaji su dostupni javnosti“, dodaje Janković.

Nevladina organizacija Beogradski centar za bezbednosnu (BCBP) politiku saopštila je da je zahtev „pritisak i zastrašivanje svih koje se bore za vladavinu prava, demokratiju, slobode i ljudska prava“.

„Zaprepašćeni smo zahtevom, jer se poziva na član zakona na osnovu koga je jasno da smo osumnjičeni za finansiranje terorizma i pranje novca“, saopštili su iz BCBP-a agenciji Fonet.

Šta kaže zakon?

Član 73. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma odnosi se na traženje podataka od obveznika zarad otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Uprava od obveznika može da zahteva dostavljanje zakonom propisanih informacija „ako Uprava oceni da u vezi sa određenim transakcijama ili licima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma“, piše u Zakonu.

Osnovni sumnje definisani su Zakonikom o krivičnom postupku u članu 2. i odnose se na „skup činjenica koje posredno ukazuju da je učinjeno krivično delo ili da je određeno lice učinilac krivičnog dela“.

Trag fondacija, nevladina organizacija koja pruža pomoć stanovnicima lokalnih zajednica za pokretanje pozitivnih promena, sada je dobila dodatnu motivaciju da se posveti ciljevima za koje se zalaže,kaže Dakić Đorđević.

„Zlonamerni udar na reputaciju naše i drugih organizacija u javnosti dodatno nas motiviše da istrajavamo u svojoj misiji i zajedno sa drugim partnerima nastavimo borbu za slobodno i demokratsko građansko društvo.“

„Mediji, organizacije i pojedinci koji su se našli na ovoj listi prepoznati su u javnosti po predanom radu na zaštiti ljudskih prava, razvoju demokratije i podršci dobročinstvu i solidarnosti“, dodaje ona.

I Janković kaže da će Katalist nastaviti da „pruža podršku državi da se reguliše i razvije dobročinstvo“, kao da će i dalje prikupljati opreme za bolnice i pomoći za ugrožene epidemijom virusa korona.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]